Beda i bolest u srušenoj kući

Šestočlana porodica Nasković ima samo jednu želju - da im deca budu zdrava. Iz njihovog Rajanovca u opštini Ranilug to deluje kao nedostižno. Da bi desetomesečnom Vasiliju i dvoipogodišnjoj Teodori bilo bolje, mama Jovana i tata Igor moraju da ih vode u Niš kod lekara, ali oni za to nemaju novca.

Privatna arhiva

Izbegli nesreću: Nedavno se srušio zid u sobi

Ova porodica, živi u veoma teškim uslovima, a nedavno su za dlaku izbegli nesreću. U sobi u kojoj su mališani spavali tokom noći se srušio zid. Od tada svi članovi, uključujući i babu i dedu, spavaju u jedinoj bezbednoj prostoriji, u kuhinji.

Privatna arhiva

Teodori potrebna operacija

- Najgore nam je jer nemamo načina da odvedemo decu kod lekara. Jednostavno, nemamo para za kartu do Niša. Naš Vasilije je rođen u sedmom mesecu i nije se razvio kao deca njegovog uzrasta. Uskoro će da napuni godinu dana, a slabo pokreće noge, ruke i vrat. Trebalo bi da ide na fizikalne terapije, ali mi ne znamo kako da platimo put - zastao je Igor u razgovoru, trudeći se da ne pusti suzu.

I starija ćerkica ima zdravstvenih problema, nastavlja polako.

- Devojčici šetaju oči. Ima problem i trebalo bi da ide na operaciju. Odveo sam je u Niš kod lekara, kada sam mogao, a to je bilo pre godinu dana, pa su joj dali naočare. Međutim, njeno stanje se pogoršalo. Ovde na Kosovu sam je vodio privatno kod lekara, rekli su da je potrebna operacija, ali su tražili 800 evra samo za operaciju jednog oka. To je za nas suma o kojoj možemo samo da sanjamo - dodaje tata Igor.

Igor i Jovana su mlad bračni par. Njemu je 31, a ona je deset godina mlađa.

- Ni suprug ni ja nemamo posao. Mi u stvari živimo od 5.000 dinara dečjeg dodatka i to je sve. Teško mi je, teško - mami Jovani su krenule suze. - Nijedna organizacija nam nije ponudila pomoć, a muči me što ne mogu da izlečim decu. Mnogo bi mi pomoglo da mogu. Samo da mi deca budu zdrava, to mi je najvažnije.

Privatna arhiva

Jovana sa Vasilijem

Igorov otac Mile Nasković je deo porodične kuće sagradio pre 1999. na imanju svog oca. Ta kuća u kojoj danas žive je praktično u stanju raspadanja i spolja i unutra su vidljivi znaci urušavanja. Ukućani kažu jedan zid i dalje klizi, a da nemaju mogućnosti da ga poprave ili dodaju potporni zid. Pitanje je samo, ističu, kada će se sve srušiti.

- Te noći kada smo otišli da legnemo, u spavaćoj sobi je pao zid. Mi smo zaspali, kada se odjednom začula buka uz jak tresak. Odmah smo skočili u strahu, zgrabili decu i otišli u kujnu. Tu smo namestili krevet i tu i danas spavamo. Nije da mi ne želimo da radimo, ali jednostavno nema posla - dodaje uplakana Jovana.

Privatna arhiva

Ne vidi izlas: Igor Nasković

Obećanje ministra Jevtića

Sa problemima porodice Nasković upoznata je opština Ranilug, a kako kažu, pisali su i ministru za povratak i zajednice u vladi Kosova Daliboru Jevtiću.
- Njemu sam poslao zahtev za pomoć i poslao sam mu slike da vidi gde živimo. On mi je odgovorio da ne može da se živi tako i rekao da će nam pomoći da se napravi nova kuća. Mi sada čekamo da vidimo šta će biti - kaže Igor.

Porodica Nasković nikada se nije selila sa Kosova. Generacijama, ponosno ističu, ostali su na dedovini. Sada, kada su deca bolesna, lekar daleko, a posao ni na vidiku, po prvi put razmišljaju da spakuju kofere i da idu, kaže Igor.

- Ne znam šta da radim. Ranije mi nije palo na pamet da odem, ali sada sam u bezizlaznoj situaciji. Najviše me boli patnja rođene dece. Meni na kraju ostaje jedino da sačekam sledeći dečji dodatak, da spakujem kofere i napustim kuću zajedno sa porodicom. U ovakvim uslovima ne vidim ni budućnost, ni bolje sutra. Sve je samo gore i gore.