Džez na fruli
Kada pomislimo na frulu, prva asocijacija je narodna muzika. Ipak, jedna dvadesetogodišnjakinja ruši predrasude da je ovaj instrument rezervisan samo za tradicionalne zvuke. Neda Nikolić iz Kovina spaja frulu, etno-muziku i džez što je čini posebnom na muzičkom nebu. Jedna je od retkih žena koja svira ovaj muzički instrument.
Između predavanja i kolokvijuma na Muzičkoj akademiji na odseku za etno-muzikologiju, posvećena je snimanju muzičkih emisija. Trenutno se priprema i za nastup 26. januara na Svetosavskoj akademiji u Diseldorfu. Kako kaže, najviše voli da nastupa za srpski narod u dijaspori.
- Naši ljudi iz dijaspore se meni i mojim nastupima najviše obraduju. Ja njima svojim sviranjem donosim jedan mali deo Srbije, budim nostalgiju - započinje priču za "Vesti" harizmatična frulašica.
Kao devojčica u osnovnoj školi se zainteresovala za frulu.
- U osnovnoj školi kao obavezni instrument imala sam blok flautu. Pokazala sam veliko interesovanje za to. Tata je došao na ideju da mi kupi frulu, zato što je ljubitelj narodne muzike, a i u mladosti je svirao harmoniku. On mi je preneo interesovanje za tradiciju. Tako je sve počelo. Kako frula nije instrument u muzičkoj školi, upisala sam nižu muzičku školu, odsek flauta i završila. Frula mi je bila interesantna zato što retko da devojka svira frulu. Nisam znala kada sam počinjala da će se to tako razvijati - kaže Neda.
Frulu je učila da svira najpre od Dobrivoja Todorovića, a kasnije od maestra Bore Dugića.
- Nastupala sam sa pevačkom grupom Đerdan kao instrumentalista, na RTS-u, u Ruskom domu, u Domu sindikata, na Kolarčevoj zadužbini... U srednjoj školi sam upoznala kolegu, pijanistu i kompozitora Veljka Nenadića. Tu je došlo do spoja frule i klavira. Napravili smo spoj džeza i etno-muzike. Veljko se bavi komponovanjem klasičnih kompozicija sa primesama balkanskih nota. Pa je došao na ideju da napiše nešto za frulu. Nije lako kombinovati frulu sa drugim instrumentima, ali on je uspeo u tome. Razradila se mašta. Nastala je kompozicija "Istočni vetar", koja nas je probila. Napisao je "Igru za frulu i klavir", kako smo i nazvali naš album koji smo izdali 2016. godine. Tu se nalaze Veljkove autorske numere, obrade izvornih pesama, i obrade kompozicija Slobodana Trkulja i Bore Dugića. Osvajali smo prva mesta na takmičenjima u Moskvi, Beču, Njujorku - priča Neda.
Posebno pamti nastup u Aleksincu krajem marta ove godine.
- Reč je o koncertu povodom godišnjice NATO bombardovanja. Nastupila sam pred ogromnim brojem ljudi. Izvodila sam jednu baladu, koja je posvećena upravo bombardovanju, kompoziciju Bore Dugića. Tek kad sam izašla na scenu i videla koliko ima ljudi, nije mi bilo svejedno da nastupim. Bio je to veoma emotivan nastup - kaže Neda.
Kako kaže, ljudi uglavnom pozitivno reaguju na ono čime se ona bavi.
- Iako mladi nisu preterano vezani za tradiciju, došlo je vreme da je ona ponovo u modi, ali na neki nov osavremenjen način. Cenim ono što radi Marko Luis. On kombinuje balkanski melos i to mi se veoma dopada. Takođe, Slobodan Trkulja je sjajan, svestran muzičar. On približava etno-zvuk na pravi način - zaključuje Neda.
Raduje se mnogim nastupima koji je očekuju u budućnosti i sanja o tome da spoji frulu sa gudačkim orkestrom.
Gajde kao izazov
- U četvrtom razredu srednje muzičke škole sam se prebacila u muzičku školu u Kraljevu iz Smedereva. Tamo sam naučila da sviram kaval i gajde kod Borisava Miljkovića, koji takođe svira više instrumenata. Kavali gajde su poseban instrument. Nije ga jednostavno svirati. Zahtevniji je fizički. Ali je interesantan i poseban instrument - kaže Neda.
Ženski kvartet
Sa harmonikašicom Sandrom Milošević, violinistkinjom Jelenom Urošević i trubačicom Danijelom Veselinović Neda je oformila orkestar.
- Snimile smo jednu pesmu za album koji je snimala Danijela. Zove se "Rumenka kolo". To je nešto što je drugačije, razlikuje se od ostalih numera na tom albumu. To se pokazalo kao dobra ideja, dobro se pokazalo, tako da planiramo da snimimo još nešto - ispričala je Neda.
