Festival hrane u Beogradu: Igra ukusa - od Grčke do Čilea
Kuhinje sveta, međunarodni festival gastronomije, sa više od 50 samostalnih izlagača sa svih meridijana. (Iran, Pakistan, Turska, Švedska, Čile, Indija...), održan je 9. i 10. marta. Bili smo tamo.
Hrana je univerzalni jezik. Povučeni očekivanjima prilazimo ulazu. Nešto nas vuče između redova. Posećenost je na nivou; propuštamo ljude, propuštaju nas. Grčka; čudnim spletom okolnosti počinjemo od kraja.
Spram kariranog stolnjaka u bojama zastave, pružaju se reljefi od zapakovanih maslinki. U činijama je maslinovo ulje. Poređane prema veličini, flaše nas gledaju. Na stolu pored izložen je feta sir. Saznajemo da je pravljen po originalnom receptu. Za ljubitelje alkoholnih pića obezbeđeno je mitos pivo, katerikos vino kao i uzo - rakija sa dodatkom anisa. Od slatkih namirnica alvi prave društvo medne mešavine.
Svoj mali market u centru Beogradu Maja Kalaver je otvorila prošle godine. Nastao je iz velike ljubavi prema Grčkoj, njihovom narodu i hrani.
- Prodavnicu smo otvorili kako bismo Srbiji predstavili autentične grčke ukuse koji se ne mogu naći kod nas. Svi proizvodi su iz uvoza i to od malih proizvođača. Ono što nas razlikuje od velikih dućana je to da se kod nas mogu naći vrhunske masline i maslinovo ulje, mešavine začina, feta sir, ali i tradicionalna jela. Imamo i mini-bar gde naši posetioci mogu da degustiraju uzo, grčko pivo, kao i tradicionalno vino – recinu. To je belo vino zaštićenog porekla sa dodatkom smole od borovog drveta – kaže za Vesti-online Maja Kalaver.
Naša sagovornica ponosi se posebnom vrstom balzamiko sirćeta:
- Ovo je balzamiko sirće, sa dodatkom različitih sirupa napravljenih od voća, koje raste u mediteranskim krajevima. Smokva, pomorandža, nar daju poseban ukus ovom začinu koji se može koristiti kao preliv za salate i mesa, ali i pita i kolača.
Turski štand nije daleko. Nešto slabiju ponudu nadoknađuje hrskavost pistaća. Dekor od osušenih paprika, patlidžana i papričica meša se sa mirisom crnog čaja. Saznajemo nešto više o baklavama koje smo imali priliku da probamo.
Veliki broj domaćih izlagača pohvalio se organski proizvedenom hranom.
Med sa dodatkom ljubavi
Braća Mardešić su pioniri u svojoj porodici jer su odlučili da se posvete poljoprivredi, odnosno pčelarstvu i da iz grada odu u selo. Među "revolucionarima" su na tržištu jer u medu dali nove ukuse uz pomoć raznih začina.
- Brat i ja smo odlučili da se posvetimo pčelarstu, iako nismo znali ništa o tome. Košnice su nam stacionirane u Orašcu, a po potrebi ih prenosimo svuda po Srbiji. Stanje u pčelarstvu nije najbolje, jer veliki poljoprivredni proizvođači koriste dosta pesticida. Zbog toga je mart mesec proglašen mesecom očuvanja pčela – kaže za Vesti-online David Mardešić.
Opisuje po čemu se njihovi proizvodi razlikuju od drugih:
- Imamo više različitih ukusa, kombinaciju nane i đumbira, limuna i mandarine, a za sve ljubitelje čokolade odličnu zdravu alternativu – kakao i kokos.
Autentičan proizvod ovih ljubitelja prirode je med sa dodatkom moringe.
- Moringa je biljka koja raste na Šri Lanci i u podnožju Himalaja. Malo je poznata kod nas, spada u red superhrane jer je izuzetno zdrava - navodi David Mardešić.
Mirisi Srbije među svetskom kuhinjom
U Beograd su na festival stigle i žene iz Ražnja, članice udruženja Etno-konac.
- Ovo udruženje nastalo je još 2012, međutim nije funkcionisalo. Nedavno je na inicijativu udruženja "Karitas" i uz pomoć Vlade Slovenije ponovo počelo da radi - kaže za Vesti-online Milena Janković, direktor turističke organizacije Ražanj.
Žene iz jedne ruralne sredine uspele su da iskoriste svoje umeće u spremanju zimnice i drugih domaćih prozvoda, navodi Milena Janković, i dodaje da je ovo još jedan korak ka jačanju društvene pozicije pripadnica lepšeg pola:
- Cilj je da se od našeg udruženja napravi preduzeće u okviru koga će žene zarađivati od prodaje domaćih proizvoda i ručnih radova. Već smo imali priliku da izlažemo na festivalima i veoma smo zadovoljne u kom pravcu se razvija naša priča.
Na štandu su posetioci mogli da probaju domaće slatko, džem, prirodne sokove, ali i pite, kolače i sir.
Posetili smo još nekoliko štandova sa zanimljivom ponudom:
Mironosice – kolači sa pričom. Mala porodična radionica sa velikom idejom. Orasnice, vanilice i gnezdašca, kolači su koji čine njihov brend i mogu da budu posni ili mrsni. Brašno, džemovi, orasi, lešnici i med, sastojci su koji se proizvode u manastirima.
Dšamp – marinirane pečurke; bez konzervansa, ručno spremane.
Casa Kakau proizvodi čokolade bez namirnica životinjskog porekla; od zrna kakaa, ručno pravljene i bez glutena. Iza sebe imaju nagradu International Chocolate Award (2017).
