Dragoljub Draža Petrović za "Vesti": Srpski mediji puni budala
Naslovna strana "Ilustrovane politike" sa natpisom "Psi su pušteni", fotografijom iskeženog rotvajlera i naslovnicama nezavisnih listova "Danas", "Nin" i "Vreme" izazvala je opšte zgražavanje javnosti u Srbiji, nakon čega je Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, podnela ostavku na mesto člana Nadzornog odbora "Politike" AD.
Za Dragoljuba Dražu Petrovića, glavnog i odgovornog urednika "Danasa", ovo je samo nastavak medijskih pritisaka režima na slobodu medija, kao što je to činjeno devedesetih.
- Novinari se ponovo dele na patriote i izdajnike. Pitanje je da li će neki ludak ili fanatik to shvatiti kao dozvolu da nekom novinaru N1, NIN-a, "Vremena" ili "Danasa" priđe na ulici i razbije glavu.
Koliko je ovo "ispad", a koliko "matrica" ponašanja prema nezavisnim medijima?
- Ako ste ikad prelistali "Informer" ili "Srpski telegraf" ili gledali Pink, vidite da je u pitanju "matrica". Tamo izlaze ponekad i gori tekstovi od ovog i to svakodnevno. Jedino što to nisu državni listovi po kapitalu, ali ih uređuje vlast.
Savetnica predsednika Srbije je demonstrativno dala ostavku na članstvo u Nadzornom odboru?
- A šta će savetnica predsednika uopšte u tom odboru? Šta jedna takva osoba može da pomogne medijima, sem da ih nadzire da se ne otmu kontroli.
Veoma brzo se oglasio i predsednik Vučić. Da li ste zadovoljni porukom koju je poslao ili je izostavio nešto da kaže?
- Vučićeva poruka nije bila iskrena, nego je to uradio više zbog svetske javnosti, jer je reagovala čak i Ambasada SAD. Njemu se ta naslovna i tekst veoma sviđaju, ali je glupo da to javno kaže.
Očekujete li da će se ipak nešto promeniti nabolje?
- Ne očekujem. Mislim da su srpski mediji beznadežan slučaj. Ali je problem što će sa ovakvim medijima odavde poslednji da izađe neki profesor norveškog jezika i da ugasi svetlo.
Često se čuje da je u zemlji medijski mrak, mada je većina medija u privatnom vlasništvu. Nije li to kontradiktorno?
- Svaka budala ovde može postati vlasnik ili urednik medija, istraživačke mreže, sajta, samo ako se istakne u podršci vlastima koji će mu u tome novčano pomoći zbog lojalnosti. A najgore vam je kad se budale dočepaju važnih medija koji kreiraju javno mnjenje.
Vučiću je jasno da onaj deo medijske scene koji ga ne podržava ne može privoleti na svoju stranu, zato je stvorio svoj paralelni medijski svet koji je vremenom, uz obilnu pomoć novih vlasti, postao nosilac borbe za "pristojnu i normalnu Srbiju", iako su oni svi redom nenormalni i nepristojni.
Već nekoliko godina objavljujete veoma oštre kolumne na račun izvršne vlasti. Jesu li vas zvali "akteri" priča?
- Mnogo njih se bunilo, u rasponu od Vučića preko Maje Gojković do Biljane Srbljanović, pa nadalje. Nebojša Stefanović me zvao na dvoboj, ali srećom ne pištoljima, nego da izmerimo ko ima veći koeficijent inteligencije. Dragan J. Vučićević je odlepio kada sam otkrio da je krajem devedesetih pisao tekst o sadržaju kante za smeće Vuka Draškovića, pa sam ga nazvao kontejnerskim analitičarem.
A kada je reč o fizičkim pretnjama?
- Problema uvek ima. Neki lik mi je preko Fejsbuka pretio da je spremio konopce i noževe, te da čeka odrešene ruke da se obračuna sa mnom. Policija ga je zbog toga uhapsila, a istražni postupak je u toku. Srećom, više ljudi mi prilazi na ulici i kaže da vole to što pišem. Ja i ne pišem kolumne zbog političara, nego zbog pametnih ljudi koji to čitaju.
Kakve su reakcije običnih ljudi kada vas prepoznaju?
- Najviše me prepoznaju kao Kesićevog analitičara jer sam i dalje rekorder po broju gostovanja u "24 minuta", bio sam tamo 11 puta za pet godina. Drugi tip ljudi su oni koji čitaju moje kolumne. To je neki simpatičan ljudski svet, a najveća radost za čoveka je kada vidi da ono što radi vole neki normalni ljudi s kojima bi išao na pecanje, u kafanu ili na kraj sveta.
Odnedavno ste i TV lice. Sa Mićkom Ljubičićem i Vojom Žanetićem radite "Pljiž"
- "Pljiž" je akronim naših prezimena, a ideja da se nas trojica okupimo i vidimo kako zajedno funkcionišu naša tri "duha" potekla je od Jugoslava Ćosića, koji je sa Mićkom i Vojom još krajem osamdesetih prošlog veka pravio Indeksovo radio pozorište, kad sam ja još bio klinac. Vesti u Srbiji su takve da prosto vape da ih svake nedelje neko na naš način obradi i istranžira. Vesti traže PLjIŽ iako liči da je obratno - da mi tražimo vesti. Tako da je Srbija raj za satiričare, ali za većinu naroda nije.
Da li ovakve emisije ljudi gledaju?
- Nećete verovati, ali PLjIŽ je prema merenjima u terminu u kojem se emitujemo skoro duplo gledaniji od "Parova" na Hepiju. Od naše emisije u tom terminu su gledaniji jedino serije koje se paralelno emituju na RTS, Pinku i TV Prva, ali tu morate imati u vidu da smo mi hendikepirani jer smo vidljivi samo na "kablu".
Nedeljna terapija
Kakve su reakcije gledalaca, a koje političara na "Pljiž"
- Onaj elitistički deo publike, poput pojedinih uticajnih tviteraša, ne voli "Pljiž" što je nama zapravo podsticaj za dalji rad jer mi nismo ni pravili emisiju za nekakve isfolirane tipove ili samozvanu elitu. Naša publika su normalni obični ljudi koji, kad nas sretnu na ulici, skoro svi kažu isto: "Vi ste nam nedeljna terapija, ulepšavate nam život, vraćate nam veru da u ovoj zemlji još ima nade." Političari ćute valjda jer njima ne ulepšavam život.
Zabava, krv i seks
Činjenica je da Srbi mnogo više vole da čitaju tabloidne nego "ozbiljne tekstove"?
- Srpskoj opoziciji treba opozicioni tabloid i opozicioni Pink da bi uopšte nešto uradili. Vučiću bi najviše smetao neki demokratski, slobodni tabloid, jer bi u pakovanju zabave, krvi i seksa njegov birač mogao da pročita i nešto što nije čista propaganda. Isto važi i za neku hiperkomercijalnu televiziju koja bi u gomili gledljivih lilihipa, imala kritički informativni program i slobodne političke emisije. Bez toga nema ni kraja Vučića, ma koliko se mi zgražavali nad "žutom štampom" i "žutim televizijama".
Politički pritisci
Da li danas postoji osoba iz vlasti koja zove urednike i diktira šta se sme, a šta ne, ili se to sada radi na sasvim drugi način?
- Moje prvo iskustvo kao glavnog urednika sa tim bio je zahtev iz tadašnjeg Vučićevog kabineta, poslat preko posrednika, da objavimo na naslovnici sliku nekog aviona koji je stigao na aerodrom "Nikola Tesla" da bi leteo za Er Srbiju.
Sutradan su sve dnevne novine, sem nas, imale na naslovnici ogromnu sliku tog aviona. Posle tog više nisu slali slične poruke. I danas neki mediji imaju iste teme na naslovnicama, uglavnom hajkačke prema opoziciji i kritičkoj javnosti ili afirmativne prema Vučiću. To je direktan uticaj. Indirektan uticaj je ekonomski. Zaplašite ljude da se ne oglašavaju u nekim medijima. "Danasu" se prvi put u novijoj istoriji dešava da prihodi od prodaje rastu, a od marketinga padaju zbog političkih pritisaka na oglašivače.
