Moćnici nevini samo u Srbiji

Presuda bivšem premijeru makedonije Nikoli Gruevskom od dve godine zatvora zbog korupcije i zloupotrebe javnih fondova poslednja je u nizu značajnih odluka suda u nekoj balkanskoj zemlji. Presude još čekaju i neki ministri iz Skoplja, a sve zemlje osim Srbije su se pokazale efikasnijim kad je reč o "krupnim zverkama".

A. Čukić

Klupe srpskih sudova bez optuženih moćnika

Slovenci su osudili bivšeg premijera Janeza Janšu, u Hrvatskoj robija nekadašnji premijer Ivo Sanader, a Crna Gora je osudila Svetozara Marovića, koji je bio predsednik Srbije i Crne Gore i visoki funkcioner crnogorske vlasti. Samo u Srbiji, čini se, političari nisu ništa zgrešili.

Po odlasku s vlasti tek je nekoliko ministara procesuirano i to tako što je Oliver Dulić osuđen na tri i po godine zatvora zbog korupcije, dok su optužbe oslobođeni Predrag Bubalo (ministar na tri pozicije u vladama Vojislava Koštunice) i Jasna Matić (ministarka telekomunikacija u vladi Mirka Cvetkovića).

Zarobljene države

Pravnička teorija i sudska praksa govore da organizovanog kriminala i korupcije nema bez učešća države. Srbija je prema svim indeksima korupcije vrlo visoko na toj nepopularnoj lestvici u Evropi, pa se postavlja pitanje da li ono što međunarodna zajednica vidi, a građani i osećaju, zapravo ne postoji, ili možda srpske "krupne zverke" imaju zaštitu u samom pravosuđu? Sve ankete građana, pa i samih ljudi u pravosuđu pokazuju da je reč o ovom drugom.

Evropska komisija (EK) je u Paketu proširenja iz aprila ove godine kao glavni problem Zapadnog Balkana identifikovala izostanak vladavine zakona. Organizovani kriminal i korupcija ostaju sinonim za svaku zemlju u reginu. EK ponovo, u nekoliko navrata, koristi izraz "zarobljene države" i navodi da su listom sve zemlje ogrezle u "organizovani kriminal i korupciju i to na svim nivoima vlasti i administracije, kao i u snažnom preplitanju javnog i privatnih interesa". U svakom normalnom društvu to bi bio poziv na uzbunu, ali ne i na Balkanu.

Bekstvo investitora

Ništa nije tako opasno za demokratiju kao korupcija, jer ništa brže ne urušava poverenje građana u sistem, partije i sudove kao što to čini prećutna nekažnjivost. Evropska unija, Savet Evrope, Venecijanska komisija, ali i Vlada Srbije, građani, opozicija i strukovna udruženja sudija i tužilaca, svi su saglasni da pravosuđe u Srbiji ne valja, a opet je tako malo učinjeno poslednjih decenija da se nešto promen

i. A takvo stanje ne samo da urušava veru građana u efikasnost države, nego i rasteruje strane investitore, a poslovni svet gura u sivu zonu i kriminal, jer se pokazuje da je nezakonito poslovanje dopušteno.

Poslanici biraju i tužioce

Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u pravu kad kaže da je problem političkog uticaja na pravosuđe nasleđen, ali je naglasio da taj problem nijedna vlast nije rešavala.

- Zbog političkog uticaja na pravosuđe trpe svi, a najviše građani Srbije koji zaslužuju pravične i zakonite odluke sudija i tužilaca, bez uticaja bilo koga sa strane. Na žalost, ponekad to nije slučaj. Dobro je što je predsednik rekao da problem postoji, pa makar kao nasleđen, budući da predstavnici vladajuće koalicije neretko u javnim nastupima tvrde suprotno, da nema političkog uticaja na pravosuđe - ocenio je Ilić.

Neefikasnost srpskog sudstva i politički uticaji jesu nasleđeni, ali stanje je danas gore, jer nema želje da se stvari poprave, ocenio je bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević. On je podsetio da Srbija već godinu i po dana kasni sa izmenama Ustava u oblasti pravosuđa.

- Ništa nisu učinili da se odreknu poluga uticaja vlasti na sudije i tužioce koji se biraju u parlamentu. Reforma koja je trebalo da sprovede lustraciju među sudijama je propala zaslugom prethodnih vlasti, a onda je Ustavni sud vratio sve sudije, i one koje je trebalo i one koje nije trebalo, a sve pod opravdanjem kršenja formalnih procedura - objasnio je Ivošević.

Sudije se plaše toplog zeca

Srpski Savet za borbu protiv korupcije ukazuje da je stanje u pravosuđu loše, da izvršna vlast ima jak uticaj na sudije i tužioce, a da je Ministarstvo pravde podbacilo jer sveobuhvatne reforme pravosudnog sištema nema. Oni ističu da se (nepouzdani) detektor laži koristi kao najvažniji dokaz, da predsednik Aleksandar Vučić komentariše slučajeve koji su u toku, a da se zakoni usvajaju po hitnom postupku.

Kao primere uticaja politike Savet navodi slučajeve "kada predsednik naziva Miroslava Miškovića kriminalcem, kada Dragoslava Kosmajca naziva najvećim narko-dilerom pre početka krivičnog postupka, kada govori "o Siniši Malom (gradonačleniku Beograda) koji nije ni za šta kriv" ili javno komentariše slučaj helikopter i kaže "da nije bilo krivice u postupku ministra ni generala", čime ih unapred oslobađa svake odgovornosti.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić rekao je da su, prema njegovom iskustvu, u pravosuđu izraženi apatija i strah.

- Uzrok tome mogao bi da leži u činjenici da je većini poštenih sudija svega dosta. Oni znaju da će biti oblaćeni u tabloidima i kroz iskonstruisane afere ako na bilo koji način iskorače u borbi protiv korupcije - rekao je Majić.

Među obrađenim primerima zastrašivanja Savet izdvaja slučaj sudije Vladimira Vučinića, nekadašnjeg predsednika Specijalnog suda u Beogradu. Vučinić je predsedavao sudskim većem u postupku protiv biznismena Miroslava Miškovića. Posle odluke da privremeno vrati pasoš Miškoviću, sudija Vučinić je bio pod pritiskom da izmeni odluku, a predsednik Višeg suda u Beogradu mu je pretio da će ga smeniti sa mesta predsednika odeljenja i vratiti na redovne krivične predmete. Vučinić je potom napustio pravosuđe.