Savina zadužbina nadahnuće pesnicima
Savez Srba u Rumuniji organizovao je ove godine jubilarnu, 25. književno-duhovnu manifestaciju Dani preobraženja, na kojoj su učestvovali i književnici iz Srbije i dijaspore.
Trodnevnim programom je i ove godine obuhvaćeno nekoliko mesta u Županiji Timiš, Dunavskoj klisuri i Poljadiji, u kojima živi srpsko stanovništvo, od Temišvara, Belobreške, Stare Moldove, Bazjaša, Zlatice, Kusica i Sokolovca, a centralno mesto je manastir Bazjaš, jedan od izvora srpske duhovnosti.
Svečano otvaranje bilo je u Generalnom konzulatu Srbije u Temišvaru, uz pozdravne reči Ognjana Krstića, predsednika Saveza Srba u Rumuniji, dr Slavomira Gvozdenovića, počasnog predsednika ove manifestacije i vladike Lukijana, koji je i dobitnik ovogodišnje Bazjaške povelje.
U Bazjašu, u porti srednjovekovnog srpskog manastira Bazjaš, koji je 1225. godine, prema predanju, osnovao Sv. Sava, odnosno pokraj manastirske crkve koja je posvećena Vaznesenju Gospodnjem, održana centralna manifestacija Dana preobraženja.
Velika Bazjaška povelja dodeljena je vladiki Lukijanu, episkopu budimskom i administratoru Eparhije temišvarske, književniku, bogoslovu i prevodiocu srpske srednjovekovne duhovne poezije. Vladika je tom prilikom ukazao da je Preobraženje praznik svetlosti pisan velikim slovom "S".
Cveće frajkorima
Učesnici ove duhovno-književne manifestacije su obišli nedavno otrivene temelje manastira Sirinja, a u Ljupkovi su Matija Bećković i Gojko Đogo položili cveće na spomenik Kapetanu Koči (Anđelkoviću) i njegovim frajkorima (srpskim dobrovoljcima koji su se u Habzburškoj monarhiji borili protiv Turaka).
- Manastir Bazjaš kao svetionik vere hrišćanske vekovima stoji na pragu Dunavske klisure. Istorija i naš narod pamte Svetog Savu kao njegovog osnivača i sasvim je logično da se Velika bazjaška povelja dodeljuje u Savinoj zadužbini gde je seme vere i prosvete klicu zametnulo - rekao je vladika Lukijan.
Prisutnima su se obratili i dosadašnji dobitnici Povelje, među kojima su bili akademici Matija Bećković i Gojko Đogo, Radomir Andrić, Radomir Uljarević, Duško Novaković, Dragan Danilov i Jovan Zivlak.
- Velika je čast da budemo na ovom mestu. Crkva je jedini krov koji ima srpski narod, a Sveti Sava prvi srpski pisac čije ime i prezime znamo. Bilo je i pre njega pisaca, a svi oni su se u njemu ponovo rodili i preporodili. On je postavio najdonji kamen našeg duhovnog postojanja - rekao je između ostalog akademik Bećković.
Na kraju Dana preobraženja učesnici su prisustvovali liturgiji i rezanju slavskog kolača u manastiru Bazjaš, a posle su obišli još nekoliko znamenitosti u tom kraju.
Preobraženjska antologija
Za tri dana manifestacije u nekoliko mesta je kroz lepu poetsku reč izrečen apel za kulturnim nacionalnim opstankom. Prvo je u prostorijama Srpske pravoslavne crkve u Belobreški održano međunarodno pesničko veče i predstavljena "Preobraženjska antologija" koju su priredili Slavomir Gvozdenović i Dušan Stojković.
U Antologiji su zastupljeni svi dosadašnji dobitnici Velike bazijaške povelje, nagrade koja je ušla u red srpskih književnih nagrada od najvećeg nacionalnog značaja, među kojima su - Ivan V. Lalić, Kornel Ungureanu, Matija Bećković, Dobrica Erić, Slobodan Rakitić, Ljubomir Simović, Branislav Petrović, Rajko Petrov Nogo, Milan Komnenić, Radomir Andrić, Milovan Vitezović, Gojko Đogo i drugi.
Velika bazjaška povelja po mnogima je najvažnija nagrada u celokupnoj dijaspori.
Povelju zaslužuje i žena
U Srpskom kulturnom centru "Sveti Sava" u Bazjašu je održano pesničko veče međunarodnog karaktera, na kome su, između ostalih nastupili pesnici iz Srbije, Rumunije, Nemačke, Austrije, BiH, Makedonije i Francuske.
Svojom poezijom i aforizmima predstavili su se i Aleksandar Jovanović (Nemačka), Svetlana Matić (Austrija), Dušica Stanisavljević, Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac (Francuska).
Prof. Svetlana Matić, potpredsednica odbora SPKD Prosvjeta u Austriji je istakla dobru saradnju Prosvjete i Saveza Srba u Rumuniji koja traje već nekoliko godina.
Čestitala je dosadašnjim lauereatima i istakla da su do sada Bazjašku povelju dobijali isključivo uspešni književnici i da se nada da će ovo priznanje biti ubuduće dodeljeno i nekoj uspešnoj savremenoj srpskoj književnici. Matićeva je govorila i svoje pesme "Srbija je moja zemlja" i "Pesmu o Mini".
