Država: Odakle vam pare?
Sve vlade Srbije od 2001. naovamo najavljivale su usvajanje Zakona o poreklu imovine. Prvi ga je predložio još 2001. tadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić.
Kasnije, u vreme kada je bio predsednik Vlade, Mirko Cvetković je tvrdio da takav zakon nije potreban i da se unakrsno ispitivanje imovine može uraditi i na osnovu Zakona o poreskoj administraciji.
Sada je javnosti dostupan Nacrt zakona o poreklu imovine i posebnom porezu, o kojem javna rasprava uskoro počinje, a predviđa da će građanin kod koga se ispostavi da poseduje nezakonito stečenu imovinu morati da plati porez od 75 odsto.
Poreznici će ispitivati razliku između prijavljene zarade i stečenog bogatstva, "a pod lupom se mogu naći sva imovina i prihodi stečeni posle 1. januara 2007", i pokretna i nepokretna imovina, ušteđevina, gotovina i druga imovinska prava. Drugim rečima, češljaće se sumnjiva imovina stečena od 1. januara. Ako se utvrdi da je izvršeno krivično delo obaveštavaju se policija i tužilaštvo.
Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a na fizičkom licu je teret dokazivanja da je na zakonit način steklo imovinu.
Poreska uprava može po službenoj dužnosti da pokrene postupak protiv bilo kog lica koje ima naglo povećanje veće od 150.000 evra.
Datum 1. januar 2007. je izabran jer je tada Poreska uprava osavremenila način rada i formirala dobre elektronske registre, bez čega ovakvo utvrđivanje porekla ranije nije bilo moguće.
Na udaru, zakona biće svi, dakle i političari, pevači, biznismeni, ali i svi građani.
- Neophodno je povezivanje poreske uprave sa katastrom, koji ima dobru bazu. Prvo proveriti one koji imaju veliku imovinu. Uporediti njihov prijavljen dohodak s porezom na plaćeni dohodak - kaže ekonomista Goran Radosavljević.
U proteklih 17 godina nije bilo političkog konsenzusa da se taj zakon donese, a ni kapaciteta tehničke prirode.
Ekonomista Đerđ Pap ne misli da je neophodno donošenje zakona kojim bi se ispitalo poreklo imovine. Postojeći propisi, kako kaže, mogu da daju iste rezultate kao i ovaj zakon.
- Možda bi novim zakonom moglo nešto drugačije da se reguliše, ali efekat bi bio isti. Postojećim zakonima može da se ispita poreklo imovine - kaže Pap.
Mrka kapa sa slabom državom
Na pitanje zašto postojeći zakoni dosad nisu primenjivani, Pap podseća da je država dva puta pokušavala u prošlosti da to uradi, tražeći od građana da prijave imovinu vredniju od 300.000 evra.
- Država je pozvala građane da se prijave i onda je trebalo da se kontrolišu svi oni koji to nisu uradili. Tačno se zna, najviše se vidi po automobilima i nekretninama koliko ko ima. Mislim da se posle ove poslednje akcije koja je bila pre nekoliko godina ništa nije promenilo, odnosno ništa nije procesuirano - ističe Pap.
Ekonomista Danilo Šuković kaže da je moglo da bude dobro da je zakon donet na vreme.
- Da bi se sproveo ovakav zakon potrebno je da imate sofisticiranu metodologiju koju mi ovde nemamo, to mogu da urade u razvijenim zemljama, ali kod nas gde su institucije slabe to ne može - kaže Šuković.
Pucanj u prazno
- Poznati smo kao zemlja u kojoj se usvajaju zakoni, ali se ne sprovode. Kod nas je sve problem jer ne postoji vladavina prava, jer zakoni koji važe za mene za nekog drugog ne važe. Mislim da je to pucanj u prazno - ističe Šuković. - Zakon ima dosta nedorečenosti, ali budući da je u pitanju nacrt ima vremene da se sve definiše.
On kaže da svi naši građani, bez obzira da li žive u inostranstvu ili otadžbini, ukoliko su kupili nekretnine, imaju overen kupoprodajni ugovor u sudu ili kod notara i plaćaju porez na njega nemaju nikakvog razloga za brigu.
Kazne
Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 dinara (4.200 evra) do 2.000.000 dinara (16.877 evra) kazniće se pravno lice koje na zahtev Poreske uprave i u roku koji ona odredi ne dostavi podatke kojima raspolaže.
Za preduzetnike koje ne dostave tražene podatke kazna je u iznosu od 100.000 dinara (843 evra) do 500.000 dinara (4.200 evra).
