Plete korpe i odmara dušu
Kada se pomene život seljaka u Srbiji, obično se nameće slika idilične zime i kuće zavejane u snegu dok u toplom domu oko šporeta sedi domaćin sa komšijama i uz vruću rakiju, meze, kajmak i suvo meso raspravljaju o domaćinskim stvarima dok se ne dohvate politike.
No, kaže za "Vesti" Petko Nikolić, iz sela Družetići na padinama Maljena, koji će za neki dan zaći u 99. godinu života, nije baš tako kako se zamišlja i nije život poljem proći. Zaravo, tvrdi starina, život srpskog seljaka je satkan od stalne borbe da živi i preživi od onoga što mu zemlja i nebo daju, ali i uzimaju.
- U životu koji živim, evo, gotovo čitav vek, doživljavao sam sve i svašta. Upamtio sam dosta gladnih godina kada nije imalo ništa da se pojede osim koprive. Dva-tri puta sam padao s drveta, jednom sa traktorske prikolice, a i dva puta sam ranjavan. To je bilo na planini Čemerno, kada je došlo do okršaja između partizana i četnika, a ja sam u tim smutnim ratnim vremenima, kao i mnogi drugi, bio pomalo, ali ne po svojoj želji, i sa jednima i sa drugima. Nisam voleo ni jedne ni druge, te sam rešio da sa Čemernog pobegnem, ali me u toj bežaniji potrefi metak. Ni danas ne znam da li je bio četnički ili partizanski, ali, ipak, mislim da su me ranili četnici. Taman tako ranjen nastavim da bežim kad naletim na Nemce te me i oni raniše, ali nekako se dovukoh do kuće i preboleh rane - objašnjava Petko Nikolić kako je preživeo gladne godine, četnike i partizane.
Danonoćnim radom, a na selu tako mora, Petko je stekao lepo imanje i lepu kuću u kojoj danas živi njegova brojna porodica. Ipak, kaže, uvek kada mu je bilo teško pleo je kotobanje (korpe od vrbovog pruća) što ga je odmaralo bolje od bilo koje banje.
- Naučio sam da pletem kotobanje od najranije mladosti i dosad sam ih ispleo, valjda, oko 10.000. Kada sam bio najumorniji i u najvećim brigama, sednem i pletem korpe, a i isplatilo se i kao dodatni prihod za kuću. I, danas, iako mi je za neki dan 99. godina, svakog dana ispletem po jedan kotoban. Računam, počeće vašari pa će biti i kupaca - kaže Petko.
Bez obzira na to što je u životu mnogo radio, gladovao, bio ranjavan i jedva spasao živu glavu, Petko kaže da je srećan čovek, a najsrećniji je i najodmorniji kada isplete još jednu korpu od vrbovog pruća.
Radi za jednu "crvenu"
Za jednu korpu Petku je potrebno oko 150 pruteva vrbe, a kaže da korpu isplete za dan.
- Ranije sam mogao i više, ali polako me izdaje snaga. Korpa košta jedna "crvena", što i nije malo u današnjoj besparici, a kupcima koji mi donesu svoje pruće korpu ispletem za 500 do 800 dinara, osim ako pletenjem korpi ne vraćam neki dug ili to ne radim prijateljima i komšijama i u tom slučajevima ništa ne naplaćujem. Uz moju poljoprivrednu penzijicu, sasvim dovoljno za mene - ocenjuje Nikolić.
