Srbija vraća svoje blago?
Miroslavljevo jevanđelje, najznačajniji spomenik srpske pismenosti, konačno će biti kompletiran. Iako već godinama Beograd potražuje od Rusije istrgnutu stranicu rukopisne knjige iz 12. veka, tek nakon nedavne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji javnost je dobila potvrdu da je na najvišem nivou dogovorena primopredaja kulturnog blaga.
Epizoda o vraćanju stranice najstarije srpske rukopisne knjige ponovo je otvorila pitanja gde se sve nalazi nacionalno pokretno kulturno blago, koliko Srbija ima pravo da ga potražuje i da li to uopšte čini?
Istoričar Dejan Ristić kaže da se nekoliko hiljada artefakata srpskog kulturnog nasleđa nalazi u javnim zbirkama širom sveta, ali da država ne čini dovoljno da ga vrati.
- Naši artefakti su u institucijama u Irskoj, Rusiji, Nemačkoj. Država, međutim, ni u jednom trenutku nije pokrenula proceduru da se kulturno nasleđe vrati - tvrdi Ristić.
On podseća da je krajem šezdesetih socijalistička Jugoslavija vratila iz Nemačke nešto manje od 20 srednjovekovnih rukopisa, ali da su mnogi ostali iako su detektovani u različitim institucijama Evrope i sveta.
Otkup neophodan
Miroslavljevo jevanđelje, najznačajniji spomenik srpske pismenosti, konačno će biti kompletiran. Iako već godinama Beograd potražuje od Rusije istrgnutu stranicu rukopisne knjige iz 12. veka, tek nakon nedavne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji javnost je dobila potvrdu da je na najvišem nivou dogovorena primopredaja kulturnog blaga.
Epizoda o vraćanju stranice najstarije srpske rukopisne knjige ponovo je otvorila pitanja gde se sve nalazi nacionalno pokretno kulturno blago, koliko Srbija ima pravo da ga potražuje i da li to uopšte čini?
Istoričar Dejan Ristić kaže da se nekoliko hiljada artefakata srpskog kulturnog nasleđa nalazi u javnim zbirkama širom sveta, ali da država ne čini dovoljno da ga vrati.
- Naši artefakti su u institucijama u Irskoj, Rusiji, Nemačkoj. Država, međutim, ni u jednom trenutku nije pokrenula proceduru da se kulturno nasleđe vrati - tvrdi Ristić.
On podseća da je krajem šezdesetih socijalistička Jugoslavija vratila iz Nemačke nešto manje od 20 srednjovekovnih rukopisa, ali da su mnogi ostali iako su detektovani u različitim institucijama Evrope i sveta.
Najavljujući osnivanje državnog fonda koji bi služio za otkup i vraćanje srpskog kulturnog blaga u institucije Srbije, ministar kulture Vladan Vukosavljević je podsetio na njihove trenutne lokacije.
- Čuveno Vukanovo jevanđelje je u Sankt Peterburgu, Marinsko jevanđelje u Moskvi, Sinajski psaltir u manastiru na Sinaju... Čuveni, najstariji prepis Nomokanona Svetog Save, Ilovička krmčija iz 1262. godine nalazi se u Zagrebu - naveo je ministar.
Sa drugim državama čije institucije imaju u posedu neki predmet, knjigu ili zapis koji su delovi srpskog kulturnog nasleđa može se pregovarati. U slučajevima kada su u privatnom posedu nekog kolekcionara, onda je najčešće potrebno raspolagati novcem za otkup.
- Taj fond je dragocena i pametna stvar. Davno sam predlagao na koji način da se formira i kako da funkcioniše, ali znate, ko sluša starce - komentariše za "Vesti" formiranje fonda istoričar umetnosti Nikola Kusovac, dugogodišnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu.
Vlasti bile gluve i slepe
On navodi primer kako je država ignorisala vapaje kulturnih radnika, kada su molili nadležne da se finansijski otvore i na aukcijama kupe artefakt koji je od izuzetne vrednosti za nacionalnu kulturu i istoriju.
- Pre 30, 40 godina, moja koleginica Desanka Milošević, odličan poznavalac srpskog srednjeg veka, došla je kod mene maltene uplakana, jer se jedna Longinova ikona iz Velike Hodže prodavala na aukciji u Sotbiju. Ona je već sve bila obradila, znala je kako je ikona dospela tamo. Obratio sam se ministarstvu da učestvujemo i otkupimo ikonu, ali se oni na naš predlog nisu ni osvrnuli - priseća se Kusovac.
Tek da se zna, radilo se o sumi od oko 8.000 funti.
Vraćen pečat kneza Strojimira
Jedan od primera kada je država dobro odreagovala jeste slučaj otkupa Strojimirovog pečata iz druge polovine 9. veka, koji se smatra najstarijim materijalnim dokazom postojanja srpske države na Balkanu.
- Tada smo sienergijom države, nadležnog ministarstva i Istorijskog muzeja Srbije za dva tri dana uspeli da se organizujemo i da ga otkupimo na aukciji 2006. u Nemačkoj - ispričao je za "Vesti" Andrej Vujnović, u to vreme direktor muzeja.
Početna cena je bila 6.500 evra, ali kako su i Bugari bili zainteresovani da ga kupe, aukcija je rasla i na kraju se došlo do iznosa od 16.000 evra koju je preko svog konzulata u Minhenu ponudila Srbija.
Trgovac Vuk Karadžić
Veliki Vuk Karadžić, reformator srpskog jezika, imao je i jedan ne baš častan manir. Kada je bio u besparici, agilni pregalac u sakupljanju narodne poezije i umotvorina, nudio je bogatim državama stare srpske rukopise i knjige. Jedan primerak Rujanskog jevanđelja iz 1537. godine, prve štampane knjige u Srbiji, zajedno sa drugim retkim rukopisima ponudio je berlinskoj biblioteci. Kada bi Nemcima bile preskupe srpske knjige, on ih je nudio uglavnom Rusima. Kako piše dr Branko Bjelajac, smatra se da je za rublje i talire koje je dobio prodajom srbulja, starih srpskih rukopisa i knjiga, 1858. godine kupovao zemlju u rodnom Tršiću.
Nemci Žiči vratili krst
Istoričar Dejan Ristić navodi da se poslednji slučaj vraćanja artefakata iz inostranstva dogodio 2010. godine.
- Tada je iz Nemačke vraćen čuveni krst kralja Aleksandra Obrenovića, koji je on darivao manastiru Žiča na dan svog miropomazanja 20. juna 1889. godine. Taj krst je iznet iz manastira Žiča 1941. godine - podsetio je Ristić.
Platili za svoje
Stručna javnost nije baš uverena da je Srbija dobro pregovarala sa Rusima oko vraćanja 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja. Za stranicu koju je Porfirije Uspenski otcepio prilikom posete Hilandaru i odneo u Rusiju 1846. godine, Beograd se obavezao da pokloni sedam slika čuvenog ruskog slikara Nikolaja Reriha. One se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu.
- Ajde da damo jednu, ali svih sedam, to mi nije jasno. To su trampe koje se ne smeju dozvoliti - kaže Nikola Kusovac.
On ističe da slike nisu dospele bespravno u Narodni muzej. Podseća da su bile deo velike ruske izložbe koja je organizovana u Kraljevini Jugoslaviji 30-ih godina prošlog veka.
- Većina tih ruskih autora nije povukla svoje radove, već ih je ostavila. I sam Riher se naknadno, pred kraj života interesovao gde su i kada je dobio odgovor, nije reagovao. Bilo mu je drago da se čuvaju adekvatno. Narodni muzej je za Ruse belogardejce bio crkva, oni su prema nama imali izuzetan odnos, zahvalni na način kako ih je kralj Aleksandar primio, a bogami i mi njima zbog svega što su uradili za našu kulturu, nauku, medicinu - kaže Kusovac.
On smatra da je bilo prirodno da nam Rusi stranicu vrate, jer je Porfirije Uspenski, kasnije kijevski vladika, prosto istrgao ushićen lepotom rukopisa.
Ministar Vukosavljević, međutim, ubeđen je da se po značaju ne mogu porediti slike Reriha i stranica Miroslavljevog jevanđelja.
- Dao bih i 707 slika za jedan list Jevanđelja, jer je to naš kulturni DNK, a slike vrede milion evra, 700.000 ili 1,3 miliona - kaže ministar.
Kusovac, inače jedan od najboljih domaćih procenitelja slika, kaže da Rerihove slike u proseku vrede oko pola miliona, a neke su procenjene i nekoliko miliona dolara.
- Jevanđelje nije knjiga koja se može prelistavati. Ona je obrađena, imamo izvanredne kopije, možete da gledate njene faksimile. Svojevremeno su u Lenjingradsku biblioteku poslali naše najbolje kopiste, bračni par Živković, koji je napravio kopiju tog lista koji se ne razlikuje od originala. Bilo je prirodno da mi to dobijemo, što bi mi sada zauzvrat dali čak sedam slika Reriha - pita se Kusovac.
Otrgnuto od zaborava
Bilo da je sam istrgnuo ili da su mu stranicu poklonili monasi Hilandara, neki srpski istoričari ukazuju na to da je zahvaljujući arhimandritu Porfiriju domaća javnost i spoznala značaj Miroslavljevog jevanđelja.
Istoričar jezika dr Viktor Savić ističe da je Rus bio čestit čovek sa posebnim senzibilitetom za starine, a tek kada je stranica izložena na Arheološkoj izložbi u Kijevu 1874. godine, Stojan Novaković je shvatio o kakvoj se dragocenosti radi, pa je srpska nauka počela da se zanima za ovu rukopisnu knjigu iz 12. veka.
