Srbija postaje sabirni centar?
Pomoć nacionalnim ekonomijama širom sveta u radnoj snazi ili Srbija i Balkan kao sabirni centar za izbeglice, dilema je koju je javnosti nametnuo deo srpske opozicije povodom dokumenta Ujedinjenih nacija o migracijama, koju je potpisao i Beograd.
Opozicija je kritikovala ministra za rad Zorana Đorđevića što je u marokanskom gradu Marakešu prihvatio nova pravila za migrante. Optužujući vlast da tajno radi, tražili su da odgovor da li je Srbija tranzitno ili krajnje odredište za izbeglice.
Đorđević je, uz napomenu da taj dokument nije obavezujući, uzvratio kako država želi da se odgovorno da se ponaša prema migrantima.
- Nemamo problem da ljudi prođu kroz našu zemlju i idu gde su pošli, a sporazumom se obavezujemo da ćemo poštovati njihova ljudska prava - naveo je Đorđević.
Ugovor UN podržala je nemačka kancelarka Angela Merkel, SAD su protiv, kao i Australija koja smatra da to nije u nacionalnom interesu.
Dok pristalice migracija tvrde da se ugovorom obezbeđuju garancije za "sigurno, uređeno i humano kretanje ljudi koje će pomoći nacionalnim ekonomijama da podmlade radnu snagu", protivnici su uvereni da će dovesti u pitanje nacionalni suverenitet, identitet i bezbednost građana. Predložena rešenja UN, kako tumači pokret Dosta je bilo, idu u korist zemalja poput Nemačke kao željene destinacije migranata, a na štetu drugih kao što je Srbija.
Pokret Dveri je tražio da Vlada hitno odgovori da li će Srbija zadržati tranzitni status ili će postati parking za migrante i najavljuje "legitimnu borbu protiv naseljavanja migranata u napuštena sela u Srbiji".
Da je dokument UN neobavezujući, potvrdio je za "Vesti" i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
- To je dogovor o globalnim migracijama, ne samo neregularnim već i regularnim koja podrazumevaju pokrete studenata ili zaposlenih van svoje zemlje - kazao je i dodao da tu oblast treba regulisati jer ni regularni migranti, još uvek, nemaju sva prava, i ne zna im se tačan broj.
Upravo su maloletni migranti, prema rečima ministra Zorana Đorđevića najveći problem. Od 4.000 migranata u Srbiji, kako kaže on, 3.000 je dece.
Prema podacima Radoša Đurovića, od početka godine je 25.000 ljudi ušlo u zemlju, a minimum 5.000 njih je još uvek na teritoriji Srbije.
- Guraju ih kod nas Hrvatska, Rumunija, Mađarska i Bosna i Hercegovina. Mnogo ih je van smeštaja u kolektivnim centrima, a najviše dolaze iz Avganistana, Pakistana, Irana, Iraka i Sirije - kaže Đurović.
Prošle stotine hiljada
Nameru da traži azil u Srbiji, prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava, izrazilo je 631.499 osoba od 2008. do 2018, ali je mali procenat podneo zahtev. Zvanična statistika kaže da je od 2012. do početka ove godine to učinilo 2.270 osoba, a rast broja potražilaca je zabeležen od 2015. godine sa porastom migrantske krize.
Provaljuju u kuće
Policija u Čapljini saopštila je da su sedmorica ilegalnih migranata iz Libije i Pakistana provalila noću u porodičnu kuću u Vrgoracu kako bi se sakrili od zime. Na spavanju je trojicu zatekla vlasnica kuće koja je odmah obavestila policiju. Nisu posedovali dokumenta, pa su predati službi za poslove sa strancima.
To je već drugi takav slučaj u poslednja dva dana zbog čega stanovnici strahuju od masovnih provala.
Broj zahteva za azil u Srbiji
(izvor: Beogradski centar za ljudska prava)
2012. godine 336
2013. godine 153
2014. godine 388
2015. godine 583
2016. godine 574
2017. godine 236
