Uči Fince padežima
Naučni skup na Filološkom fakultetu u Beogradu prošlog vikenda okupio je brojne nastavnike srpskog jezika. Ništa tu ne bi bilo neobično da se među njima nije našla i jedna Finkinja.
Tridesetjednogodišnja Ema Suomalajnen posvetila je svoju karijeru podučavanju Finaca srpskom jeziku, a pomaže i u dopunskoj školi maternjeg jezika koja se za srpsku decu organizuje u Helsinkiju. Nije se rodila u Srbiji, nema srpske krvi u svojoj porodici, pa ipak, izabrala je baš naš jezik za svoj životni poziv.
- Pre desetak godina upisala sam fakultet u Helsinkiju. Želela sam da studiram nešto o čemu pre toga nisam znala apsolutno ništa. Na fakultetu je postojala katedra za južnoslovenske jezike i kulturu, a srpski jezik je zvučao dosta egzotično. Nisam poznavala nikoga ko je govorio taj jezik, pa sam želela da budem unikatna - počinje za "Vesti" svoju priču Ema.
Kako objašnjava, njena baka je živela u Italiji, te je još kao dete, posećujući je, shvatila da se jedna kultura i narod najbolje mogu upoznati kroz jezik. Srpski joj, kako kaže, nije bio težak.
- Imala sam i sreće sa profesorima koji su svi bili Srbi. Najviše volim da učim od ljudi kojima je srpski maternji, jer pored osnovnih stvari naučim i nešto između, poput poštapalice, rečca i slično. Finski jezik ima samo slovo S, a srpski i Z, Č, Ž, Ć. Bilo je potrebno vremena da savladam i usvojim sva ta slova, ali uspela sam - kaže naša sagovornica.
Posle prve godine studija posetila je Beograd.
- Bilo je to fenomenalno iskustvo. Sve mi je bilo zanimljivo. Srbija je potpuno drugačija zemlja od Finske. Beograd je baš živ grad i veoma mi se dopada. Interesantno mi je što je uvek puno ljudi na ulicama. Ljudi su topli, ljubazni, gostoljubivi, ne može se desiti da ti ovde bude dosadno. Kasnije sam dolazila često, obišla sam celu bivšu Jugoslaviju. U Zagrebu sam provela godinu dana na studentskoj razmeni.
Kada je počela da uči srpski jezik bila je vegetarijanka:
- Znala sam da se u Srbiji jede mnogo mesa, ali nisam mislila da će to uticati na mene. Ipak, kada sam došla na nekoliko nedelja u Beograd da usavršavam jezik, boravila sam u studentskom domu. Tu sam se hranila u menzi. Svaki obrok je bio mesni, pa nisam imala drugog izbora. Ili bih bila gladna, ili bih jela meso, a ja sam izabrala ovo drugo.
Pre godinu dana je počela da radi kao predavač na početnom kursu srpskog jezika.
- Predajem Fincima koji žele da nauče srpski. Reč je o večernjoj školi namenjenoj onima koji žele da se posvete nekom hobiju. Moji đaci imaju za hobi srpski. Veoma je zanimljiv posao. Pored toga, ponekad menjam koleginicu Dušicu Božović, koja predaje zavičajni jezik deci iz dijaspore - rekla je Ema.
Kada god sretne nekoga sa ovih prostora, nakon što progovori na srpskom, reakcija je uvek ista.
- Svi se veoma iznenade. Neobično je da jedna Finkinja govori srpski, pa još i zna sve padeže. Druženje sa ljudima sa ovog prostora mnogo mi je pomoglo da jezik savladam ovako dobro. Tokom prve godine studija svima u mom okruženju je bilo veoma zanimljivo da uče srpske reči. Mama i sestra su me stalno terale da govorim na srpskom i da ih naučim da se predstave, kažu "Volim te" i slično.
Dodaje da joj je srce puno svaki put kada joj kažu da govori kao da se rodila u Srbiji, pa je sasvim sigurna da je napravila dobar izbor kada je pre 10 godina upisala fakultet.
Sveska ili bilježnica?
Ema ističe da je posetom na ovim prostorima shvatila kompleksnu situaciju i odnos između srpskog, bosanskog, hrvatskog i crnogorskog jezika.
- Kod mene na kurs dolaze različiti ljudi, neko želi da uči srpski, neko hrvatski... Svako ima pravo da ga zove kako želi, a ja se trudim da ukažem na razlike u vokabularu. Na tabli imamo tabelu u koju upisujemo te razlike, kao što je na primer sveska ili bilježnica, dobro veče ili dobra večer - objašnjava sagovornica "Vesti".
Od lekara do ambasadora
Na Filološkom fakultetu proteklog vikenda održan je međunarodni naučni skup "Srpski kao strani jezik u teoriji i praksi " u organizaciji Centra za srpski kao strani jezik u okviru Filološkog fakulteta.
- Ovo je četvrti put da se ovaj skup organizuje. Na svake četiri godine se okupljamo. Ovogodišnji skup govori o srpskom kao stranom jeziku, ali i srpskom kao zavičajnom jeziku. Nažalost, sve je više naše dece u dijaspori koja srpski jezik uče kao strani jezik i to je jedna od naših tema. To je loša porodična jezička politika, jer roditelji ne govore sa decom na maternjem jeziku. Danas postoje i onlajn metode za učenje srpskog jezika, što može poboljšati situaciju. To je najbolji način da uključimo decu - rekao je dr Nebojša Marinković iz Centra za srpski kao strani jezik.
Upravnica Vesna Krajišnik ističe da je interesovanje stranaca za srpski jezik veliko i kontinuirano od 1986. godine kada je Centar osnovan do danas:
- Kod nas dolaze lekari, vojni atašei, ambasadori i mnogi drugi koji bilo zbog posla, bilo iz ličnih razlog žele da nauče jezik. Imali smo studente iz Afrike, sa Kariba, iz Kine, Japana i mnogih drugih zemalja.
