Beograđanka u Americi: U Gugl na velika vrata
Kada se kaže Gugl (Google), odmah se pomisli na želju mladih širom planete da rade u jednoj od najbogatijih i najmoćnijih kompanija na svetu. Taj san je na velika vrata ušetao u život 26-godišnje Beograđanke Milice Hadži-Tanović. Skromne devojke sa 100 talenata. Priča o Milici je još jedna ilustracija tvrdnje da je pamet najjači srpski izvozni adut.
Nedavno je dobila prestižno priznanje.
- Nisam očekivala da ću osvojiti Siebel Scholar nagradu jer je Univerzitet u Urbana-champaign-u, gde sam asistent, među najprestižnijim u oblasti inženjerstva. Tu nagradu dobija samo pet studenata na završnoj godini poslediplomskih studija i ima nekoliko nivoa komisija koje odlučuju kome će se dodeliti. Zaista se nisam nadala da će mene izabrati.
Pošto je Milica završila master studije, pozvana je u Gugl, u San Francisko, da nastavi naučnoistraživački rad.
- Gugl je svakako ostvarenje želja i ambicija za većinu mladih. Ja sam, pre svega, želela da vidim kako izgleda raditi u takvom kolektivu, kako izgledaju projekti i kakva je organizacija. Beskrajno mi je drago što sam dobila priliku da provedem leto u Guglu i da proširim granice svog znanja.
Dobrotvorni rad ispunjava dušu
Pored svih obaveza, ima vremena i za humanitarni rad jer je to čini srećnom.
- Tokom osnovnih studija, sa teniskim timom sam učestvovala u raznim humanitarnim akcijama i promocijama sporta. Želela sam da nastavim da pomažem ljudima u našoj zemlji i da primenim nešto što sam naučila u Americi. Zato sam se priključila jednoj dobrotvornoj organizaciji u okviru Srpske pravoslavne crkve. Posećivali smo razne ustanove, od bolnica preko preko domova za nezbrinutu decu do domova za starije osobe. Cilj je bio da donesemo donacije koje smo sakupili i da provedemo vreme sa štićenicima tih ustanova. Na licu mesta sam videla u kakvom stanju se nalaze te ustanove i da smislim šta bih i kako mogla da pomognem. U početku nisam imala mnogo sredstava, pa sam uz pomoć prijatelja sakupila novac za blendere neophodne domu za stare. Prošlog leta sam uspela da pokrenem radionice za vreme poseta deci u domovima. Ideja je bila da sa njima kroz igru razgovaramo o prijateljstvu, radu, trudu, strpljenju. Ove godine, zahvaljujući nagradi od Siebel fondacije bila sam u mogućnosti da uputim donaciju dečjem domu u Banjaluci. Smatram da svako uvek može da pomogne, bez obzira na materijalne mogućnosti. Nekad je dovoljno pokloniti nekome samo malo svog vremena.
Osim što je naučnica, ona je i sjajna sportistkinja. Bila je i omladinska prvakinja države u tenisu. Ističe da joj je sport, kao glavni pokretač, pomogao u savladavanju naučnih "planina".
- Kroz sport naučimo kako da budemo disciplinovani, istrajni i kako da se nosimo s porazima. Te naučene lekcije prenose se na svaki segment života, pa i na školu i naučnoistraživački rad. Isto tako, zahvaljujući sportu, konkretno tenisu, imala sam punu stipendiju na osnovnim studijama u San Francisku, koje inače ne bih mogla da priuštim. Imala sam priliku da putujem i upoznajem ljude, a prijateljstva stečena kroz sport spadaju među najdugovečnije.
Najbolja u klasi
Milica je diplomirala na Univerzitetu u San Francisku 2015. godine, kao najbolja u svojoj klasi. Nakon diplomiranja je završila šestomesečnu praksu u FIS-u u Beogradu, gde je radila na razvoju novog softvera za banke koje posluju na berzama. Takođe je radila na pokretanju kompanije Polysome.io sa sedištem u San Francisku, gde je razvijala sisteme za šifrovanje nove mreže za razmenu datoteka.
Drago joj je što je imala prilike da studira u Americi.
- Pre svega, morala sam rano da se osamostalim. Videla sam kako funkcioniše sistem u drugoj državi. Nivo obrazovanja i organizacija nastave su visoki. Zatim, studenti imaju veliku podršku fakulteta i profesora u svakom smislu, svako ko se trudi i radi će biti adekvatno nagrađen. Ja sam od treće godine fakulteta počela da radim kao asistent na matematici i informatici. Nakon prvog semestra dobila sam Student-Teacher Award i samim tim višu poziciju i platu. Zatim sam želela da se priključim nekim istraživačkim projektima i u okviru toga su me slali na konferencije, organizovali razne seminare da se predstave radovi i na kraju sam dobila priliku da se radim na projektima na UCLA.
Primena matematike u računarstvu
- Na osnovnim studijama sam studirala matematiku uporedo s računarstvom i informatikom. Matematiku sam oduvek volela, ali na početku nisam bila sigurna gde bih radila nakon završetka fakulteta, tako da sam planirala da upisem MBA (Master of Business Administration). U Americi ljudi koji su završili matematiku imaju mnogo veću šansu da se upišu na kvalitetne MBA postdiplomske studije. S druge strane, opredelila sam se za računarstvo uporedo, da bih u slučaju da ne uspem da upisem MBA, imala nešto praktično čime bih mogla da se bavim. Vremenom sam shvatila da mi je zanimljivija upotreba matematike u računarstvu i do kraja osnovnih studija sam odlučila da magistriram na katedri za računarstvo i informatiku. Sada mi je cilj da završim doktorske studije.
U Srbiju bi, kaže, prenela uređen sistem, besprekornu organizaciju nastave i veliki broj prilika za usavršavanje stručnjaka.
- S druge strane, kao što svi znamo, društveni život u Srbiji je mnogo bolji nego u Americi. Više vremena se izdvaja za porodicu i prijatelje. Imala sam sreće što sam tokom studija mogla da dolazim kući za zimski i za letnji raspust. Nedostajali su mi porodica i prijatelji, ali zahvaljujući društvenim mrežama bila sam neprestano u kontaktu sa bliskim ljudima. Inače, u Americi ljudi ne gledaju ko dolazi odakle. Uglavnom im je bitno da je neko vredan i radan. Stekla sam mnogo prijatelja. Definitivno su ljudi i kultura drugačiji tamo, međutim, ljude koje smatram prijateljima su mi jednako dragi bez obzira odakle su i jednako se lepo družimo.
