Nemački zakon opustošiće Srbiju?
Egzodus - reč je koja opisuje ono što će uslediti kada novi nemački Zakon o useljavanju stručne radne snage iz drugih država, uključujući i onih koje nisu članice EU, stupi na snagu 1. januara 2020. godine.
Zakon je usvojen u sredu uveče i daje vetar u leđa svima onima koji sa Zapadnog Balkana planiraju da posao nađu u ovoj zemlji, a kako prognoziraju u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Srbija će tada ostati bez 200.000 radnika, mahom lekara, medicinskih tehničara, profesionalnih vozača, i zanatlija svih profila.
Kako kažu u tom sindikatu, nema grane privrede u kojoj radnici nisu zainteresovani da idu u Nemačku da rade.
"Biće lako otići u Nemačku"
Liberalizacija koju je doneo taj Zakon podrazumeva da će biti svi kvalifikovani radnici bez obzira na to da li imaju fakultetsku diplomu ili onu iz srednje škole. Oni će moći prvo da uđu u Nemačku, pa tek onda da traže posao, odsnosno dobijaju boravišnu vizu na šest meseci, a kada je o priznavanju diploma reč, radnici će moći da uđu uzemlju, možda čak i počnu da rade, dok traje postupak priznavanja njihovih diploma i kvalifikacija.
Značajna razlika u odnosu na dosadašnji zakon je ta što nemački poslodavci više neće morati da dokazuju da za mesto ponuđeno radniku migrantu nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU. Odnosno, ako radnik ima potrebnu kvalifikaciju i ugovor o radu, može da dobije posao bez obzira na poreklo drugih kandidata.
"Nemačkoj su potrebni radnici iz inostranstva"
- Nemačkoj su potrebni stručni radnici, potrebni su joj radnici iz inostranstva - rekao je, nakon sednice kabineta, ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer (CSU).
A, nemački ministar zdravstva Jens Špan najavio je pojačano useljavanje ljudi koji se bave negom i to, kako je precizirao, sa Zapadnog Balkana.
Egzodus - reč je koja opisuje ono što će uslediti kada novi nemački Zakon o useljavanju stručne radne snage iz drugih država, uključujući i onih koje nisu članice EU, stupi na snagu 1. januara 2020. godine.
Ranka Savić, predsednica ASNS, primena tog zakona od 2020. godine imaće dobar i loš aspekt kada je Srbija u pitanju.
- Dobar je što će znatno olakšati odlazak svh onih koji žele da idu u Nemačku da rade i daće im sigurniji položaj u toj zemlji. Ljudi će moći da dobijaju stalne poslove bez većih probelma. Loša strana tog zakona je što će ogroman broj radnika napustiti Srbiju. Prema našim podacima, prošle godine ih je otišlo 100.000, a očekujemo da će se taj broj barem duplirati, posle stupanja na snagu nemačkog zakona, odnosno da ćemo ostati bez 200.000 ljudi - kaže za "Blic" Ranka Savić.
"Katastrofalno za srpsku privredu"
Prema njenim rečima, to će biti katastrofalno za srpsku ekonomiju i celokupno srpsko društvo.
- Prvenstveno zbog toga što Srbija izdvaja veliki novac za školovanje ljudi, a oni će da doprinose i rade za nemačku privredu i u nemačkom društvu. Srpska vlast bi i te kako morala da se pozabavi tim problemom. Naši građani već su pokazali masovnim odlaskom na rad u Nemačku da ne pristaju na odnos da su oni dobra, ali jeftina radna snaga i da je bitno samo da rade. Ne, to nije tako i ljudi odlaze u Nemačku gde su plate mnogo više, gde je odnos države prema zaposlenom i građaninu potpuno drugačiji i bolji nego što je to u Srbiji - objašnjava ona.
"Svi žele da idu"
Na pitanje "Blica" koliko radnika, članova tog sindikata, razmišlja da ode iz Srbije na rad u Nemačku, ona kaže da nema grane privrede u kojoj radnici ne razmišljaju da idu.
- Prvenstveno u autotransportu. Nema više vozača jer su otišli u Nemačku i druge zemlje da rade. Ista situacija je u zdravstvu odakle su već otišli lekari i tehničari. Mnoge njihove kolege razmišljaju da krenu njihovim stopama. Za sedam meseci u Kliničkom centru u Nišu, na primer, promenili smo četiri predsednika sindikata jer su dotadašnji otišli iz zemlje da rade u Nemačkoj, Austriji, Islandu i drugim državama. Trenurtne pripreme za odlazak na rad u Nemačku - dokumentacija, učenje nemačkog jezika i druge ni sada nisu bile prepreka za masovni odlazak, a liberalizacija svega toga od 2020. godine tek će da bude podstrek za još veći odlazak. Taj Zakon jeste pretnja za Srbiju - objašnjava Ranka Savić.
Stopama Nemačke i druge članice EU
Ona prognozira da će stopama nemačke krenuti i druge evropske zemlje jer svuda fali radna snaga, pogotovu ona kvalifikovana.
- Mi smo svuda u Evropi vrlo tražena i cenjena radna snaga. Čak i na Balkanu. A primer za to što je više od 60 odsto radnika propale staklare u Paraćinu otišlo u Sloveniju da radi. Dobili su odlične plate, a kada su dolazili da se pozdrave ovde sa nama jedina rečenica im je bila:"Idemo i kopaćemo i rukama i nogama da kompletne porodice odvedemo tamo".
Upozorenja ministra Đorđevića
Dok taj nemački zakon ne stupi na snagu, mnogi već sada kreću na put u Nemačku ili se pripremaju - uče nemački jezik, raspituju se oko detalja, kalkulišu.
Ministar Zoran Đorđević potvrđuje za "Blic" da su najtraženija zanimanja u inostranstvu - medicinski radnici, naročito medicinske sestre, građevinski radnici, operateri u proizvodnji, viljuškaristi, kuvari, bravari, električari, hotelski radnici, radnici u domaćinstvu i razni sezonski poslovi.
On ističe da naš Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisuje oblast zapošljavanja državljana Srbije u inostranstvu i apeluje na oni koji već sada planiraju da ode na rad u inostranstvo da to ne rade bez prethodno potpisanog ugovora o radu.
- Takođe, građani neka ne odlaze ni posredstvom agencija koje nisu dobile dozvolu za rad ovog Ministarstva. Pre odlaska na rad u inostranstvo, potrebno je da zainteresovano lice proveri na sajtu Ministartva da li je agencija registrovana za posredovanje u zapošljavanju, kao i da li je u ugovoru koji lice potpisuje obezbeđena njegova zaštita propisana Zakonom. A ta zaštita obuhvata obezbeđivanje dozvole za rad, troškova opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, troškova prevoza, informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada, o uslovima života i rada - naveo je on i dodao da se ugovor o radu potpisuje pre odlaska na rad u inostranstvo.
- Poslove zapošljavanja, osim registrovanih agencija, može obavljati i Nacionalna služba za zapošljavanje. Evidencije o licima koja se zapošljavaju u inostranstvu vode agencije i Služba za zapošljavanje. Kako većina osoba pronalaze posao samoinicijativno, nadležni organi nemaju precizne podatke o njihovom broju - kaže ministar Đorđević.
Iako je "Blic" poslao pitanja Nacionalnoj službi za zapošljavanje koliko je ljudi dosad otišlo preko te ustanove da radi u Nemačku, kojih su zanimanja, kao i kakav je procedura da se ode na rad u tu zemlju, dogvori do objavljivanja ovog teksta nisu stigli.
