Drakče obuo i Putina
Gotovo da ne postoji folklorno društvo u Srbiji i inostranstvu koje nema narodnu nošnju Dimitrijevića.
Gotovo da ne postoji folklorno društvo u inostranstvu i Srbiji koje nema narodnu nošnju porodične firme Narodno-umetnička radinost Drakče iz Svilajnca. Već 18 godina izrađuju je Dobrica Dimitrijević, njegova supruga Dragica i sin Stefan.
Oni su nastavili porodičnu zanatsku tradiciju, koju je pre sedam decenija započeo najpoznatiji opančar ovog kraja Miodrag Jevtić Drakče. Zanimljivo je da, pored brojnih domaćih i stranih političara, njegove opanke imaju Dmitrij Medvedev, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije.
Njegovi unuci Dobrica i Mikica najpre su sa dedom pravili opanke za razne folklorne ansamble. Mikica i njegova supruga Tijana nastavili su da rade opanke u svojoj radionici Narodna tradicija Drakče, a Dobrica se opredelio za narodnu nošnju. Na taj način oni mogu kompletno da obuku i obuju članove kulturno-umetničkih društava u nošnje različitih krajeva.
- Izrađujemo šumadijsku, resavsku, kosovsku, gnjilansku, crnogorsku, krajišku, nošnju iz Užica i mnoge druge. Tajne ovog zanata naučili smo iz stručne literature, a mnogo nam je pomogao i Damir iz Bačke Topole. Najvažnije nam je da nošnje budu što vernije originalu. Nismo vodili evidenciju koliko smo kompleta do sada izradili, ali znam da smo najviše nošnji prodali kulturno-umetničkim društvima u inostranstvu - kaže Dragica.
Pradeda Drakče ponosan je što je njegov najmlađi potomak nastavio porodičnu tradiciju, ali, veli da ni on još uvek neće da je napušta iako ima 86 godina.
- I dalje pomažem deci kad se nagomilaju narudžbine. Ništa mi nije teško. Možda jedino kada dugo sedim. Pored opanaka pravio sam kožne kravate s raznim motivima i ženske i muške cipele i sandale. Najžalije mi je što nisam postao Ginisov rekorder iako sam izradio opanak broj 909, koji bi mogao da obuje čovek visok 39 metara, i što nisam našao nekog da otkupi licencu za liniju kožnih cipela. Dnevno smo mogli da proizvodimo po 50 pari cipela, koje su ručni rad. Mogao sam i da obučavam radnike, a mislim da bi se cipele dobro prodavale, jer su unikatne i nemaju konkurenciju na tržištu - priča Drakče.
Ideju izneo Rusima
Drakče je ideju o licenci za liniju kožnih cipela pre pet godina izneo Valentinu Koljasevu, tadašnjem prvom sekretaru predsednika Ruske ambasade u Beogradu, zaduženom za sport, kulturu i obrazovanje, i Irini Ivanovnoj Gnjedkovoj, savetnici za štampu i kulturu pri ambasadi, koji su tada u Despotovcu posetili njegovu izložbu opanaka.
Pet dana za jedan komplet
Dragica dodaje da je svaka nošnja komplikovana na svoj način i da im je za komplet potrebno najmanje pet dana. Kada imaju veće narudžbine, angažuju nekoliko žena, kako bi ispoštovali rok. Dobričin i Dragičin sin Stefan zavoleo je ovaj zanat, pa je nakon škole za modnog krojača, koju je završio u Velikoj Plani, prionuo na posao.
- Nisam se pokajao. Još uvek se kajem - našalio se Stefan, a potom dodao:
- Svaka nošnja je komplikovana na svoj način. I svaka je drugačija, jer svaki kraj ima nešto specifično, neki simbol ili šaru, koji nešto predstavljaju. Kad god radim nošnju iz kraja o kome ne znam mnogo, volim da naučim sve o njihovoj tradiciji, pa mi je posao zanimljiviji - kaže Stefan.
