Deda i unuk u raljama ljubavi
Žarko Hrkalović iz Sremčice je deda jednom Marku iz Nemačke, i to ga u njegovim spokojnim penzionerskim danima, prevashodno određuje.
Sve što deda iz Srbije osmišljava vezano je manje-više za unuka koji se rodio i odrasta u dalekoj Nemačkoj. Nekadašnjem akviziteru, a potom uspešnom trgovcu u veleprodaji, unuk je posebna inspiracija.
Marko će u avgustu napuniti 12 leta, ali već ovog vikenda Žarko i supruga Milanka pohrliće preko Drine, u Banjaluku, na Evropsku smotru folklora. Naravno, zbog unuka mezimca. Kao član Kulturno-humanitarnog društvo Kolo iz Frankfurta, Marko će nastupati na popularnoj Folklorijadi u Republici Srpskoj.
Koje iznenađenje će mu spremiti njegov deda iz Sremčice, Markiću ostaje da odmašta. Sigurno će biti nešto što će zagolicati maštu radoznalom dečaku. Baš kao onomad kada se deda potrudio da unuka proglasi svetskim prvakom. U čemu? Pa, zar je to uopšte važno!
- Ja sam svetski prvak u svemu i kada mene pobedi u nečemu, on preuzima titulu - otkriva nam Žarko svoju tehniku čikanja unuka.
Sudbinski putevi
U istom kulturno-umetničkom društvu iz Frankfurta igraju i mali Marko i 19-godišnja Staša. Osim kluba, njih dvoje imaju još nešto zajedničko - Markov otac Danilo uplovio je u novi brak sa Stašinom majkom Sanjom. Ona se zbog ljubavi iz Inđije otisnula put Nemačke, sa ćerkom iz prethodnog braka.
Kada ga je Marko pobedio u dominama, dedu nije mrzelo da prethodno kupi pehar i medalju i da odštampa unukovo i svoje ime. A koje će od ta dva da osvane na peharu zavisilo je od ishoda "nemilosrdne" borbe između dede i unuka.
Zbog autentične posvećenosti lepršavim danima Markovog odrastanja, deca iz komšiluka u Sremčici jedva čekaju da njihov drug iz Nemačke dođe na raspust i da se i oni priključe odmeravanju veština. Neko je već postao prvak dvorišta (odatle se počinje), a neko od derana dogurao do trofeja ulice. Do svetskog prvaka trebaće im deda poput Žarka.
Ovoj ikonografiji je neizbežna i srpska trobojka. U rukama muškog dela Hrkalovića dospela je i na balkon. Ne na onaj čuveni, koji dočekuje svetske i evropske prvake na zdanju Skupštine Grada Beograda, već na onaj domaćinski, u porodičnoj kući u Sremčici.
Ne može se kupiti, samo zaslužiti
I kada peče viljamovku, Žarko ima na umu svog unuka. Žestinu flašira u staklenu bocu na kojoj je posebno odštampana nalepnica sa mudrim rečima i zajedničkom slikom dede i unuka.
"Ovo se ne može kupiti, ali se može zaslužiti. Preporučuje se upotreba do puzajućeg položaja", duhovit je potpis za rakiju dede i unuka.
Povoda za slavlje ova zanimljiva porodica svuda pronalazi. Danilo Hrkalović, Žarkov sin, a Markov otac, sa porodičnog balkona je proslavio novi biznis.
Danilo je 43-godišnji maher za kompjutere, ali je posle uspešne karijere programera pre godinu i po dana prelomio - dao se u pekare. Napustio je dobro plaćeni posao u aj-ti sektoru u Nemačkoj i otvorio pekaru na železničkoj stanici u Fridbergu (pokrajina Hesen). On, naravno, ne mesi, ali vodi ceo posao, uz neizbežnu pomoć kompjutera.
Danilo je u Beogradu uspešno studirao Fakultet organizacionih nauka i u Srbiji je već imao svoj dobro razrađen posao da bi imao egzistencijalnu potrebu za pečalbom. Kada ga već potreba za boljom zaradom nije odvela u Nemačku, učinila je to ljubav prema Julijani, devojci iz Zvornika, grada u kojem su i Danilo i njegova sestra Katarina rođeni.
Od "Vesti" do postera
Do redakcije "Vesti" Žarko je došao nakon što mu je sin Danilo na krsnu slavu Svetog Jovana iz Nemačke doneo jedan primerak naših novina. U njima je bila priča o klubu iz Frankfurta propraćena slikom na kojoj je bio i mali Marko. Na Žarkovu molbu dostavili smo mu fotografiju, od koje je ponosni deda napravio uramljeni poster, pripremajući za njega počasno mesto u Sremčici.
- Kada je Danilo došao u Nemačku nije znao nemački, a njegova tadašnja supruga Julijana je radila kod strica u apoteci. Danilo se odmah uključio tako što je napravio program za prodaju lekova preko interneta - priča ponosni otac Žarko.
Brak nije potrajao, a njegov vrhunac je sin Marko koji je sada i jedini nastavljač prezimena Hrkalović. I tu privilegiju jedinca, dečak može da oseti na svakom koraku, okružen ljubavlju i pažnjom gde god da se zatekne. Bilo u porodici svoje majke, kod svog oca kod kojeg ide svaki drugi vikend, kod tetke Katarine, u porodici bake Milanke. O dedinoj posvećenosti smo već prodivanili.
- Moja supruga je iz Bogatića i Marko tamo obožava da provodi raspust. Učestvuje u svim seoskim radovima, ne odvaja se od traktora. Kada je proslavljao deseti rođendan napravili su mu tortu u obliku traktora. Bio je oduševljen - priča deda Žarko, stalno ističući da Bogatić kraj Šapca ne smemo da zaobiđemo u priči o odrastanju njegovog unuka jedinca.
Kamen skuplji od zlata
Ljubav unuk uzvraća nesvesno i proročki. Jedne godine Marko se sa mora vratio držeći poklon za dedu, slučajno pronađen na grčkoj obali. Bio je to kamen trouglastog oblika, crvenkaste boje i sa uklesanim slovima "AE". Upravo je tako mali Marko, dok je još sricao slogove, zvao svog deda Žareta. Ne treba ni reći da je taj pogolemi kamen deda na grudima nosio sa lakoćom, baš kao da je u pitanju platinasti privezak nekog juvelira.
