Vajagići kao devet Jugovića!
Priča o njima može da se meri sa mitskim predanjima o o hrabrosti i junaštvu. Njih, devetorica braće odlučilo je te 1918. godine da više ne čekaju ni časa, već se priključe srpskoj vojsci u oslobađanju domovine tako što su prevalili nekoliko hiljada kilometara od Amerike do Grčke, a onda učestvovali u jednoj od najvećih pobeda Srbije - proboju Solunskog fronta.
Priča o hrabrosti i požrtvovanju devetoro braće Vajagić je jedna od najlepših iz Prvog svetskog rata.
Odnedavno, zahvaljujući njihovom daljem rođaku, istoričaru dr Predragu M. Vajagiću (42) ispričana je u monografiji "Dobrovoljci vojske Kraljevine Srbije - devetorica braće Vajagić".
Radili u rudnicima
Predstavljanje ovog vrednog istorijskog štiva priređeno je u Vaznesenskoj crkvi u Beogradu, a dr Vajagić za "Vesti" otkriva da mu je za prikupljanje građe i fotografija bilo potrebno desetak godina.
- U proboju Solunskog fronta faktički je učestvovao čak 21 član porodice Vajagić, a svi su rodom, uključujući i ovih devetoro braće iz Amerike, iz Bosanske Krupe, odnosno pet okolnih sela: Ivanjska, Banjani, Dobro selo, Zborište i Bosanska Bojna. To su sela uz granicu Federacije BiH i Hrvatske i nažalost, sem u Ivanjskoj, u ostalima više nema Srba, sve je opustošeno. U Bojni je obnovljena crkva, ali se ljudi okupljaju retko, tek kada je seoska slava - priča dr Vajagić.
Deo ove porodice je iz Bosne u Ameriku otišao u 19. i 20. veku nadajući se boljem životu i većina se stacionirala u gradiću Gera, država Indijana, gde su radili u rudnicima. Kada je počeo Veliki rat, SAD je zbog vojne neutralnosti zabranjivala da dobrovoljci putuju sa njene teritorije, pa je to činjeno tajnim kanalima, preko Kanade. Međutim, to se menja 1917. Tada kreće i prikupljanje dobrovoljaca. Krenuo je veliki konvoj od tri prekookeanska broda sa više od 5.000 Srba iz Amerike, a među njima i braća Vajagić: Luka (1877-1970), Risto (1878-1936), Mihajlo (1882-1960), Marko (1885-1961), Simo (1889-1923), Simo Vajkana (1889-1932), Jovo (1893-1923), Đuro (1896-1941) i Stevan (1895-1980).
Poziv vojvode Stepe
- Oni se sa prijateljem Aleksom Višnjevcem iz Milvokija prijavljuju za dobrovoljce na jednom od masovnih skupova koje je 22. decembra 1917. organizovao Milan Pribićević, tadašnji izaslanik Kraljevine Srbije u SAD i šef Vojne misije. To su bili svojevrsni narodni sabori sa sve guslarima, a dobrovoljci su ispraćeni rečima tadašnjeg starešine srpske Crkve Sveti Đorđe u Geri, Petra Stojačića: "Braćo Srbi! Junaci! Vi odlazite u borbu za slobodu srpskog naroda i otadžbine. Zakleli ste se Bogu i narodu da ćete se boriti časno i hrabro, kako dolikuje Srbinu."
Taj zavet su i poslušali.
- Američki Srbi - dobrovoljci, prvo su se okupili između 27. i 28. januara 1918. u Čikagu, a zatim su prebačeni u vojni logor Fort Luis u Kanzasu. Kratku vojničku obuku prolaze u srpskim dobrovoljačkim kampovima u Novom Brunzviku i Novoj Škotskoj, a onda ih brodovima 21. februara šalju ka jednom od depoa srpske vlade u Marseju, Avru i Bordou, a zatim brodovima ka Solunu. Iz Amerike je u toj grupi pošlo ukupno 5.026 dobrovoljaca, uključujući i braću Vajagić, dok je drugim putevima iz Amerike stiglo dodatnih hiljadu Srba - nastavlja naš sagovornik.
Čim su pristigli u Solun, o dolasku Vajagića odmah je saznao i vojvoda Stepa Stepanović koji ih je rasporedio u više četa Dunavske divizije, a najstarijeg od braće Ristu pozvao da ostane u njegovom štabu.
- Ćaća, kako su ga ostala braća zvala, to je oštro odbio, a zatim se istakao svojom hrabrošću tako što je upao u neprijateljski rov i zarobio "živi jezik", odnosno bugarskog vojnika koji je odao raspored njihove vojske na bojištu. Risto je zbog ovog junaštva odlikovan Karađorđevom zvezdom sa zlatnim mačevima - priča dr Vajagić.
Dar od kralja
Objašnjava da su svi Vajagići, učesnici proboja Solunskog fronta preživeli, a da je samo jedan od njih, Mihajlo tada ranjen u nogu. Kuriozitet je da je većina braće ostala da živi u Srbiji gde su od Aleksandra Karađorđevića dobili zemlju na nekoliko lokacija u Vojvodini - Bačkom Temerinu i Starom Đurđevu, Mojkovcu, Laćarku u Sremu i Adi pored Virovitice.
- U Ameriku su se posle Prvog svetskog rata nakratko, da bi zaradili novac, vratila samo dva brata. Risto se vratio u Temerin gde je dobio zemlju, a Đurađ stiže pred Drugi svetski rat. Risto umire u Temerinu gde je i dobio zemlju, a Đurađ se vratio na početku Drugog svetskog rata i kao viđenijeg Srbina u Vrginmostu, ustaše ga u avgustu 1941. kolju. U Americi je njegov sin, Miodrag Vajagić, koji živi u Indijani, u jednom mestu blizu Čikaga.
Većina ostalih Varagića je doživela i lepu starost, a poslednji od devetorice braće Stevan Vajagić je umro 1980. i sahranjen je na lokalnom groblju u Sremskoj Mitrovici. Ali, ni potomci ovog bratstva nisu zaboravili svoje pretke, pa su brojni Vajagići učestvovali i u Drugom svetskom ratu, a zatim i u redovima Vojske Republike Srpske Krajine.
- Potomci Vajagića i dalje žive u Vojvodini i Beogradu, ali ima ih i u Bosni, ali i dijaspori, i to ne samo u Americi, već i u Kanadi, Australiji, pa čak i u Rusiji - zaključuje dr Predrag M. Vajagić.
Obnovili hram u Ivanjskoj
Vajagići su osnovali i udruženja s ovim imenom u cilju da sačuvaju od zaborava junačke podvige svojih predaka, ali i da sami doprinesu da im se sećaju potomci.
Jedna od prvih akcija ovog bratstva bila je obnova hrama Uspenija Presvete Bogorodice u Ivanjskoj, a sada planiraju da od prodaje monografije i dobrovoljnih priloga otkupe deo zemlje iznad crkve kako tu zemlju ne bi uzeo jedan Bošnjak koji planira da otvori farmu goveda.
Plan je i da se postave spomen-obeležja koja će govoriti o hrabrosti Vajagića i njihovoj ljubavi prema Srbiji.
Istorijska nepravda
Činjenica da je priča o Vajagićima sve ove godine bila "na ledu" govori i o odnosu Srba i Srbije prema svojoj prošlosti. Dr Predrag Vajagić ističe da je ovo ispravljanje velike istorijske nepravde prema dobrovoljcima.
- Međutim, oni su i u Kraljevini SHS bili potisnuti na marginu i država im se nije revanširala na pravi način. To je jedna tragična priča koja čeka neka druga vremena da se ispriča - navodi naš sagovornik.
Preorani grobovi
Karađorđeva zvezda sa zlatnim mačevima koju je Risto Vajagić dobio zbog svog herojstva u ratu, zakopano je pred Drugi svetski rat i ulazak Mađara u Temerin.
- Nažalost, do danas taj orden nije pronađen. Grobovi i Riste i njegovog rođenog brata Sime, kao i grobove svih dobrovoljaca u Temerinu, Mađari su srušili i preorali 1941. Do danas nismo uspeli da pronađemo njihova grobna mesta.
