Dr Jugoslav Nikolić: Spremni za gnev prirode
Planeta se neumitno zagreva, temperatura je za nepunih vek i po skočila stepen i po, ekstremne suše i kiše se smenjuju, a godišnja doba sve manje razlikuju - čulo se na nedavnom međunarodnom klimatskom festivalu u Beogradu, čiji je domaćin bio Republički hidrometeorološki zavod Srbije.
Budućnost Zemlje, gledana klimatskim očima, bila je povod da direktora Zavoda Jugoslava Nikolića pitamo preti li planeti Armagedon, da li će tornado poharati evropski kontinent, hoćemo umesto šljiva saditi banane i letovati na Severnom moru.
Ima li bojazni da evropski kontinent doživi rušilačke efekte poput onih u jugoistočnoj Aziji i nekim delovima Sjedinjenih Američkih Država?
- Naravno da postoji bojazan. Srbija je već doživela nešto slično 2014. godine kada su bile ogromne poplave, ekstremne po intenzitetu. Od kada nam se takva nepogoda desila, dosta toga smo uradili da budemo spremni za neki eventualno budući sličan događaj. Trudimo da unapredimo kapacitete da bismo dočekali, ne daj Bože, neku sledeću nepogodu na najbolji mogući način i da bi blagovremeno svima koji se bave zaštitom i spasavanjem dali što bolje prognoze i najave.
Koliko ima izgleda da se uskoro ponovo desi slična vodena kataklizma?
- Poplava u Srbiji do koje je došlo pre nešto više od četiri godine premašila je neke hiljadugodišnje verovatnoće. Naravno, takva katastrofa nije isključena i moramo da budemo u pripravnosti. Verovatnoća da se ponovi u kratkom vremenskom intervalu u odnosu na 2014. godinu je mala, ali moramo da pođemo od pretpostavke da katastrofalna poplava može da se desi i da budemo spremni kao da će sutra biti.
Mogu li Evropu i Srbiju zadesiti orkani, pijavice, pa i cunami?
- Ti takozvani cikloni i ekstremne pojave vezani su za određena podneblja. Naši klimatski i geografski uslovi nisu oni koji bi prouzrokovali tako ekstremne pojave koje se dešavaju u nekim oblastima planete, ali svakako postoji nešto što se zove pijavica, mini tornado i drugi oblici, koji su se već događali i dešavaće se i u Srbiji i u Evropi, a tu mislim na mini vrtloge i nepogode te vrste.
Da li je globalnim otopljavanjem Srbija dobila klimu kakva je u Skoplju?
- Od početka merenja, od 1888. do danas, odnosno u proteklih 130 godina, temperatura je porasla za 1,5 stepen, što je dovoljno da se u atmosferi poveća vlažnost vazduha za desetak odsto. To podrazumeva i izmenjene klimatske uslove koji idu u prilog uslovima za stvaranje takozvanih kumulonimbusa, oblaka odgovornih za češću pojavu pljuskova jačeg intenziteta i snažnije vetrove. Svedoci smo da nam se to u proteklom periodu dešavalo.
Hoće li promena klime uticati na poljoprivredu?
- Klimatski uslovi primarno utiču na poljoprivredu i moraju se pratiti podaci nacionalne hidrometeorološke službe, odnosno klimatskog centra i izvršiti sve one mere koje znače neku vrstu prilagođavanja na promenjene klimatske uslove.
Znače li te promene da ćemo pšenična polja morati da izmeštamo na 1.000 metara nadmorske visine?
- Ne znači i još nije toliko katastrofično stanje kao što neki senzacionalistički hoće da predstave, ali se svakako klima ozbiljno prati i preduzimaju sve mere u cilju adaptiranja postojećim klimatskim uslovima.
A da uskoro sadimo banane, kivi, urme i drugo egzotično voće?
- Zavisi o kom vremenskom intervalu pričamo. Sahara je nekada bila zelena, a klima uzrok naseljavanja i raseljavanja i razvoja civilizacije. Znači da se to pomera u dužim intervalima, pa ako govorimo o većem vremenskom opsegu, svakako možemo razmišljati o gajenju egzotičnog voća.
Jesu li tačne pretpostavke da će zbog globalnog otopljavanja grčka i turska obala biti "spržena zemlja", pa ćemo letovati na moru u Švedskoj?
- Da napomenem da je i tu važno pitanje intervala i da je u nekim velikim geološko-istorijskim razdobljima sve moguće, ali u kratkoročnom periodu posmatrano - sigurno ne!
Otkud klimatski festival u Beogradu i kakav je njegov značaj?
- RHMZ je direktni učesnik projeka Climate Europe koji finansira Evropska komisija kroz program Horizont 2020, a u okviru koga se održavaju evropski klimatski festivali. U Španiji je bio prvi, Srbija je domaćin drugog i do okončanja projekta planiran je još jedan, 2020. u Briselu. Beograd je odabran kao direktni učesnik projekta i zato što smo prepoznati kao institucija koja ima ne samo nacionalni klimatski centar za jugoistočnu Evropu, već se i ozbiljno bavi klimom, klimatskim promenama i varijacijama.
Naš regionalni centar vrši važna istraživanja kad su u pitanju uticaji klime, odnosno efekti klimatskih ekstrema. Cilj projekta i festivala jeste jačanje kapaciteta u oblasti pružanja klimatskih usluga, odnosno blagovremenih najava i upozorenja na klimatske ekstreme da bi se preduzele odgovarajuće akcije i da bi kod rušilačkih efekata štete po materijalna dobra i ljudske živote bile minimalne.
Miholjski novembar
Kakva će biti jesen i koja je najava za zimu tačna, "izuzetno blaga" ili "ekstremno hladna"?
- Prognoze su da će u novembru temperature biti za oko jedan stepen Celzijusa iznad prosečnih vrednosti za to doba godine. Kad je o zimi reč, zvaničnu informaciju imaćemo uskoro posle sastanka eksperata Evrope koji se sreću dva puta godišnje. Mi smo orgnanizatori tih aktivnosti, a cilj je usklađivanje sezonskih prognoza. Kad stručnjaci usklade stavove, izaći ćemo u javnost sa zvaničnom prognozom za zimu.
Doktor za klimu
- Jugoslav Nikolić je diplomirao meteorologiju na bivšem Prirodnomatematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao i doktorirao na Katedri za hidrogeologiju. Ima zvanje redovnog profesora i višeg naučnog saradnika.
- Član je naučnog veća Geografskog instituta "Jovan Cvijić" SANU i Međuodeljenskog odbora za dinamiku klimatskog sistema Zemlje, kao i za delo Milutina Milankovića.
- Stalni je predstavnik Srbije u Svetskoj meteorološkoj organizaciji, Evropskoj organizaciji za eksploataciju meteoroloških satelita i Evropskom centru za srednjoročnu prognozu vremena. Povremeno predaje na doktorskim studijama odgovarajućih fakulteta. Dobitnik je nagrade Privredne komore Beograda za najbolji naučni rad od posebnog značaja za primene u privredi i struci.
