Sveštenik među stativama
Kada se sveštenik Blagoje Gavrilović doselio u Kosjerić kao božji izaslanik na zemlji sa zadatkom da brine o svom stadu i da mu bude na usluzi, za mladim sveštenikom je stigao i glas da je u isto vreme školovan i vrstan fudbalski golman. Naravno, za upravu FK Crnokosa, kluba koji ove godine slavi 97 godina postojanja, dolazak oca Blagoja u Kosjerić bio je poklon sa neba. Poziv rukovodstva Crnokose da brani boje kluba bio je po volji i parohu Blagoju kome se pružila prilika da se bavi onim što voli - do nekog doba dana obavlja svešteničke obaveze, a popodne je među stativama lokalnog fudbalskog kluba ili trenira najmlađe Kosjerićane.
- Od oca Petra, sveštenika u penziji, nasledio sam dve ljubavi - prema svešteničkom pozivu i veri i ljubav prema sportu. Još kao dečak sam prošao golmansku školu i sve selekcije Sloge iz Kraljeva, branio sam i za prvi tim i smešila mi se uspešna karijera, pa i angažman u neki od stranih klubova. Međutim, posle završenog Teološkog fakulteta preovladala je ljubav prema svešteničkom pozivu i sada sam paroh crkve u Kosjeriću. To, međutim, ne znači da sam zapostavio fudbal. Naprotiv, kada obavim sve svešteničke obaveze, onda skinem mantiju i oblačim dres FK Crnokosa i treniram, ili sam sa podmladkom ovog tima kojima prenosim svoje golmansko iskustvo - priča sveštenik Blagoje.
U viši rang uz božju pomoć
Navijači su zadovoljni pojačanjem na golu, pa se zato često s tribina čuje bodrenje: "Bravo, pope!" To se, međutim, ne može reći za navijače protivničkih klubova koji misle da FK Crnokosa pobeđuje i zbog pomoći s neba. Na to im navijači iz Kosjerića odgovaraju da i njima niko ne brani da im gol brani sveštenik. Navijači Crnokose se nadaju da će uz pomoć vrsnog golmana Blagoja Gavrilovića, a pomalo i uz božju pomoć, uskoro prevazići ligu Zlatiborskog okruga i zaigrati u Moravičkoj fudbalskoj zoni.
Za kratko vreme sveštenik Blagoje postao je omiljena ličnost i među vernicima i među navijačima FK Crnokosa. A otac Blagoje je, kažu, zaslužio je to svojim ponašanjem kao sveštenik i doprinosom koji daje na fudbalskim utakmica koje su mnogo posećenije otkad je on na golu.
- Svako popodne, ako nemam nekih posebnih svešteničkih obaveza, treniram s ekipom i to mi je pravo zadovoljstvo. Još veće mi su mi zadovoljstvo prvenstvene utakmice. Na stadion dolazim u mantiji, potom se presvlačim i na teren izalazim u kompletnoj sportskoj opremi i dresu sa brojem jedan. Naravno, pred početak meča izgovorim Očenaš, pomolim se Bogu i uspeh je zagarantovan. Dobro, dogodi se da i moje molitve ponekad ne budu uslišene, ali to shvatam tako da mi je s neba stigao glas da je fudbal samo igra u kojoj se pobeđuje i u kojoj se gubi, ali iznad svega igra u kojoj se uživa - u šali objašnjava stasiti golman Blagoje.
