Doživotna robija u skladu s EU
Najava o pooštravanju kazni za najteža krivična dela, nekadašnjem predsedniku Vrhovnog suda Srbije dr Zoranu Ivoševiću je "zasmetala" zato što dolazi od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali, kako kaže za "Vesti", ono što je dobro jeste da će rigorozne kazne obuhvatiti sve koji počine najteža krivična dela.
Zbog čega Vam smeta što o tome govori prvi čovek u državi?
- Zato što predsednik Republike po Ustavu ima vrlo ograničena ovlašćenja. Razumeo bih da je o tome govorio neko iz zakonodavne vlasti jer je reč o zakonu koji će tek biti donet, a ovako ispada da se predsednik nalazi u sve tri vlasti, jer priča i šta bi trebalo da rade sudovi i tužioci, šta treba zakon da sadrži i kako da se izvršava. On je već bio predsednik vlade koja utvrđuje i vodi politiku zemlje, ali je tu funkciju napustio i prešao na predsedničku, koja je prema našem Ustavu, manje-više, protokolarna.
Šta vidite kao pozitivnu stvar u pooštravanju kazni za najteža dela?
- Ono što je dobro jeste što te izmene nisu vezane samo za ubice dece, pošto ima i drugih zločinaca koji čine grozna krivična dela.
Da li je izneto rešenje u saglasnosti sa standardima Evropske unije?
- Jeste, samo što standardi EU imaju nekakav raspon, kao na primer u Nemačkoj. EU standard se vezuje za mogućnost uslovnog otpusta, pa i tamo gde postoji doživotni strogi zatvor, moguće je da posle 25 godina nadležni organi donesu odluku o otpustu takvog zatvorenika. To nije obaveza, već može da bude i ne mora. Koliko sam čuo, kod nas tako nešto nije predviđeno, pa neka profesionalna udruženja već skreću pažnju na ovu činjenicu. Šef države kaže da će biti donet za otprilike šest meseci, pa ćemo videti kako će to izgledati, da bismo mogli da nešto definitivno kažemo. Ako hoćemo prema Evropi i želimo tamo, moramo da imamo na umu standarde. Oni koji budu radili na tekstu zakona, moraju da vode računa o tome, bez obzira na to šta misli predsednik države.
Ali, predsednik države je pravnik?
- Jeste pravnik, ali s osnovnim studijama, a to nije vrh pravničke profesije jer su iznad i master i doktorat. Pritom, predsednik se nikada nije bavio pravom i nema tu pravničku veštinu.
Može li povećanje kazni da smanji kriminal?
- Nisam se bavio krivičnim, već ustavnim, građanskim i obligacionim pravom, ali sudeći prema izjavama kolega krivičara, pooštravanje sankcija do sada nije dalo očekivane rezultate. Predsednik kaže da jedno piše u zakonu, a drugo je kaznena politika, ali ona ne može da bude nevezana za zakon. Ako zakon insistira na okolnostima koje se moraju ispitati pa od njih zavisi visina kazne, onda će se u tom skupu uslova izgraditi kaznena politika. Ne može je, međutim, on nametati, sudskoj branši kao trećoj nezavisnoj vlasti u zemlji, a pritom stručnoj, različitoj i, što je važno, odvojenoj od zakonodavne i izvršne vlasti koje su političke.
Ko je krivac za predugo trajanje sudskih procesa?
- Najveću odgovornost snose sudovi i država jer ako sudovima nisu obezbeđeni uslovi za rad, ne mogu da budu ono što treba. Moguće je da u sudu sede sudije koje tamo ne bi trebalo da budu. Sećamo se treće reforme sudstva, kada neke sudije nisu birane, iako je trebalo, dok neke jesu, a nije trebalo. Oni koje nije trebalo ponovo birati su, posle odluke Ustavnog suda, vraćeni, pa ako su još uvek na pozicijama u sudovima, ponovo su uveli ono ponašanje odranije i percepcija građana je da su sudovi u vrhu po korupciji.
Mislite na klasičan mito?
- Korupciju ne razumem samo kao dobijanje nečasnog novca za nečasnu presudu već i kao svaku korist koja se ostvari. Korupcija je i kad slušate naredbe iz sfere politike i činite ono što njima prija, pa se napreduje u službi i postaje predsednik suda, a s te pozicije je i poluga uticaja politike na sudsku vlast.
Može li dužina sudskog procesa bude ograničena na godinu dana?
- Takva izjava je dokaz nepoznavanja prava. Ovakvu odredbu smo imali u Zakonu o radu koji govori o radnim sporovima, ali se pokazala kao besmislena. Brisana je, jer iako je prvostepeni postupak okončan u tom roku od godinu dana, na presudu može da bude podneta žalba i da, ako nešto nije bilo kako treba, viša sudska instanca ukine odluku i ponovo se sudi. Znači, ne može se ukidati žalba, ali očito bi neko da ono obrisano iz srpskog pravnog sistema bude ponovo uvedeno kod najtežih krivičnih dela. Najteži zločinci, takođe, imaju pravo na žalbu i već su strukovna uduženja ukazala da takvo rešenje nije dobro.
Pomenuli ste evropske standarde. Koliko je Srbija napredovala na usaglašavanju s pravosudnim sistemom u EU?
- Veoma kasnimo na usaglašavanju, a kao što sam rekao, standardi nisu zakucani, već u rasponu u kojem se mi ne nalazimo, a ako se i nađemo, primenimo neki minimum. Na primer, uveli smo pravosudnu akademiju i onaj ko je nije završio ne može da bude sudija. U akademiji je vrlo vidljiv politički uticaj, pa nema veze što je neki diplomac položio i pravosudni ispit i ispekao zanat kao sudski pripravnik, jer će neko sa akademijom ko nikada nije radio uz sudiju i nema iskustva imati partijsku prednost. Tako se pokušava zadržati politički uticaj.
Ne sme politika u sud
- Niču neka nova udruženja tužilaca i sudija koja podržavaju ono što kažu političari i to je vidljivo toliko da mora biti primećeno u EU. Ako se tako nešto nastavi, imaćemo deset reformi pravosuđa. Sve dok je politika u pravosuđu biće bruke za nas, jer one nikako ne mogu zajedno.
Nagrađivani delilac pravde
Zoran Ivošević je rođen u Nišu 1936. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je doktorirao. Obavljao je niz pravosudnih funkcija, između ostalog, bio je sudija Vrhovnog suda Srbije, podsekretar za pravosuđe u Sekretarijatu za pravosuđe, predsednik UO, član Saveta i član Suda časti Univerziteta u Beogradu, sudija Suda časti Savezne privredne komore, predsednik Pravne komisije FK Crvena zvezda i Fudbalskog saveza Jugoslavije.
Bio je prvi predsednik Društva sudija i glavni urednik Biltena VSS. Autor je 43 knjige i više od 1.200 naučnih i stručnih radova. Odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vencem, Ordenom rada sa zlatnim vencem, a dobitnik je i Plakete grada Beograda.
