Bungur, hrana careva i sirotinje
Da je neko pre dve godine u Srbiji, pa i među meštanima čačanskih sela napravio anketu s pitanjem "Da li znate šta je to bungur", odgovor bi, sasvim izvesno, bio poražavajući jer je veoma malo onih koji su uopšte čuli za bungur, a još manje onih koji znaju da pripreme jelo od pšenice koje je odavno palo u zaborav.
Dakle, bungur je starovremensko jelo koje se nekada spremalo u selima oko Zapadne Morave i smatralo se da je po ukusu i kvalitetu takvo da se može služiti i na carskim dvorovima, što se i dešavalo, ali i na trpezama najvećih siromaha. Priča se da je svaka kuća u stara vremena imala kameni žrvanj na kome se mlela pšenica za bungur.
Na bunguru su odrastale generacije i generacije naroda ovog dela Srbije, a onda je pao u zaborav sve do 2016. godine, kada su meštani sela Vujetinci odlučili da ovo jelo otrgnu od zaborava tako što su bunguru u čast organizovali svetkovinu.
Vodnjika - piće za decu
Ako su u Vujetincima na kratko zaboravili da pripremaju bungur, nisu zaboravili kako se dočekuju i ispraćaju gosti. Vredne domaćice su pripremile bogatu trpezu starih jela, koja su posetioci manifestacije imali priliku da probaju i uvere se koliko su ukusna.
Osim tih starih jela i bungura, ovog puta na trpezi pripremljenoj za goste bilo je i svadbarskog kupusa i pečenja svih vrsta. Naravno, uz bungur i druga jela, kao i uvek, služila se čuvena vujetinačka rakija i vino za srećan put, a deci vodnjika, kao i bungur, već zaboravljeno bezalkoholno piće napravljeno od divljih krušaka.
Ideja o održavanju neformalnog takmičenja u pripremanju bungura potekla je od Radomira Stojića, nekada profesora fizike na Vojnoj akademiji, koji posle završetka radnog veka najčešće boravi u selu na padinama planine Ostrice. Ove godine održan je 3. svetski bungur fest kako je manifestacija zanično nazvana, a u narodu je zovu Bungurijada.
- Nekada, još od srednjeg veka, meštani Vujetinaca koji su poznati kamenoresci i ratari s radošću su dočekivali i goste namernike i one koje je put slučajno ovuda naneo. Kao dobri domaćini na trpezu su iznosili bungur, jer je to bila hrana kojom su dočekivane i krunisane glave i sirotinja. Važno je bilo da onaj ko kroči u dom bude što bolje ugošćen, a uz bungur se, za srećna puta, služilo i čuveno vujetinačko vino. U želji da sačuvamo od potpunog zaborava ovo i carsko i sirotinjsko jelo, od pre dve godine meštani sela su odlučili da bunguru u čast svake godine održavaju Bungurijadu i na taj način u potpunost spasu od zaborava ovo nekada neizostavno jelo u selima pod Ostricom - objašnjava profesor Stojić.
Kuvari, folkloraši, frulaši, zdravičari
Organizovanjem svečanosti u kojoj, osim kuvara koji se neformalno takmiče u pripremanju bungura, učestvuju i brojna folklorna društva, zdravičari, pevači izvornih pesama, frulaši, harmonikaši, Vujetinčani pokušavaju, za sada veoma uspešno, da na srpsku trpezu vrate bungur.
Na kraju, pobednicima u pripremanju bungura dodeljena su simbolična priznanja, ali ono što je najbitnije jeste to da će manifestacija posvećena ovom starom srpskom jelu biti nastavljena, a jelo spaseno od potpunog zaborava.
A kako se priprema i koji su sve sastojci jela koje je othranilo mnoge generacije Vujetinčana i drugih moravskih sela?
Bungur se priprema od prekrupe pšenice sa dodacima onoga što se u kući zatekne - dosta kajmaka, sira, povrća i ako je domaćin imućniji, pilećeg ili nekog drugog mesa i na pripremi ovog jela se nikada nije štedelo. Nekada se spremao često i skoro u svakoj kući, a bio je glavna hrana za period kada se obavljaju teški poslovi. Kažu da je ukusniji kada se priprema, tj. kuva za više osoba i da se jede bez hleba.
