Rođendan okupio humanitarce
U derventskom selu Velika Sočanica nedavno se povodom 70. rođendana Miće Kojića na jednom mestu ponovo srelo više članova i aktivista Srpskog humanitarnog fonda iz Frankfurta, ugašenog 2006. Bila je to prilika da se njih tridesetak sa domaćinima druže uz specijalitete ispod sača, da se podsete na vreme kada su nesebično i uporno prikupljali i slali humanitarnu pomoć sunarodnicima u Srbiji, Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Za one članove i saradnike Fonda koji su u međuvremenu preminuli u Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg služili su parastos protojereji Slavoljub Trivić i Dragan Koinić.
Neumorna ekipa kuvara
Gosti su pristigli sa raznih strana Republike Srpske, Srbije, Hrvatske, Nemačke. Uspomenama i priči nikada kraja. U crkvenoj sali nastavljeno je podsećanje na one koji više nisu živi, nebrojene akcije i poduhvate, ali i prepričavanje dogodovština. Prikazan je i video materijal o ljudima koji su se angažovali tokom 15 godina postojanja i rada Fonda.
Tako su pomenuta imena dr Lotara Tecnera iz Evangelističke crkve u Noj Izenburgu i njegove supruge Gizele. Oni su zahvaljujući Milutinu Vasiću iz Dervente pomogli u lečenju Vladimira Čecavca, najtežeg ranjenika Republike Srpske u otadžbinskom ratu od 1991. do 1995, kako je rekao Mićo Kojić. Tu su i dr Mihajlo Rundo, Aleksandar Đorđević, Duško Pijetlović, Žarko Jačimović, Milan Vidičević, Dragan Petković i supruga Gabriela, Đorđo Marić, sekretar Fonda Mićo Kojić i mnogi, mnogi drugi.
- Mi smo vrlo uspešno sarađivali sa Nemcima, a dr Lotar Tecner se lično angažovao da se u Nemačkoj nastavi lečenje Vladimira Čecavca, kome je u rukama eksplodirala mina i prosto mu raznela lice. Zahvaljujući Vasiću, koji je bio domar u Evangelističkoj crkvenoj opštini u Noj Izenburgu, uspostavljen je kontakt sa dr Tecnerom. Kada je video Vladimirove fotografije, dr Tecner je odlučio da dođe u Derventu i obezbedi njegov prevoz u Nemačku, lečenje i tromesečni boravak. Nikada nismo saznali koliko je to sve koštalo, ali znamo da je dr Tecner imao presudnu ulogu u tome što danas Vladimir Čecavac, iako je izgubio oba oka, živi normalnim životom, zaposlen je, oženjen i ima decu - istakao je Mićo Kojić
Zbrinuli više od 400 siročadi
Fond je, podsetimo, osnovan je 1991. u prisustvu 25 članova, među kojima su bili Mićo Kojić i dr Mihajlo Rundo. Imao 571 člana i 2.260 saradnika, a aktivno je radio punih 15 godina. Za to vreme obezbedili su 320 dozvola Ujedinjenih nacija za transport humanitarne pomoći, zbrinuli više od 400 siročadi, obezbedili pomagala za preko stotinu invalida. Poslato je hiljadu pošiljki, prikupljeno tri miliona maraka u novcu, poslato 30 sanitetskih vozila i jedan konvoj od 16 šlepera pomoći 1993. iz Frankfurta za Beograd. Srpski humanitarni fond je dobio Orden Njegoša, a njegov sekretar Mićo Kojić Medalju zasluga za narod. U Fond je stiglo 180 zahvalnica i diploma.
Među više od 400 siročadi kojim je Fond pomogao da se iškoluju je i Dragan Rakić iz Petrovca koji je kao dete u ratu ostao bez oba roditelja. Kao izbeglica stigao je do Dervente i kada su za njega čuli u SHF u Frankfurtu uspostavili su kontakt sa Radislavom Kujundžićem iz Crvenog krsta.
- Dragan Rakić je završio osnovnu i srednju školu, sada je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu gde posle magistarskih priprema i doktorske studije. Takvih primera ima još, a mi smo ponosni na veoma uspešnu saradnju sa Fondom - kaže Kujundžić.
"Putinovača" i kozji sir
Da bi sve bilo na najbolji način organizovano brinula se nevelika ekipa suseda i prijatelja Miće Kojića, koji je dan kasnije proslavio svoj 70. rođendan. Glavni kuvari bili su Milan Popović, Slavko Maksić, Braco Marković i Gavro Maksić Maks. Oni su pekli pečenje ispod sača, pripremili gulaš i piletinu s kupusom. Pre večere Mićo Kojić je otvorio flašu rakije iz manastira Žiča koju je čuvao 50 godina. Na stolovima je bilo više vrsta rakije, među njima "mučenica" i "putinovača" iz domaće proizvodnje porodice Kojić, kao i kozji sir koji takođe prave.
Za veliki i teško merljivi humanitarni angažman Fond je dobio mnogobrojna i vredna priznanja o kojima s ponosom govori dugo vremena sekretar Fonda Mićo Kojić:
- Srpski humanitarni fond iz Frankfurta je sve vreme svoga postojanja bio velika porodica i sva priznanja koja smo dobili nisu samo zasluga nijednog pojedinca, nego su rezultat zajedničkog rada.
