Junak našeg doba
Milorad Jurković, poznatiji kao Stolar Mile, koji je podelio više od 1.600 drvenih stolica za hranjenje beba, priznanja posvetio porodici i svima koji su ga pratili u plemenitoj misiji.
Kada smo se pre dve godine prvi put susreli sa Miloradom Jurkovićem, u javnosti čuvenom kao Stolar Mile, i njegovom suprugom Aleksandrom u Rakovcu kod Beočina i upoznali se sa delom njihovog i više nego zanimljivog života, zabeležili smo, između ostalog, da je ovaj neverovatni čovek podelio više od 1.100 drvenih stolica za hranjenje beba.
Priznanje za sve što je činio i prethodno, stiglo je u vidu Virtus nagrade (za sve one koji ulažu u opšte dobro), a koju dodeljuje Trag Fondacija. Ipak, Mile ne bi bio Mile da nije načinio još jedan gest divljenja.
"Nagrada je bila dodeljena meni, ali sam je predao mnogo zaslužnijem od mene, a to je moja supruga koja me je u stopu pratila u svim akcijama i uz to kuvala, prala i čistila za mnom! Ipak je ona više zaslužila od mene! Ja sam samo ime i radim, a ona sve ostalo. Malo li je?", napisao je na svojoj Fejsbuk stranici Milorad Jurković.
I nakon tog vremena, nijednog trenutka nije posustao od svoje misije da usreći mališane čiji roditelji nisu u mogućnosti da izdvoje novac za jednu takvu stolicu (podelio 1.600), ali ni pomoć mnogim drugim porodicama koje su se oslonile na neverovatnu snagu bračnog para Jurković.
- Nisam nešto posebno uradio od bilo koga drugog da je vredno velike pažnje. Običan sam čovek kao i svi samo sa jakom voljom i velikom podrškom. Na prvom mestu porodice, pa i mnogih od vas! Mnogo prepreka sam preskakao, ali uvek stizao do cilja! Iz radionice izašla 1600. stolica! Sračunali smo da od kako smo počeli, tri generacije dece i roditelja smo usrećili samo sa stolicama, a gde je sve ostalo, to i ne brojimo - rekao je Mile povodom još jednog jubileja.
Ni priznanje nije izostalo, jer je na dan Državnosti protekle nedelje, Stolar Mile odlikovan Sretenjskim ordenom - srebrnom medaljom za zasluge u humanitarnim delatnostima. Kao što se da naslutiti, Mile je i ovu nagradu posvetio nekom posebnom, ali i svima onima koji mu daju podršku i vetar u leđa.
"Ovu medalju predajem sinu, a posvećujem svima koji su nam pomogli u našim akcijama! Veliko hvala! Idemo dalje!"
Na naše pitanje koliko mu znači, odgovara:
- Svaka nagrada znači i podstrek je za dalje i još bolje, ali ja sam i dalje običan čovek kome jedan iskren osmeh, ne može da zameni ni zlato ni srebro!
Revolt kao pokretač
Sve je počelo iz revolta prema skupoći i trikovima trgovaca koji se služe raznim "popustima i akcijama". Veštim rukama, Mile je stvorio prvu stolicu, postavio sliku na Fejsbuk i dao oglas da je poklanja kome god da se javi. Ostalo je istorija...
- Toliko je ljudi počelo da se javlja, da nisam mogao da verujem. Od tada, tačnije 9. maja 2015. do danas dobijam na stotine poruka. Zato su mi jednom i srušili stranicu, ali otvorio sam novu, a ko god da je to uradio, samo je meni napravio veću reklamu. To je onda tek navala bila. Za dva meseca imao sam više od 26.000 ljudi koji me prate. Sad već preko 81.000 pratilaca na Fejsbuku. Porodicu, ipak, ne izdržavam stolarskim zanatom. Ono što sam ranije radio i po nedelju dana kao stolar, za jedno veče bih zaradio sa harmonikom. Dokle ću moći tako, videćemo... - iskreno će Mile.
Sve veća podrška
Za četiri godine od kako je "ušao" u celu priču, prema njegovim rečima, nije se mnogo toga promenilo, iako nisu samo stolice u pitanju.
- Pomažemo ljudima za lekove, odeću, obuću, pelene, kolica... Vrtiću u Zrenjaninu smo pokonili stolove, stolice i stolice za hranjenje beba, a najneobičnije je bilo pokloniti automobil i kravu. Stvarno sam se susretao sa svakakvim slučajevima, od kojih srce ne može, a da vas ne zaboli. Roditelji često nemaju ni gde, ni kome da se obrate. Ništa se nije značajno promenilo osim što mi se čini da je sve više bolesne dece. Mnogo njih se javlja za pomoć, ali nažalost, nemam dovoljno duge ruke da bih svima pomogao. Ipak, ono čega se držim jeste da svakog kod koga smo bili ne ostavljamo. Nije to samo, kao sad smo bili i doneli pomoć i više nas nema. Nikoga ne ostavljamo, mi smo im često u poseti. Sve što dobijemo, odmah podelimo. Budu puna kola razne pomoći. Stalno ih obilazimo. Volim da obilazim te porodice, da se poigram sa decom, njihov osmeh doživljavam kao najlepši poklon. Upravo to su najveći motor i energija koje me guraju i dalje, ta nasmejana lica dece i roditelja, podrška porodice i prijatelja! Isto tako i javljanje nekih mlađih generacija koji su po mom uzoru počeli da prave neke akcije sa paketićima pomoći starijima i slično - priča stolar Mile.
Ništa bez porodice
Osim supruge Aleksandre, koja mu je velika podrška i oslonac, Miletu često pomažu i sin Stefan i ćerka Gordana. Tu su i kumovi, komšije, prijatelji, pa sada i ljudi sa stranice koji su se priključili.
- Podrška je sve veća, kako od drugih ljudi dobre volje, tako i od sina. On je tu stalno i nagradu koju sam dobio sam poklonio njemu sa nadom da će nastaviti sa ovim radom kao i ja. Ćerka se malo povukla zbog same škole, ali eto, nije propustila priliku da novčanu nagradu koju je osvojila na takmičenju u džudou preda za izradu krova porodici sa troje hendikepirane dece. Iskreno, ne bih menjao ništa! Moj život kako sam vodio neka teče i dalje, samo neka je zdravlja mojoj i svoj deci! A, kada je reč o budućim planovima, nastaviću istim tempom, mada bih više voleo da pravim stolice i da se deca rađaju, nego da trčim u pomoć bolesnom detetu - izričit je Mile.
Mališani ga ostavili bez teksta
Vrtić Vila svake godine sa decom i roditeljima u Beogradskoj filharmoniji dodeljuje priznanje i nagradu pojedincima za koje smatraju da su je zavredeli.
"Nagradu Moj Uzor 2018. koju sam dobio neću zadržati za sebe, nego će biti uručena u humanitarne svrhe. Hvala na divnoj svečanosti koju su deca pripremila, gde sam bukvalno ostao bez teksta, jer davno nisam imao osmeh konstantno skoro sat vremena. Jedno je sigurno, biće to pravi ljudi!" - zahvalio je Mile deci i roditeljima objavom na svojoj Fejsbuk stranici.
Idemo dalje!
Poruka ovog čoveka neverovatne energije je uvek ista i više nego jasna: nema čekanja, pa ni na nekog kao što je on. Svako treba da učini koliko može i svima će biti bolje. Što bi Mile rekao: "Idemo dalje!"
Osetljiv na svačiju muku
Milorad Jurković je zanat ispekao od stolara iz Nemačke, ali taj posao je sada postao mnogo više. Ne treba zaboraviti da pored stolica koje pravi, bakama i dekama Mile nudi da besplatno popravi stolariju u kući. Na to se odlučio, jer je video da starijima mahom nema ko da pomogne. Ipak, za najmlađe mu je najteže.
Kao što je poslednji slučaj sa devetogodišnjom Nikolinom Simić iz Bijeljine. Saznavši za njenu gorku sudbinu, kao i njenih roditelja, Mile je objavio apel za pomoć i akciju završio u samo nekoliko dana pronašavši donatora koji će za ovu devojčicu, obolelu od epilepsije, obezbediti sirup, jer roditelje na mesečnom nivou koštaju 100 evra koje oni nikako ne mogu da izdvoje. Zato Mileta sa pravom mnogi zovu: Ljudina!
