Kako se u Srbiji piše državljanstvo?
Iako doneta pre nekoliko meseci, odluka da se u pasošima u rubrici državljanstvo "srpsko" zameni sa "Republike Srbije" predmet je polemike.
Odbor za standardizaciju srpskog jezika smatra da odluka ne daje mogućnost izbora i da je vrlo loša sa jezičkog i nacionalnog stanovišta. Zaštitnik građana odgovara da je u skladu sa Zakonom o državljanstvu.
Građani Republike Srbije imaju državljanstvo Republike Srbije. To što piše u prvom članu zakona i bukvalno od 1. oktobra mora da piše u pasošu. Izmena je nastala na zahtev Stranke za Sandžak.
- Stavljanje prideva "srpsko" znači da se stavlja nacionalna odrednica, nacionalno obeležje, što nije u skladu ni sa Ustavom ni sa Zakonom. Svi manjinski narodi, odnosno nesrpski narodi, podvode se pod odrednicu "srpsko" - navodi Fevzija Murić iz Stranke za Sandžak.
U konkretnom slučaju, pridev nema nacionalnu vrednost, samim tim nikoga ne treba da vređa, u nedavnom saopštenju upozorili su iz institucije čiji je zadatak negovanje srpskog jezika.
Pozivajući se na rečnik objašnjavaju zašto uz državljanstvo treba da ide prisvojni pridev, a ne prisvojni genitiv.
- U svim rečnicima srpskog jezika, pridev "srpski" ima dva potpuno ravnopravna značenja, jedno koje se osnosi na Srbe i koji pripada Srbima i drugo, koji se odnosi na Srbiju. I ako se u pasošu govori o državljanstvu, jasno je da se onda govori o onome ko živi u Srbiji - navodi dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
Državnim organima zameraju to što prethodno nisu konsultovali filološke institucije. Mišljenje su poslali predsedniku, premijerki, ministrima spoljnih i unutrašnjih poslova i zaštitniku građana, po čijoj preporuci je i izmenjena stavka.
- Zakon ne treba da tumače lingvisti nego pravnici, pa dok god u zakonu, u članu 1 i u ostalim članovima koji definiše pojam državljanstva kaže da građani Republike Srbije imaju državljanstvo Republike Srbije, mi nemamo mogućnost drugačijeg naziva ili tumačenja - navodi zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika ističe da je zakon i ranije bio isti.
- Pa to je sada bežanje. Otkuda do sada da piše državljanstvo srpsko, isti je taj zakon bio. Valjda i u Francuskoj piše nekakav zakon, ali piše državljanstvo, francusko ili slovenačko, hrvatsko - navodi Tanasić.
Ombudsman ponovo vraća na Zakon. Dok je na snazi, kaže, odluka ostaje.
- Ako postoji inicijativa da se izmeni, pa da se jednog dana kaže da građani Srbije imaju srpsko državljanstvo, onda se to mora uneti u zakonske promene i onda se, naravno, primenjuje takva odredba - navodi Pašalić.
Inicijative nema, ali u Odboru su kategorični, sistemskim, višegodišnjim brisanjem prideva srpski gde god bi mogao da asocira na pripadnost Srbima vrši se nasilje nad srpskim jezikom.