Porodica razorena do temelja
Svetski dan porodice u sredu je obeležen svuda u svetu, ali Srbija nema šta da slavi! Bar ako je suditi prema suvim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Čak je i ombudsman Zoran Pašalić izneo otrežnjujuće poražavajući izveštaj ovim povodom.
- Narastajuće siromaštvo i rizik od siromaštva posebno ugrožavaju određene osetljive kategorije stanovništva, kao što su porodice koje se brinu o teško bolesnom ili detetu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom. Nasilje u porodici je teži oblik kršenja prava članova porodice, posebno deteta, jer utiče na pravilan razvoj, bezbednost, nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, zbog čega se ne sme tretirati kao "privatna stvar" ni smatrati "ličnim problemom članova porodice" - upozorava Pašalić.
Praznik opomene
Međunarodni dan porodice 15. maj obeležava se širom sveta od 1993. godine, kada ga je Generalna skupština UN ustanovila s ciljem afirmacije porodice i porodičnih vrednosti i podizanja svesti o problemima i pitanjima porodice.
Surova statistika
Statistika je surova. Vlade Srbije, sve odreda su od 2001. godine donele ukupno 120 različitih strategija za jačanje porodice, kako u pogledu nataliteta, tako i kad je reč o pravima na rad, zaustavljanju nasilja, zaštitite prava dece i slično. A realnost je nizbrdica na svim frontovima!
Podaci o porodičnom profilu našeg stanovništva svedoče da prosečno domaćinstvo u Srbiji ima tri člana. Svaka treća porodica nema dece, a u poslednjih 30 godina konstantno se smanjuje broj zaključenih brakova. U braku živi 57 odsto muškaraca i 53 odsto žena. U hraniteljskim porodicama i domovima za decu bez roditeljskog staranja živi više od 7.000 dece i mladih kojima treba pomoć da se zaposle posle završetka škole i izlaska iz sistema socijalne zaštite.
Uslovi za stvaranje porodice u Srbiji su nepovoljni, a takva situacija proizvod je ekonomske neizvesnosti, ali i društvenih trendova. Sve manje mladih želi da stupi u brak, a i oni koji to žele čine to sve kasnije, što opet utiče i na prirodni priraštaj stanovništva.
Demografi se slažu da se brak kao tradicionalni način začetka porodice nalazi u krizi. I to nije posledica sebičnosti, već surovog života, slažu se stručnjaci. Tako je u 2017. godini sklopljeno za trećinu manje brakova nego 1987. Razlog tome je, osim manje popularnosti braka, i sve manji broj novorđenih, ali i starenje stanovništva.
Izmenjena uloga žena
Milan Počuča, profesor porodičnog prava koji se bavi položajem porodice u Srbiji, kaže za portal 021 da su poslednjih godina uslovi za stvaranje porodice izuzetno negativni. On navodi da se mladi u Srbiji sve teže odlučuju na sklapanje braka i osnivanje porodice.
- Finansijska snaga porodice je nešto što bi trebalo da donese mir, stabilnost i da vrati nadu da porodica ima perspektivu, te da će deca imati mogućnost da normalno rastu. Ukoliko novca nema u porodici, ako su oba partnera slabo plaćena, taj faktor onda počinje da razara porodicu. Ne želim da kažem da su brakovi ili porodice gde nema novca, automatski nesrećni. To nije pravilo, ali su pod stalnom tenzijom i očekivanjem da li će imati dovoljno za sutra. Takođe, sve veće opterećenje je na ženama, čija se tradicionalna uloga izmenila. Ponekad, one rade duže od muškaraca. U situaciji kada radite osam, devet ili 10 sati dnevno postavlja se pitanje snage i volje za još jednu obavezu kao što je dete - objašnjava Počuča.
Oduzeto 900 dece
U Srbiji je tokom prošle godine više od 900 dece izdvojeno iz svojih bioloških porodica, podaci su Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, a prenela je Fondacija SOS Dečja sela Srbija. Fondacija je saopštila da se izdvajanje dece iz porodica može sprečiti tako što će se porodicama pružiti edukativna, savetodavna, psihosocijalna i materijalna podrška.
Podsetimo i na podatak da je u 2016. godini rođeno najmanje dece u Srbiji u poslednjih 100 godina. Ovakvi podaci ne bi trebalo da čude s obzirom na činjenicu da se stanovništvo Srbije nalazi u trendu starenja. Prosečna starost žene je 43,5, a muškaraca skoro 41 godinu. Ukoliko se uzmu podaci od pre 90 godina, starost žene je povećana za 15, a muškarca za 13 godina.
Brak prevaziđen?
U zemljama EU, čijem standardu stremimo, takođe postoji velika kriza braka. Stvaranje potrošačkog društva je jedan od razlog zbog čega danas ima sve manje brakova. Tako u Norveškoj, jednoj od najrazvijenijih zemalja, više od 40 odsto stanovnika su samci. Brak kao tradicionalni način stvaranja zajednice dvoje ljudi koji žele da osnuju porodicu, u neku ruku, postaje prevaziđena forma.
Upozorenje Unicefa
Podaci Unicefa u Srbiji s kraja prošle godine pokazuju da 30 odsto dece živi u riziku od siromaštva, dok svako osmo dete živi u porodicama koje sastavljaju kraj sa krajem. Osim zbog ekonomskih strepnji, ovakvi podaci utiču i na psihološku odluku o tome da li neko želi dete ili ne.
Janković: Brojni izazovi
Brankica Janković, poverenica Srbije za zaštitu ravnopravnosti, izjavila je da se porodica danas suočava sa brojnim izazovima i nerazumevanjem i dodala da to pokazuje i broj pritužbi Povereniku. Ona je među probleme uvrstila to što su porodice s nekim bolesnim članom često prepuštene same sebi, što nema servisa za mlade i stare, što je mnogo siromaštva i nasilja u porodici.
- Porodice koje imaju člana sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom višestruko su ugrožene i neretko prepuštene same sebi. To može da dovede do siromaštva i izolacije - upozorila je Jankovićeva.
Prema njenim rečima, nedostatak servisa kako za najmlađe tako i za starije dovodi do toga da su radno sposobni članovi porodice često "raspeti" između radnih i porodičnih obaveza, što utiče ne samo na kvalitet života, već i na opšte stanje u društvu, pogotovo ako je reč o samohranim majkama i očevima i onima koji brinu o nekom članu porodice.
- Dostupnost i efikasnost svih ustanova u sistemu obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, kao i adekvatne i raznovrsne usluge u zajednici, značajno doprinose poboljšanju kvaliteta života mnogih porodica, kao i boljem usklađivanju rada, roditeljstva i porodičnih obaveza - navela je Brankica Janković.
