Srbi tonu u bedu

Vlastima u Beogradu su puna usta priče o boljem životu, a većina građana Srbije sve dublje tone u siromaštvo, po čemu je naša zemlja i zvanično postala najbednija u Evropi. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je Srbija zemlja sa stopom siromaštva od 24,6 odsto lider među siromašnim državama Evrope.

V. Sekulić

Topli obrok na ulici: Narodna kuhinja u Zemunu

Statističari navode da je prag rizika od siromaštva je 13.680 dinara (115 evra) mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Za tročlanu porodicu prag rizika od siromaštva je 24.624 dinara (208 evra), a za četvoročlanu 28.728 dinara (243 evra). Ispod te, ionako nisko postavljene granice siromaštva, živi čak 1,8 miliona stanovnika Srbije.

Najugroženije su porodice sa troje ili više dece, potom nezaposleni, ali i mladi uzrasta od 18 do 24 godine.

Manji rizik da zapadnu u siromaštvo imaju stariji preko 65 godina, jer su penzije redovne ma kolike bile.

Stručnjaci kažu da su i niske plate okosnica rizika od siromaštva i da građani sve češće ne mogu da priušte osnovne stvari za život.

Povremeno zaposleni

Bez obzira na rast stope zaposlenosti, a čime se srpske vlasti hvale iako je reč o posledici sve masovnijeg iseljavanja, kvalitet poslova je u Srbiji vrlo nizak. Pritom, raste broj zaposlenih u sivoj ekonomiji, a veliki broj ima samo povremene, odnosno sezonske poslove.

Porazan je podatak da u zemlji ima više od 700.000 nezaposlenih, a da čak 580.000 ljudi prima neki vid socijalne pomoći. Istovremeno, prema anketama, posao ima nešto više od dva miliona ljudi. Tu se računaju i radnici na određeno i neodređeno vreme. Svaki dan fabrike odlaze u stečaj, a najnoviji primer je slučaj Azotare, gde je stečaj samo pitanje dana. Više od 1.000 radnika će ostati bez posla. Ima i onih koji su na ivici egzistencije iako rade. Primer su zaposleni u Goši iz Smederevske Palanke, kojima je dugovano i više od 20 plata.

Prime 100, a 200 otpuste

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da se, nažalost, u broj zaposlenih računaju i oni koji 10 dana rade za tezgom na zelenoj pijaci.
- Ne verujem u statistiku, niti razne ankete. Po moj proceni nezaposleno je 800.000 ljudi, dok je broj zaposlenih mnogo manji nego što se prikazuje, pa bilo to na određeno i na neodređeno vreme. Znate, ovde 100 ljudi dnevno dobije posao, dok u istom danu njih 200 ostane bez posla - kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima ako čovek radi i nekoliko dana u mesecu računa se u zaposlene, jer se tako ulepšava stvarnost.

- Po mojoj proceni stopa siromaštva je još gora, oko 30 odsto. Kad idemo kroz sela i manje gradove po zemlji vidimo da rade samo ambulante, škole i državna uprava. Niko drugi ne radi - kategorična je Savićeva.

Ljudi na lizing

Srbija ima jeftinu kvalifikovanu radnu snagu koja je ispod statusa najamnog radnika. Naime, firme gotovo više da ne žele da zapošljavaju radnike na određeno vreme, nego preko agencija angažuju radnike na lizing. Čak neke velike firme imaju oko 80 odsto zaposlenih na ovaj način.

Zalogaj spasa od dijaspore

Svaka četvrta porodica u Srbiji ne može da priušti meso za ručak ni svakog drugog dana, dok čak polovina domaćinstava u kući nema ušteđenih ni 10.000 dinara (oko 80 evra), porazni su rezultati jedne ankete. Dakle, ako se neko od ukućana razboli, većina građana je primorana da zajmi novac.

Sve češće se krade hrana iz prodavnica, ali i iz seoskih kuća lopovi odnose sušeno meso. A na pijacama se mogu kupiti cigarete na komad, dok se meso već odavno pazari na grame.
Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže da se siromaštvo produbljuje i da je to rezultat liberalne ekonomije.

- Procenat siromašnih u Srbiji bi bio još veći da se građani ne oslanjaju na poljoprivredna imanja i doznake iz inostranstva. Dijaspora dosta pomaže da ne osetimo bedu u još gorim razmerama - uveren je Pavlović.