Spasioci u Srbiji nemaju dozvole za rad
Dve osobe utopile su se ovog leta na kupalištima i bazenima u Srbiji.
Vreme ovog leta ne ide baš na ruku plivačima i ljubiteljima brčkanja u Srbiji, red kiše, red oblaka, pa red sunca, a sve to uglavnom u roku od pola sata.
Ipak, kupača ima na svim bazenima, na Adi ciganliji je redovno gužva, zemunskom Lidu, novosadskom Štrandu. Samim tim, više je incidenata, ponekad i onih sa tragičnim ishodom.
Dvadesettrogodišnji mladić utopio se u noći između srede i četvrtka na kupalištu Mušvete kod Čajetine, prenose mediji.
Više desetina Novosađana evakuisano je ove nedelje sa bazena Sportskog centra Sajmište zbog "curenja hlora", saopštili su iz JP "Sportski i poslovni centar Vojvodina".
Mladić star 17 godina utopio se u junu na bazenu u Jakovu, dok je na zatvorenom bazenu Sportskog centra "11. april" ventilaciona cev pala u bazen u kojem su plivala deca.
Da li je za ovakve tragične ishode kriva besparica, neodgovornost ili nebriga?
"Nijedan spasilac u Srbiji nema dozvolu za rad"
Veliku ulogu u bezbednosti kupača na bazenima i na kupalištima igraju spasioci. Da bi neko postao spasilac mora da prođe obuku na 60 teorijskih i praktičnih časova.
Nakon toga, budući spasilac mora da polaže test za dozvolu za rad, piše u Zakonu o sportu.
Međutim, primena tog pravila u praksi i dalje nije počela, te je to razlog što nijedan spasilac u Srbiji nema tu dozvolu.
Predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije Vladimir Grujić kaže da ovakva situacija predstavlja veliki problem.
- Ako bismo napravili neku paralelu, to je kao da nijedan vozač u Srbiji nema vozačku dozvolu. Svi su završili obuku za vozača, ali nikada nisu izašli da polažu vožnju - kaže Grujić.
Gde su dozvole?
- Spasilac bi svake godine morao specijalnoj komisiji da dostavi lekarsko uverenje, da radi testove, prođe norme... Na osnovu toga bi komisija trebalo da utvrdi sposobnost spasioca za rad - kaže Grujić.
"Može da se desi da je neko pre pet ili deset godina završio program osposobljavanja, ali da je do sada možda izgubio tu radnu sposobnost".
Za izdavanje dozvola je nadležan Crveni krst Srbije.
Stručni saradnik Crvenog krsta Ranko Demirović za BBC kaže da je potrebno doneti Pravilnik za izdavanje dozvola za rad. pre nego što se pristupi proverama.
U skladu sa Zakonom o sportu, saglasnost na Pravilnik za izdavanje dozvola za rad daje Ministartstvo omladine i sporta, kaže Demirović.
"Crveni krst Srbije je 28. maja dostavio Ministarstvu omladine i sporta Pravilnik na saglasnost i oni rade na tome, u kontaktu smo bili više puta, sve prolazi celu proceduru".
Slavko Isaković, rukovodilac službe bazena na Tašmajdanu, kaže da na olimpijskom bazenu mora da bude najmanje četiri spasioca.
"Kod nas tokom letnje sezone mora da radi četvoročlana ekipa, a jedan je zadužen za dečiji bazen".
Spasioci moraju da prave pauze na tri ili četiri sata, što zavisi od dogovora i gužve. Postoji i niz propisa koje spasilačka služba mora da ispuni.
"Privatnici znaju da kalkulišu"
Svako kupalište mora da bude uređeno Pravilnikom za obavljanje sportskih delatnosti iz 2013. godine.
Pravilnik propisuje način na koji neko kupalište mora da bude uređeno, koje službe moraju da budu prisutne, koja oprema i mere koje upravljač kupališta mora da sprovede.
- To je ono što je kaže pravilnik, u praksi se dešava da ili deo tih pravila nije ispunjen ili se apsolutno ništa od toga ne poštuje - kaže Grujić.
Na pitanje o kojim bazenima i kupalištima je reč, on odgovara: "Ima ih u svakom mestu i u svakom gradu".
"Kada odete na javni gradski bazen uprava tog bazena je obično preuzela neke mere bezbednosti. Finansiraju se iz budžeta grada i oni nešto urade, većinu ili sve".
"Međutim, ima i onih koji apsolutno ne poštuju pravila, a najčešće su to privatni vlasnici kupališta. Ne svi, ali dosta njih".
Grujić kaže da kompletna organizacija rada kupališta košta, zbog čega pojedini privatnici prave kompromise između bezbednog kupališta i "kupališta koje će doneti profit".
Šta se desilo na 11. aprilu?
Sredinom juna na zatvorenom bazenu Sportskog centra "11. april" ventilaciona cev je pala u bazen u kojem su bila deca.
Direktor "11. aprila" Bojan Bovan kaže za BBC da je sportski centar osnovala opština Novi Beograd, ali da je ceo postupak rekonstrukcije vodila i finansirala Gradska uprava i Agencija za javne nabavke.
Član Gradskog veća Dragomir Petronijević izjavio je za "Pink" da Grad Beograd nije nadležan za sportske centre, već da se o njima brinu opštine.
Zatvoreni bazen na "11. aprilu" rekonstruisan je 1. juna 2012. godine, kada je i postavljena ventilaciona cev koja je pala.
- Mi upravljamo objektom, ali smo imali obavezu da komuniciramo sa gradom i sve što je urađeno u tom periodu grad je finansirao - kaže Bovan.
Cevi su u bazen pale sa više od 30 metara visine. Bovan ističe da je to "nije moglo da se predvidi".
- Reč je cevima od nerđajućeg čelika, a koje su prilagođene uslovima u bazenu, na hlor, vlagu i tako dalje. Došlo je do pucanja šrafova i cevi su pale - kaže Bovan.
Bazen je zatvoren do kraja sanacije koja je u toku.
Ko je nadležan?
Iz Sekretarijata za sport i omladinu Beograda za BBC na srpskom navode da je organizacija koja obavlja sportske delatnosti nadležna za bezbednost učesnika.
Oglasio se i Sekretarijat za inspekcijske poslove, navodeći da o ispravnosti i stanju objekata treba da se stara vlasnik.
Kako navode, komunalna inspekcija tu obavlja samo inspekcijski nadzor.
Iz gradske vlasti za BBC ističu da su komunalni inspektori u skladu sa Planom inspekcijskog nadzora za 2018. godinu obavili inspekciju sportskih centara, među koje spadaju bazeni i kupališta.
Prema njihovim rečima, pregledano je sedam otvorenih bazena i utvrđeno je "čisto i uredno stanje u šest objekata", dok je poslednjem naloženo da ispravi nedostatke.
