"Krivac" za pokislog Putina
Studioznost je reč koja u profesionalnom smislu najbolje opisuje Veselina Veska Grozdanića (65), televizijskog reditelja sa više od 5.400 direktnih TV prenosa i studijskih programa uživo. Vesko je bio glavni reditelj i poslednja dva velika koncerta na Tašmajdanskom stadionu, poklon Javnog servisa gledaocima povodom šest decenija postojanja televizije u Srbiji.
Razgovor za "Vesti" vodili smo nakoliko dana pre koncerta, na praznom Tašmajdanu, dok je iskusni reditelj procenjivao kako će svetlo padati u trenutku kada bude počinjao živi prenos! Ništa ne sme da omane, pa saradnicima zakazuje studijsko preslušavanje svih 60 narodnih pesama koje će biti izvedene uživo.
Satnica direktnog TV prenosa mora da štima u sekundu, a Vesko je, zar treba reći - perfekcionista. I to od onih iza kamere bez kojih nema televizije, a o kojima gledaoci ne znaju mnogo. Ovo je naš pokušaj da tu nepravdu bar malo ispravimo.
Susret sa Fetijem
- Kao i većina dečaka želeo sam da budem pilot, ali mi to majka Milka nije dozvolila. Moj mlađi brat Goran je u tom naumu uspeo i danas je profesionalni pilot i instruktor letenja. Posle Zemunske gimnazije predao sam dokumenta za medicinu, ali je sticajem okolnosti u poslednjem času došlo do obrta.
- Tog leta sam sa sestrom od tetke Tikom bio na moru, i kada je ona krenula za Beograd pratio sam je do dubrovačkog aerodroma. Stopirao sam umesto nje kada se zaustavio auto beogradske registracije. Za volanom je bio Feti Dautović, kasnije čuveni televizijski producent. Malo, pomalo, kroz razgovor, uvideo je da sam poprilično zainteresovan za televiziju i film, da sam u školi glumio i recitovao i da mi je moj divni profesor srpskog jezika Stevan Radovanović govorio da ću pogrešiti ako ne upišem Akademiju, koja se tada nalazila na Kolarcu. Kada je Feti čuo da nisam ni pokušao da konkurišem, jer sam bio ubeđen da tamo primaju samo one iz umetničkih porodica i one koje imaju vezu, ubedio me je da to nije tačno. Tako sam poslednjeg dana avgusta odlučio da podnesem prijavu za prijemni.
Kada Kirku Daglasu papreno naplate
- Na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu bio sam jedan od reditelja zaduženih za prenos takmičenja u bobu i sankama. Mi smo to toliko dobro razradili da su posle od nas "mustru" tražili Norvežani. U Sarajevu je tada bilo mnogo turista, između ostalih i čuveni glumac Kirk Daglas. Sećam se da su u jednoj sarajevskoj kafani slavnoj holivudskoj zvezdi i njegovom društvu ispostavili deset puta veći račun. Sarajlije godinama posle nisu hteli da pređu prag te kafane.
- Tek kada sam shvatio da sam među 226 prijavljenih ušao u treći krug, osetio sam tremu, a onda i prkos: "Evo mojih pet minuta". Na kraju je bio predviđen razgovor sa kandidatima, a jedno od pitanja je bilo i to šta piše na kantama za smeće?! Pomislite - trik pitanje, a u stvari su profesori proveravali ličnu kulturu i moć zapažanja kandidata. Moj odgovor je bio: "Hvala što čuvate čistoću grada." Napustio sam učionicu teatralno pozdravljajući komisiju sa "Doviđenja". Profesor Dejan Kosanović me pita: "Mladiću, zašto doviđenja a ne zbogom?"
"Zato što ćemo se uskoro videti na predavanjima", samouvereno sam odgovorio. Primljen sam na odsek za televiziju i produkciju i to kao četvrtorangirani.
Vatreno krštenje
- Još na drugoj godini studija, negde '75, honorarno sam bio angažovan na TV Beograd. Vatreno krštenje imao sam kada smo sa Partizanovih terena prenosili Galea kup u tenisu. Kao mladog asistenta, Zvonko Simonović zamolio me je da preuzmem kormilo za mikserom u kolima, jer on mora do toaleta. U slušalicama čujem glavnog kamermana, pokojnog Mileta Stefanovića Topa, kako mi govori: "Mali, ništa ne brini, samo gledaj čika Paju kako ubada dugmiće". Prošao je prvi, drugi set, čitav meč, a Zvonka ni od korova. Kada se prenos završio, onako znojav od treme izašao sam iz reportažnih kola i upitao ga: "Pa zar je toalet bio na Slaviji?, a on će šeretski: "Zar ti, zaista, misliš da sam ja bio u toaletu?" Tada sam shvatio da je to bio test. Pozvao sam ga na piće, a on mi kaže: "Ne, ja tebe častim, jer si potvrdio moju procenu da si dobar štof od kojeg ćemo iskrojiti odlično odelo".
- Radio sam "Bele staze" i Beogradski maraton sa Duškom Koraćem, "Indirekt" sa Markom Markovićem, sa svim poznatim sportskim komentatorima. Doajen sportskog novinarstva Dragan Nikitović me je još kao mladog realizatora slao u inostranstvo na usavršavanje. Bio je nesebičan kolega. Kada sam bio reditelj prenosa svečanog otvaranja Univerzijade u Zagrebu, Nikita me je preko celog hola zagrebačke televizije, onako krupan i specifičnog hoda, glasno pohvalio: "Evo, ovako se ulazi na velika vrata!"
Neodoljiva Isinbajeva
- Prenosi Duška Koraća su zaista bili živopisni i neretko na ivici ekscesa. Moram priznati da je i mene, baš kao i njega, impresionirala slavna ruska skakačica motkom Jelena Isinbajeva. Iako velika zvezda svetske atletike ona je na Olimpijadi u Pekingu došla u restoran televizijskog centra, gde smo mi "obični" učesnici ručavali. Bila je neposredna i srdačna, a o lepoti ne moram da vam govorim.
- Atletska takmičenja su tehnološki i organizaciono najzahtevniji televizijski prenos. U isto vreme se održavaju takmičenja u više disciplina, a reditelj mora da iskoordinira sve kamere i u trenutku odluči kada dragim gledaocima treba da pusti završnicu trke, kada skok udalj, bacanje diska... Moraju da se prate rezultati, da se zna koliko je interesovanje za jednu disciplinu, za njene takmičare. Pogotovu je teško kada se radi prenos dvoranskog takmičenja, a mi smo uspešno položili i dobili priznanja od Međunarodne atletske asocijacije, kada smo prošle godine radili Evropsko prvenstvo iz beogradske Arene. Radili smo ga sa sedam reportažnih kola i 52 kamere! To je ubedljivo najsloženiji projekat koji je naša televizija izvela za šest decenija postojanja.
Pripreme za Titovu sahranu
- Kada je Tito završio na VMA u Ljubljani, već je bilo jasno da mu se bliži kraj i tadašnje rukovodstvo Televizije Beograd obratilo se državnom vrhu sa molbom da se na vreme razmišlja o organizaciji sahrane i televijskog prenosa. Drugovi su u početku odbijali i samu pomisao da Josip Broz može da umre, ali je direktor Dušan Mitević bio uporan: "Naravno da drug Tito neće umreti, ali da mi ipak budemo pripravni". Pripreme Titove sahrane trajale su šest meseci.
- Pripremu za prenos sahrane patrijarha Pavla, gde sam bio vođa projekta i glavni reditelj, izveli smo za dan i po i jednu noć. Jedino gde smo tadašnji generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić i ja pogrešili bilo je u proceni koliko će ljudi doći da oda počast Njegovoj svetosti. Očekivali smo 150.000, a na kraju ih je bilo 750.000.
- Aleksandar Tijanić bio je enegičan i u svojim idejama lucidan. Imali smo neka različita viđenja, recimo, nije prihvatio moj predlog da se prilikom prenosa sahrane patrijarha Pavla ubacuje i razgovor iz studija. Događaj je napolju, ne treba nam slika iz studija, govorio je. Bio je nepogrešiv u procenjivanju ljudi. Po dolasku u RTS odabrao je nas 50 kao tim na čiju vrhunsku profesionalnost može da računa u svakom trenutku.
Očevim stopama
- Moja supruga Milica bila je izuzetan arhitekta, magistar urbanizma i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Nažalost, izgubila je bitku sa bolešću prošle godine. Naša ćerka Gorana je krenula očevim stopama, uspešni je filmsko-televizijski producent. Takođe, sve vreme mandata ministra finansija Dušana Vujovića bila je njegov savetnik za medije. Sin Miloš je diplomirani politikolog i trenutno se usavršava na Diplomatskoj akademiji.
Kada nas je, onako u svom stilu, nevoljno hvalio za prenose Evropskog prvenstva u vaterpolu 2006, upozorio sam ga koliko je vrsnih ljudi iz tehnike i produkcije zavrbovano od drugih kuća. "Grozdaniću, kucaš na otvorena vrata", uzvratio je. Žao mi je što za života nije uspeo da sprovede reorganizaciju televizije i poveća plate, što bi zadržalo mnoge stručne ljude.
Timski rad
- Volim da radim sa vojskom, jer su oni studiozni i na vreme počinju pripreme za parade i promocije novih oficira čije sam direktne prenose radio.
Tako smo već započeli pripremu za paradu u novembru povodom sto godina od završetka Velikog rata, kojoj će takođe prisustvovati predsednik Rusije, kao što je bio i počasni gost na onoj od pre četiri godine. Parada iz 2014. godine bila je zamišljena tako da se kolona kreće od Zemuna ka Ušću, ali su na kraju vojni vrh, ljudi iz Ministarstva odbrane i Predsedništva prihvatili moj predlog da se povorka kreće u suprotnom smeru - od Ušća ka Zemunu. Tražio sam izmenu zbog položaja sunca u to doba dana, kao i zbog toga što bi se u pozadini kolone videli Kalemegdan i Pobednik, a ne Kula Sibinjanina Janka.
Ljubav Brene i Bobe uživo
- Najduži prenos koji sam radio bio je Dejvis kup meč jugoslovenske reprezentacije protiv tadašnjeg SSSR iz 1986. Počeli smo u 13.55 a završili 17 minuta posle ponoći. Nakon pobede Bobe Živojinovića u pet setova, na teren je utrčala devojka plave kose i poljubila ga. Tako je u direktnom televizijskom prenosu cela nacija dobila potvrdu da su dve zvezde, Lepa Brena i naš najbolji teniser, u ljubavi, koja i danas traje.
- Organizatori vojne parade od pre četiri godine prihvatili su i moju primedbu da se mikrofon preko kojeg će se prisutnima obratiti predsednici Tomislav Nikolić i Vladimir Putin podesi na drugu visinu, jer je naš predsednik viši za 30cm. Bilo je primerenije da se Nikolić malo više nagne nego da se oniži Putin uspinje na prste. "Kriv" sam i što centralna tribina nije bila natkrivena, sa objašnjenjem - ako kisne narod, neka pokisnu i zvanice.
- Iako sam imao ponuda da pređem u druge kuće, ceo radni vek, a to je više od četiri decenije, ostao sam u Televiziji Beograd, odnosno RTS. Kao dete oficira JNA sledio sam amanet oca Gojka da je poverenje velika stvar i da kada ga jednom izgubiš nikada ga nećeš povratiti. Poštovao sam to što mi je kao mladom čoveku TVB dala priliku da radim i da se usavršavam, dodeljujući mi najkompleksnije zadatke televizijskih prenosa, od olimpijada, altetskih i fudbalskih utakmica do vojnih parada i skupova na kojima je više stotina hiljada ljudi. To su umeli da uoče i ljudi iz Univerzijade, pa sam od 2011. deo njihovog tima koji svake druge godine organizuje i prenosi zimska i letnja takmičenja širom sveta.
- Kao predavač režije programa uživo na Akademiji umetnosti studentima uvek ističem dva postulata koja definišu naš posao. Prvi - da nam greška u toku prenosa nije dozvoljena jer je istog momenata dragi gledaoci vide. Drugi - da su odluke trenutne, a posledice nesagledive. Pogrešan kadar, mimika, transparent, detalj na kapi može da pošalje obrnutu konotaciju i poruku. Ovo je ekipni posao i svi učesnici, kamermani, montažeri, mikseri... su jednako važni. Video mikseta je moj klavir, a ja sam samo dirigent dobro usviranom orkestru.
