Tanja Oreščanin za "Vesti": Sašila svoj san
Kruna svakog dizajnera jeste da na reviji ugleda otelotvorenje svog rada na vitkim lepoticama. Nedavno je i Tanja Oreščanin posmatrala svoje modele koji su paradirali na pisti u Bel Expo centru. Ipak, njeni manekeni nisu bili viši od 70 centimetara. Ova nasmejana 37-godišnjakinja je dizajner za dečju garderobu, odnosno odeće za klinceze.
Njene kreacije podsećaju na balske haljine iz bajki, pa ne može da se otrgne utisak da je Tanja dobra vila za male Pepeljuge. Za "Vesti" je otvorila dušu i podelila svoju neobičnu priču.
Veli da je u svet mode uplovila igrom sudbine.
- Sva ova magija je počela pre nepune dve godine, i to kada sam sama gledajući po radnjama odeću za svoju ćerku, došla do zaključka da na tržištu u Srbiji ne mogu da joj kupim ništa posebno. Baš u to vreme mogu da kažem da mi je bio prelomni trenutak u životu. Tada nisam mogla da nađem posao. Po struci sam profesor italijanskog jezika. Zapitala sam se šta bih zaista iz srca radila u životu i kako sam po prirodi umetnička duša, došla sam na ideju da se oprobam u šivenju i odem na kurs.
Unikatne kapice
Objašnjava da do tada nikad nije sela za mašinu a kamoli stisla papučicu, te da je znala samo da uvuče iglu u konac. Tanja je dokaz da se u životu ništa ne događa slučajno, pa je ubrzo shvatila da joj šivenje ide od ruke. Neko bi rekao da joj je put sličan slavnoj Koko Šanel jer je u modno carstvo ušla izrađujući dečje kapice.
- Kada je moja sedmogodišnja ćerka Elena bila beba, od svekrve je dobila na poklon pamučnu i čipkanu kapicu staru 30 godina u boho stilu. Ona mi je bila inspiracija da na kursu počnem da izrađujem baš unikatne kapice za decu. Onda mi se rodila ideja da napravim nešto u sklopu sa njima i izronile su ukrasne gaćice za devojčice koje se nose preko pelena, a zatim i haljinica i začarani krug je završen.
Tada se iz Tanjine mašte izrodilo sedam, osam kompletića i vreme je bilo da ih pokaže strašnom sudu - prijateljicama.
- Pošto sam dobila pozitivne komentare, odlučila sam da unajmim fotografa i pronađem devojčicu koja će mi biti model. U jednom trenutku imala sam savršene slike, kompletiće i morala sam da postanem IT stručnjak kako bih savladala veštine Instagrama i Fejsbuka koji do tada nisam koristila. Društvene mreže su bile mesto gde sam odlučila da predstavim svoj dizajn.
Trud i rad moraju da se isplate kad-tad u životu. Tako je Tanji rastao broj mama koji je prate na internetu i ubrzo je dobila prve porudžbine, a sve kasnije je istorija.
Ideje pronalazi u svemu. U muzici, koju neizmerno voli, ljudima, cveću, rečima, bojama čak i u raspoloženju. Ponekad joj slučajno padne perlica na tkaninu i u glavi vidi sliku onoga što će da napravi. Iako je prvo izrađivala haljinice od lana i pamuka, pod ruku joj je došla šantung svila.
- Kao roditelju uvek mi je bilo na pameti da dečja garderoba treba da bude od organskih materijala. Šantung svila je sama po sebi kao materijal glamurozna, a opet 100 posto prirodna. Odiše elegancijom, pa sam odlučila da je spojim sa svojim ručnim radom u smislu cvetića, čipke koju sama ušivam, perlica, kamenčića, bisera, cirkona...
Osmeh kao nagrada
Pošto sve radi sa svojih 10 prstiju, u zavisnosti od ručnog rada koji je na haljini, ona može da ugleda svetlost dana od 24 do 120 sati.
- Haljinica za koju mi je potrebno najviše vremena i koja ima najveću cenu nastala je tako što sam jednog dana otišla u radnju i ugledala božanstveni materijal sa čipkanim radom. Pitala sam koliko košta metar, a prodavačica mi je odgovorila - 25.000 dinara. Tada sam sebi rekla: "E, Tanja, pa ovo ćeš ti sama da uradiš!" Otišla sam u pozamanteriju, kupila najsitnije perlice, kamenčiće i biserčiće. Došla sam kući, sve stavila u činiju, uzela iglu i konac i počela da šijem jedno po jedno. Baš ta haljina mi je i otvorila reviju.
Tanja je supruga Vlade i majka Maksima i Elene, pa je kreiranje ljubav koja je iznimno zahtevna. Neretko uzme iglu i konac i u gluvo doba noći i uz muziku na slušalicama stvara čaroliju do duboko u noć.
Veli da svoje kreacije pokaže mamama, ali najviše više voli kad ih odobre devojčice.
- Trudim se spustim na nivo deteta i da gledam njihovu reakciju kada ugledaju nešto što sam izradila. Neizmerna sreća mi je kada mi stigne fotografija devojčice za koju je haljina namenjena, a ona je ponosna i radosna tako da ozari sobu. Kada vidite da vaš trud i ideja nekome izmame osmeh na lice, to je neprocenjivo.
Objašnjava da veruje u tok pozitivnih misli i da ništa u životu nije slučajno kada je u to utkana ljubav.
"Kroćenje" manekenki
Tvrdi da je za potrebe slikanja i modelinga najakše raditi sa malim bebama, dok je najteže "ukrotiti" devojčice od dve do šest godina.
- Njima je potrebno nešto što će ih animirati. Svaki put kada pravim slikanja, ne mogu samo da razmišljam o fotografijma već moram da mislim i na njih jer im je pažnja fokusirana sat vremena maksimalno. I to je ono igraš, igraš, igraš... Ipak, te spontane slike su i najbolje.
Porodično stablo
Tanja je za "Vesti" otkrila i tajnu koja se krije iza imena njenog brenda Elli Contessa
.
- Moja ćerka se zove Elena, svi smo joj od malena tepali Eli, ali sam poželela da uz Eli dodam još nešto. Contessa mi je sinulo tako što mi je mama Ruskinja i imam ruske krvi. U svom porodičnom stablu sa te strane moja prapraprabaka bila je kneginja. Na italijanskom se kneginja kaže kontesa. Tako se izrodio naziv brenda. U njega je utkana moja ćerka i deo te plemićke krvi.
Nema laži, nema prevare
Kreatorka Tanja Oreščanin kaže da su deca posebne ličnosti, koja imaju svoj karakter i previše ih potcenjujemo.
- Oni imaju najčistiju emociju, ne znaju da lažu, glume, ne mogu ono što odrastao čovek može. To je nešto što me posebno motiviše, zato vodim računa o svemu kada stvaram, od haljine, preko ukrasnog pakovanja koje sam osmislila do čestitki koje često rukom pišem i šaljem ih svojim princezama širom sveta.
