I Srbin obnavljao hram u Kambodži
Nedokučivi putevi umetnosti odveli su restauratora Predraga Veselinovića iz okoline Loznice čak do egzotične Kambodže i hrama o kojem je, još kao dečak, čitao u "Politikinom zabavniku"! A da će se Predrag Veselinović baviti nekom vrstom umetnosti, to se, kako kažu njegovi prijatelji, znalo oduvek!
Još u osnovnoj školi, koju je pohađao u Varoš Lešnici nedaleko od Loznice, ispoljavao je veliki talenat, i svi su znali da "Peđa najlepše crta". Zbog toga ne čudi što ga je put naveo da upiše Školu za umetničke zanate u Šapcu, a posle nje Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, smer restauracija i konzervacija. Kasnije, kao rezultat višegodišnje prakse, dobio je nemačku DAAD stipendiju koju Služba za akademsku razmenu daje studentima iz sveta koji žele da studiraju u Nemačkoj.
Studenica drugi dom
- Izabrao sam smer restauracija na Fakultetu primenjenih umetnosti zato što je restauracija dinamična i predstavlja miks umetničkih sposobnosti, istorije umetnosti, prirodnih nauka kao i klasičnih zanata. Zbog te svoje raznolikosti restauracija ima kasnije prednost u odnosu na čistu umetnost, kakvi su slikarstvo ili vajarstvo, jer otvara više mogućnost za traženje posla nakon studija - kaže Predrag.
Događaji koji su usledili potvrdili su da je to bila prava odluka, budući da ga je restauracija odvela u najznačajnije srpske manastire Studenicu i Dečane, ali i u Petrovu crkvu kod Novog Pazara, jednu od najstarijih građevina na Balkanu. Nažalost, u Dečanima je proveo malo vremena zbog političke situacije na Kosovu i Metohiji, ali zato Studenicu doživljava kao svoj dom!
- U Studenici sam, sa pauzama, proveo tri godine. Teško je to opisati i poverovati, ali u te tri godine proveo sam više vremena u manastiru nego kod sopstvene kuće. I sada, kada vidim Studenicu na televiziji, doživim je kao svoj drugi dom! Biti tamo sa monasima, osetiti tu starinu i vreme koje je prohujalo, sve te teške vekove srpske istorije zaista je nešto posebno. Drugo, umetnički domet tog manastira je ogroman. Kada gledate te freske uvek nađete neki novi detalj kome se divite i koji vam je promakao pri prvom gledanju - kaže Predrag.
Osvrćući se na svoj rad u Srbiji, Veselinović ne može, a da ne pomene Petrovu crkvu kod Novog Pazara.
- Nakon Studenice radio sam, nažalost samo kraće vreme, u Petrovoj crkvi kod Novog Pazara. Manje je poznato da je to najstarija sakralna građevina na Balkanu. Crkva je pod zaštitom Uneska, a čak i ovde, u Nemačkoj, nailazio sam na fotografije Petrove crkve u istorijskim časopisima. Nažalost, kod nas u Srbiji ta crkva nije toliko poznata - konstatuje sagovornik "Vesti".
Dragoceno iskustvo
Predragu je rad na Studenici, Dečanima i Petrovoj crkvi doneo ukupno petogodišnje isksutvo. A upravo mu je to iskustvo 2015. godine obezbedilo nemačku DAAD stipendiju! Ovu stipendiju nije lako dobiti, ali petogodišnji rad na manastirima, od kojih su dva pod zaštitom Uneska, svakako je bilo presudno.
Međutim, dobijanje stipendije bio je tek prvi korak. Predragu su bili plaćeni svi troškovi studiranja i njegov jedini zadatak bio je da "zagreje stolicu", ali problem mu je predstavljalo što mora da studira na nemačkom, koji on nije govorio. Poznavanje terminologije i prilagođavanje na nemački sistem rada je nešto što mu je delovalo teško, ali ne i nepremostivo.
- Prilagoditi se na tako visok nivo rada i ostaviti dobar utisak, to je bio veliki izazov za nekoga ko dolazi iz Srbije. Nadam se da sam u tome uspeo s obzirom na to da sam prošle godine uspešno odbranio master tezu - napominje Veselinović.
A da je utisak zaista bio pozitivan potvrđuje i činjenica da ga je fakultet u Kelnu, koji već duže radi na restauraciji Agnor Vata, jednog od najpoznatijih hramova u nekada moćnoj srednjovekovnoj kraljevini Kambodži, pozvao da se pridruži restauratorskom timu.
- Naravno, odmah sam prihvatio jer sam za taj velelepni hram znao odranije i divio sam mu se. O njemu sam još davno čitao u "Politikinom zabavniku" i poželeo da ga jednog dana turistički posetim. Igrom sudbine, imao sam privilegiju da ga restauriram i da mu priđem bliže nego što bih kao turista ikada mogao - oduševljeno dodaje Predrag.
Za sam kraj, sagovornik "Vesti" poručuje da svako, ko ima priliku da se usavrši u nekoj od razvijenih zemalja, tu priliku ne propusti.
- Profesor na Fakultetu u Beogradu jednom mi je rekao da je bistra samo voda koja teče, a da je voda koja stoji u mestu - bara! Zaista mislim da u tome ima puno istine. Za sve mlade koji žele da napreduju u poslu veoma je važno da se kreću i da svoja znanja nadograde negde u inostranstvu. Rad sa kolegama i stručnjacima iz celog sveta značajno utiče na kvalitet vašeg rada, otvara nove vidike kao i neke nove mogućnosti o kojima pre niste ni razmišljali - zaključuje na kraju u razgovoru za "Vesti" Predrag Veselinović.
Srba ima po celom svetu
Kada je reč o Srbima u jugoistočnom delu Azije, Predrag kaže da je sreo jedan mladi bračni par koji živi u Indoneziji i koji se profesionalno bavi ronjenjem, kao i snimanjem fotografija i dokumentarnih filmova pod vodom.
- Lepo je znati da i na udaljenim krajevima sveta ima naših sunarodnika koji se bave nekim neobičnim zanimanjima. Od stranaca sam čuo da u Kambodži ima još poneki Srbin koji tamo živi. Kambodžani su veoma gostoljubivi i srdačni. Nažalost, teški životni uslovi, građanski rat kao i zatvaranje škola od radikalnog diktatorskog režima sedamdesetih godina još se osećaju. Ljudi su u strahu od vlasti, a aktuelne političke događaje ne komentarišu rado. Nivo obrazovanja je među najnižim u tom delu Azije, tako da ljudi generalno malo znaju o drugim državama i kontinentima. Za svo moje vreme rada tamo samo mi se jednom desilo da su lokalni ljudi čuli za Srbiju. Ali, svakako se nadam da su tokom mog boravka moje kambodžanske kolege uspele da nauče nešto o Srbiji, kao i da sam uspeo biti dobar ambasador svoje zemlje u ovoj nama tako dalekoj kraljevini - rekao je Predrag Veselinović.
Angkor Vat i na zastavi
Angkor Vat je džinovski kompleks hramova u Kambodži. Zauzima površinu od dva kvadratna kilometra i predstavlja najveću versku građevinu na svetu. Nalazi se na mestu stare prestonice Kmerskog carstva Angkora, oko 240 kilometara severozapadno od Pnom Pena. Sagrađen je u doba kralja Surjavarmana Drugog početkom 12. veka kao državni hram. Kroz celu svoju istoriju zadržao je religioznu namenu. Prvobitno je bio hinduistički hram posvećen bogu Višnuu, a kasnije je postao budistički. Angkor Vat simbolizuje vrhunac klasičnog stila arhitekture iz doba Kmerskog carstva. Hram je postao simbol Kambodže i pojavljuje se na državnoj zastavi. Predstavlja glavnu turističku atrakciju zemlje i nalazi se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.
Freske iz 9. veka
Samo dva kilometra severno od centra Novog Pazara nalazi se Petrova crkva, čije je pravo ime Crkva Svetih apostola Petra i Pavla. Prema legendi iz 17. veka, crkvu je osnovao Tit, učenik i sledbenik apostola Pavla. Ova crkva predstavlja najstariji spomenik crkvene arhitekture na prostoru Srbije i prvobitno je sedište raške episkopije. Prema dosad poznatim pisanim izvorima, Petrova crkva potiče iz osmog veka, ali je verovatno i starijeg datuma! Po načinu gradnje slična je crkvama sa prostora Primorja, Gruzije, Jermenije i Italije koje potiču od 7. do 9. veka, ali je usled prepravki i dograđivanja postala jedinstvena, što je bio jedan od razloga da se od 1979. godine nađe na Uneskovoj listi svetske baštine.
Inače, do 1954. godine sve unutrašnje površine crkve su bile pokrivene malterom. Radovi iz 1956. otkrili su 114 kvadratnih metara freski koje hronološki svedoče o živoj likovnoj aktivnosti, a utvrđeno je da crkva ima četiri sloja živopisa iz različitih perioda. Najmlađe i najočuvanije freske potiču iz 13. veka, dok je vreme izrade starijih slojeva teško utvrditi. Najstariji sloj fresaka najverovatnije potiče iz druge polovine 9. veka.
