Folklor leči nostalgiju
Jednu Beograđanku ljubav je odvela daleko od rodnog grada, a siguran i miran život su je tamo i zadržali. Ivana Pavlović (32) već skoro osam godina živi u Kopru u Sloveniji. Do svoje 25. godine nije ni sanjala da bi mogla da živi bilo gde osim u srpskoj prestonici.
Diplomirala je defektologiju na Beogradskom univerzitetu i nadala se poslu u struci, a onda su se planovi promenili i život joj se okrenuo za 180 stepeni. Iako je u Sloveniji izgradila svoj život, priznaje da duha kakav ima srpski narod nema nigde i da je to ono što joj najviše nedostaje.
Kako bi ispunila tu prazninu u srcu koja je nastala napuštanjem Srbije, priključila se Kulturno-umetničkom ansamblu Kolo iz Kopra.
- Prvi put sam na Evropskoj smotri folklora. Oduševljena sam energijom koju nosi ova manifestacija. Tu su ansambli iz celog sveta, svi prepuni pozitivne energije. Mi koji živimo daleko od rodne zemlje, na ovakvim događajima napunimo baterije i nadomestimo sve ono što nam nedostaje negde tamo daleko - započinje priču Ivana Pavlović.
U Sloveniju je otišla iz ljubavi.
Odlazak teško pao
- Zaljubila sam i odlučila da napustim ceo život u Beogradu zbog toga. Da je bilo lako, nije. Upoznala sam svog bivšeg supruga u Beogradu. On je bio prijatelj mog prijatelja, koji nas je upoznao. Ja se zaljubih, on se zaljubio i to je bilo to. Prelomila sam, odlučila da se udam i odem tamo da živim. Bilo mi je mnogo teško da odem. Jedan deo duše je zauvek ostao u mom gradu. Prvu noć u Kopru nisam ni spavala od teskobe zbog odlaska iz Beograda. Kada sam se spremala da odem, mislila sam da će mi biti lakše, ali ipak, kada sam tamo stigla, shvatila sam zapravo koliko sam ogroman korak napravila. Taj brak nažalost nije potrajao. Ali sam uprkos tome odlučila da ostanem u Sloveniji - kaže Ivana.
Ne bih se vratila
Ona smatra da kvalitet života u Srbiji mora da se popravi da bi mladi ostali, da ne bi postajali deo dijaspore.
- Od školskog sistema, preko svega ostalog Srbija kasni bar 15 godina za razvijenim zemljama. Ljudi ne žele da stvaraju porodicu, kad moraju da razmišljaju da li će to dete moći da ostave u vrtiću, da li će i kakvo obrazovanje dobiti, da li će moći da se zaposle... To su ključna pitanja. Zašto da ostanem ovde kada odlazak kod lekara na primer podrazumeva čekanje od nekoliko sati. Koliko god da volim Srbiju, ne bih se vratila ni u ludilu - iskreno će Ivana.
Odluka da ostane u Sloveniji je mnogima bila neobična, ali kako navodi, tamo je svoj život sredila kako je želela.
- Dve godine mi je trebalo da se adaptiram na drugu državu. Tek posle par godina sam počela da govorim da idem kući kad iz Beograda krenem u Kopar. Bilo je potrebno vreme da sebi stvorim neki krug ljudi, da imam s kim da razgovaram, da mogu sebi kvalitetno da ispunim vreme. Ali sam u tome uspela. Najvažnije, uspela sam da se zaposlim na radnom mestu na kojem sam želela i sada radim kao defektolog sa decom sa posebnim potrebama. To je moj posao iz snova, imam odlično radno mesto, ta zemlja mi je pružila odlične mogućnosti kakve u Srbiji ne mogu da imam. Pružena mi je šansa da živim kako želim, a to nije mala stvar - priča Ivana.
Kulturno-umetničko društvo Kolo sa kojim je nastupila na ovogodišnjoj Folklorijadi predstavlja njenu oazu. Kada je došla u Sloveniju, odlučila je da pronađe nešto što će joj nadomestiti prazninu koja je nastala odlaskom iz otadžbine.
Posete Srbiji hrane dušu
Porodica i prijatelji su razlog zbog kojeg će se uvek rado vraćati u Beograd.
- Koliko mi obaveze dozvole, posećujem sve one koje volim, a sa kojima sam se rastala kada sam sa 25 godina krenula u beli svet. Oni mi mnogo nedostaju. Trudim se bar dva ili tri puta godišnje da dođem. Malo je to, ali zbog posla nemam više vremena. Te posete mi istinski hrane dušu i ispunjavaju srce. Može se živeti lepo svuda, ali je kod kuće nekako najlepše - završava svoju priču ova Beograđanka.
- Folklor je moja spona sa Srbijom. Družimo se, organizujemo stalno neke proslave i na taj način se zabavljamo onako kako bismo se zabavljali kod kuće. Upoznajem bolje i istoriju i tradiciju svog naroda, o kojoj čini mi se malo znamo i ne interesujemo se preterano dok nam je pred nosom, valjda je uzimamo zdravo za gotovo. Uživam u igri, nastupima, tu sam stekla neke prijatelje za ceo život. Folklor mi je mnogo doneo i uvek donosi olakšanje kad nostalgija preovlada - rekla je Ivana.
Fali naš mentalitet
Ipak, uprkos svemu, kako kaže, nostalgija je neizostavni deo svakodnevnog života preko granice.
- Tek kada se izvučemo iz svojih matičnih zemalja, vidimo šta imamo. Nismo ni svesni kada odlazimo svega što naša zemlja i naš narod imaju i nemamo pojma da će nam to nedostajati tamo negde. Dok smo tu, na izvoru tradicije i kulture, uzimamo sve zdravo za gotovo. A koliko god da je negde lepo, srpske energije nema nigde. Tamo mi zaista fali naš mentalitet. Nedostaje mi da prošetam punim gradom u devet uveče, da je sve živo u bilo koje doba dana ili noći. U Sloveniji već od osam na ulici nema nikoga. Nedostaje mi zabava iz duše koje samo ima kod nas. Fali mi da pozovem prijatelje i za pola sata se organizujemo i spontamo okupimo. Toga nema tamo, sve je drugačije. Kada dovedem svoje prijatelje iz Slovenije u Srbiju, oni su u socijalnom i kulturološkom šoku od toga kako se mi zabavljamo, kako smo bliski, kako se družimo i provodimo. Srbija ima šta da ponudi i pokaže. Kada bi bila uređenija zemlja, kada gladnih ne bi bilo toliko, pa onda bismo bili idealna zemlja za život - priča kroz smeh Ivana za "Vesti".
