Cipele za ceo svet
Ima samo 32 godine i nepune četiri godine staža u obućarstvu, a već je pravi majstor i jedan od najuspešnijih i najpoznatijih obućara u Sjenici, Sandžaku i zapadnoj Srbiji... Zove se Seid Tandir, a svi ga u Sjenici poznaju i oslovljavaju nadimkom Sejo. Poznaju ga i dalje, širom Srbije i Evrope, jer su njegove ručno izrađene cipele stigle do Beča, Minhena, Berlina, Moskve, Rjazanja, Petrograda...
Od pokojnog oca Nusreta, poznatog sjeničkog obućara, Sejo je nasledio malenu radnju u centru grada u kojoj su decenijama radili i od koje su pristojno živeli njegov deda Selim i pradeda Jusuf, od sve trojice povukao je po nešto, uz neosporni talenat za kreaciju i znanje koje je stekao gledajući kako otac Nusret pravi cipele, relativno brzo izrastao je u obućara koji pristojno živi od svog zanata.
Ovaj mladi Sjeničanin planira da uskoro ode u Budimpeštu kod jednog poznatog Mađara koji takođe ručno pravi cipele i prodaje ih - preko interneta. Nakon ovog usavršavanja i, kako kaže, "kupovine novih caka", vratiće se u Sjenicu gde će svoju radnju zameniti malo većim prostorom u kome će, uz pomoć nekih novijih tehnologija i nekoliko mladih radnika, i dalje ručno praviti cipele za probirljive kupce širom Evrope...
Singerici 105 godina
Sve je u Seidovoj radnji Kod Nuka isto kao i pre 50 ili 100 godina, jedina komplikovanija tehnika je singerica koju je njegov pradeda kupio pre 105 godina, još se, kaže, sa njom može napraviti savršen štep.
- Neću se odreći ručne izrade, ali moram nešto menjati i u tehničkom pogledu, singericu sigurno neću, ako ništa drugo biće u radnji ili pogonu da me podseća na vreme kada nas je sve u porodici hranila i školovala - kaže Seid.
- Igrao sam rukomet, rukometni sam trener, radio sam u ugostiteljstvu i trgovini, putovao po Evropi. Mogao sam da radim i neke druge možda lepše, čistije i unosnije poslove, ali ja sam se opredelio za obućarstvo i nastavak porodične tradicije - kaže majstor Sejo i dodaje:
- Za donošenje ove odluke bila su presudna tri momenta: prvo, kada je otac otišao u bolnicu, a meni ostavio radnju i mušterije. Nije mi bilo lako, kad se vratio iz bolnice moj Nusret je bio oduševljen cipelom koju sam ja, bez ičije pomoći, kreirao i ručno napravio... Rekao mi je da sam položio zanat i da je srećan zbog toga, i nažalost, bolest je bila jača, posle nekoliko dana preminuo. Drugi ključni momenat bila je jedna TV emisija o obućaru iz Londona koji sam ručno pravi cipele za poznate ličnosti. Tada sam i ja odlučio da radim nešto slično, važna je bila i podrška supruge Irine (treći presudan momenat), Ruskinje koju sam upoznao na Jadranu i sa kojom imam dvoje dece, sina Adija i ćerku Džanu. Ona mi je desna ruka, moj savetnik, kritičar i komercijalista, nalazi mi kupce u Rusiji i njenom rodnom Rjazanju, kad zatreba pomaže u radnji - priča ovaj mladi Sjeničanin.
U radnji Seida Tandira popravlja se obuća i sve od kože, ali se i prave nove cipele za posebne kupce...
- Nije da se hvalim, ali sve što vidim, što neko zamisli ili mi pošalje crtež ja to i napravim. Oni koji znaju za moj ručni rad obično pošalju skicu, a ja njima cipele... Najčešće se zahvaljuju, jer ono što im ja uradim ne mogu nigde da kupe - objašnjava Sejo i naglašava da upravo "skida" cipele za jednog naručioca iz Beča.
Modeli i za dame
- Ima čovek delimično deformisanu nogu, a hoće da se to ne vidi i da nosi moderne cipele. Naravno, da i to lako rešavamo. Javljaju se i probirljive dame kojima pravim lepe i unikatne cipele, bilo je i nekih poznatih ličnosti kojima sam izlazio u susret - objašnjava Seid i veli da se obućarstvom bavi i zbog toga što uživa praveći cipele i da se maksimalno daje svakom paru obuće.
