Državo, reaguj dok nije kasno!
U Srbiji je od januara do juna ove godine prijavljen nestanak čak 471 deteta. Tokom 2017. taj broj je bio trostruko veći: 1.334 prijave, od čega osmoro dece do danas nije pronađeno. Među nestalima je i Barbara Vitez, devojčica iz Sente kojoj se nakon što je navodno upala u reku, krajem 2016, gubi svaki trag. Zabrinjavajući podaci, prema rečima Igora Jurića, oca brutalno ubijene devojčice Tijane Jurić, alarm su za društvo koje mora da se probudi kako bi aktivnije i brže reagovalo.
- Prošle godine je Fondacija "Tijana Jurić" pokrenula Registar nestalih osoba u Srbiji. Pokrenuli smo i kampanju Nestali ne smeju biti nevidljivi. Cilj je da ukažemo na probleme, da se pronalaženje te dece ubrza, da sprečimo greške koje su se nekada dešavale, zbog kojih su neka deca, kao što je i moja Tijana, izgubili živote. Neadekvatnim reagovanjem izgubili smo najdragocenije - decu. Ne smemo da zaboravljamo propuste i pravimo se da se to nije dogodilo, već da na njima učimo. Želja mi je da svest o toj temi podignemo na viši nivo - rekao je za "Vesti" Igor Jurić.
Svirepi zločini
Za teške zločine nad decom na 40 godina zatvora osuđeni su Dragan Nikolić Čombe (52), koji je brutalno ubio Tamaru Ivanović (13) u novembru 2005. u Padinskoj Skeli, zatim Mališa Jeftović, koji je svoju trogodišnju pastorku Katarinu Janković silovao i pretukao na smrt u julu 2005. u Zvezdarskoj šumi. I Dragan Đurić iz Surčina, koji je u noći između 25. i 26. jula 2014. godine oteo, silovao i ubio 15-godišnju Tijanu Jurić iz Subotice osuđen je maksimalnom kaznom.
Kako je objasnio, Registar nestalih je napravljen kako bi oni za kojima se traga bili vidljivi širim narodnim masama jer podaci i fotografije, osim policiji, nikom drugom nisu dostupni. On smatra da bi veliki korak u pronalaženju nestale dece bilo uvođenje čajld alerta, sistema koji postoji u 12 evropskih zemalja i koji se pokreće kad postoji realna procena da je dete u opasnosti.
- Fondacija zastupa stav da ovakvim pristupom podacima o nestalim osobama, koji nije otvoren, javnost ne može da se uključi u potragu i doprinese pronalasku nestalih, pre svega maloletnika. Siguran sam da bi uz veće alarmiranje javnosti, mnogi slučajevi bili rešeni pre tragičnog ishoda. Trenutno imamo 16 osoba čije su se porodice samoinicijativno javile, međutim, veoma je važno da se uključi i Ministarstvo unutrašnjih poslova tako što će nam dati i ostalu evidenciju, da bismo sve slučajeve imali na jednom mestu. Tada će cela priča dobiti još dublji smisao i znaćemo ko su osobe za kojima treba da tragamo - rekao je Jurić.
Policijski savetnik Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srđan Ilić za medije je istakao da su MUP Srbije i Fondacija Tijana Jurić na istom zadatku, a to je unapređenje procedure postupanja prema maloletnim licima i traganje za istima.
Doživotna robija i dalje na čekanju
Prošle godine Fondacija "Tijana Jurić" pokrenula je peticiju kako bi se u Srbiji uvela doživotna kazna zatvora za ubice i silovatelje dece i trudnica, bez mogućnosti pomilovanja. Više od 160.000 građana je potpisom podržalo ovu ideju, ali do izmene Krivičnog zakonika još nije došlo.
- Iskreno se nadam da će naš predlog uskoro da se nađe u skupštinskoj proceduri. Što više vremena čekamo, to više šansi stvaramo za brutalne ubice da ponovo počine teške zločine. Srbija mora da menja zakon, zato što nam sada deca stradaju najviše u regionu i u Evropi. Zato što ubice naše dece misle da im ne možemo ništa. Doživotna robija je potrebna da bismo se izborili za život - rekao je Jurić.
