Praviću robote i u Srbiji
Zimski raspust je za srpske studente koji se školuju u inostranstvu prilika za odmor i druženje sa dragim ljudima, ali i da podele sa nama iskustva o svom životu daleko od kuće. Filip Bojadžievski slobodne dane u rodnom Beogradu iskoristio je da poseti redakciju "Vesti".
Ovaj dvadesetčetvorogodišnjak pohađa u Minhenu na Tehničkom univerzitetu master studije iz robotike i veštačke inteligencije. U Beogradu je završio osnovne studije na Elektrotehničkom fakultetu, a želja da se usavrši u oblasti koja ga posebno interesuje odvela ga je u Nemačku.
- Tokom studija u Beogradu pronašao sam sebe u robotici. Kad su se studije približile kraju, krenuo sam u potragu za univerzitetom gde mogu nastaviti školovanje i usavršiti ono što me zanima, i tako je odluka pala na Minhen - počinje priču Filip.
On kaže da je u Srbiji dobio kvalitetno obrazovanje.
- Školovanje ovde je, po mom mišljenju, veoma dobro. Razlika u obrazovanju tamo i ovde je uglavnom u resursima koji nama ovde fale. Studenti u Nemačkoj imaju bolje uslove za rad u vidu opremljenijih biblioteka, računarskih centara, kvalitetnije opreme... To olakšava učenje - objašnjava Filip.
Kako ističe, namerava da nakon studija pronađe posao u Nemačkoj, kako bi stekao iskustvo koje bi kasnije preneo u Srbiju.
- Voleo bih da tamo steknem nekoliko godina iskustva, a posebno me zanima automobilska industrija. Nakon toga bih se rado vratio ovde, i možda pokrenuo neku svoju firmu. Postoji potencijal da se ovde mogu razvijati proizvodi koji bi bili na svetskom nivou. U Srbiji je jeftinije pokrenuti svoju firmu, platiti zaposlene, a imamo i veliki broj stručnjaka - kaže Filip.
On ističe da mnogi koji se školuju u inostranstvu imaju želju da doprinesu srpskoj industriji.
- Na primer, interesantni su mi roboti koji su programirani da čiste kuću, pa bi to možda bila oblast kojoj bih se posvetio. Robotika mi je zanimljiva, jer spaja različite sfere inženjerstva. Bilo bi mi drago da radim nešto što će spojiti ljude iz različitih oblasti. Ali o tom potom - kaže Filip.
Ipak, ono što će ga u budućnosti vratiti u Srbiju, kako kaže, biće pre svega porodica.
- Porodica i prijatelji mi nedostaju. Koliko god da lepo živite, uvek se osećate kao stranac. U Srbiji sam svoj na svome, pa bih zaista voleo da mi se planovi o povratku ostvare. Osećaj u svojoj zemlji je jednostavno drugačiji. Nemci su emotivno zatvoreniji narod od nas. Zato se tamo više družim sa Srbima, i generalno ljudima sa ovih prostora koji tamo studiraju. Uvek je lakše povezati se sa ljudima čiji mentalitet je sličan tvom - zaključio je Filip.
Stipendista fondacije "Dr Zoran Đinđić"
- Pre nego što sam otišao na studije, proveo sam tri meseca u Nemačkoj na praksi. Otišao sam zahvaljujući stipendiji fondacije "Dr Zoran Đinđić". Tamo sam u jednoj firmi bio integrator sistema. Reč je o industrijskoj robotici, programirao sam robote. Iako se nekad čini na prvi pogled da Nemci rade sporije, radi se o tome da su veoma temeljni, pa je to nešto što bih rado preneo ovde - rekao je Filip.
