Prazni džepovi prazne Srbiju
Poznato je da mladi obrazovani ljudi poslednjih decenija napuštaju Srbiju u potrazi za boljim životom i stručnim usavršavanjem. Osim mladih iz zemlje odlaze sredovečni, pa čak i najstariji građani bez obzira na stepen obrazovanja.
Kartu u jednom smeru kupuju vozači, električari, vodoinstalateri, fotografi, kelneri, krojači... Koliko je iseljavanje medicinara uzelo maha, vidljivo je i po tome što, prema podacima Lekarske komore Srbije, svake godine 800 lekara uzme sertifikat neophodan za trajno ili privremeno zapošljavanje u inostranstvu.
Zbog odlaska zdravstvenih radnika iz Srbije u Zapadnu Evropu, Srbija bi mogla da doživi "bugarski scenario" i da zatvara delove zdravstvenih ustanova jer u njima neće imati ko da radi.
Prof. dr Vladimir Grečić, član Srpske akademije ekonomskih nauka i ekspert za migracije, upozorava da se Srbija nalazi na listi 50 zemalja iz kojih ljudi najviše odlaze u zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Čak 37.000 ljudi iz Srbije godišnje emigrira u neku od tih zemalja, a čak 12 do 15 odsto su visokokvalifikovani kadrovi. Koliko stručnjaka se vrati u otadžbini teško je proceniti jer niko ne vodi takvu evidenciju, ali smatra se da se najveći broj onih koji su otišli nikada ne vrati u rodni kraj.
- Iz Srbije je 2015. otišlo 60.000 ljudi, a godinu dana kasnije 44.000. Nažalost, ovo smanjenje nije posledica boljih uslova života nego pooštrenih uslova za ulazak u određene zemlje zbog migrantske krize - navodi Grečić.
Tradicionalno, Srbi najčešće odlaze u Nemačku, a samo tokom 2017. godinu u tu zemlju je prema Grečićevim navodima otišlo 22.000 ljudi. Srbija je svesna posledica koje nosi osipanje stručnjaka, pa je ovih dana u otadžbini održan prvi sastanak Koordinacionog tima za praćenje ekonomskih migracija. Za predsednika je izabran Zoran Đorđević, ministar za rad, a da bi tim počeo da radi potrebno je odobrenje Vlade Srbije, koje će biti izglasano, kako se očekuje već na prvoj sednici.
Koordinacioni tim će pratiti odlazak mladih iz Srbije, predlagati mere kako da se zadrže obrazovani ljudi, a u planu je i izrada Strategije o migracijama i akcionog plana. Povod za ubrzano delovanje jeste skoro stupanje na snagu novog zakona o useljavanju u Nemačkoj koji će olakšati ulazak stranih radnika. Taj zakon se očekuje već 2020, pa treba brzo delovati ukoliko Srbija želi da zadrži stručnjake u rodnoj grudi.
Da će to biti i te kako težak zadatak, pokazuje rezultati jednog od od novijih istraživanja da svaki student planira da posle završenog školovanja ide u inostranstvo, a država snova im je Nemačka.
Ovo su podaci dobijeni istraživanjem o migracijama studenata koje je sproveo kabinet prof. dr Slavice Đukić Dejanović, ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Republičkim zavodom za statistiku. U ispitivanju je učestvovalo više od 11.000 studenata s državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji, a više od 3.000 studenata je s prebivalištem na teritoriji Šumadije i zapadne Srbije.
Među državama u koje bi studenti najradije otišli prednjači Nemačka, pri čemu svaki četvrti student, odnosno njih 24,2 odsto planira da ode baš u tu državu. Zatim slede SAD (11,2 odsto), Švajcarska (10,7 odsto), Austrija (8,7 odsto) i Norveška (6,3 odsto). Razlog za odlazak nisu samo nizak standard i mizerne plate.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da je u Srbiji politika ispred profesije i da je mnogima to motiv za odlazak iz zemlje.
- Takva situacija je pre svega u javnom sektoru, iako toga ima i u privatnom sektoru. U nekim oblastima poput medicine, imate kadrovska postavljenja koja izazivaju revolt kod zaposlenih jer nije reč o stručnjacima koji su u vrhu svoje profesije. Sve se to može ubrojiti u razloge za odlazak - smatra dr Kovačević.
Među najgorima
Svake godine Srbiju napusti više od 30.000 građana bez namere da se ikad vrate da žive u njoj, pa stoga ne iznenađuje ni činjenica da je prema analizi Svetskog ekonomskog foruma (SEF) Srbija na visokom četvrtom mestu od 137 zemalja po odlivu talentovanih ljudi.
Porazniju statistiku od Srbije po odlivu talenata imaju samo Bosna i Hercegovina, Haiti i Venecuela.
Odlaze u najboljim godinama
Među razlozima zašto žele da napuste zemlju studenti su najčešće navodili da žele da rade u svojoj struci, pristojno zarade, imaju krov nad glavom i obezbede svoju egzistenciju. Istraživanje je pokazalo i da studenti medicinske struke najviše žele da odu da rade u Nemačku, dok 11 odsto studenata IT planira da ide u Ameriku. Prosek godina mladih koji odlaze iz Srbije je 28,7.
Traže se i kuvari
Medicinske sestre su tražene u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, farmaceutski tehničari u Norveškoj, dok za fizijatrijskim tehničarima vape skandinavske zemlje - Danska, Švedska i Norveška. Na drugom mestu su ugostiteljstvo i turizam, naročito kuvari i konobari, koji su izuzetno traženi u Evropi, posebno u Austriji i Švajcarskoj u zimskom periodu.
