Patrijarh Pavle na fresci
Prelepe freske vladike Nikolaja Velimirovića i patrijarha Pavla na jednom od zidova tek oslikane crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Leposaviću samo su deo bogatog opusa akademskog slikara Slavka Potpare koji se poslednjih četiri i po godine bavi isključivo fresko slikarstvom po crkvama širom bivše Jugoslavije.
Poslednjih godina radi isključivo na Kosmetu i do sada je kompletno oslikao četiri, a u još četiri crkve pomogao u oslikavanju fresaka i ikona. Deo onoga što je uradio publika je ove nedelje mogla da vidi u galeriji Doma sindikata (sada Kombank dvorani).
- Reč je o 16 fotografija fresaka urađenim na platnima dimenzija 150x150 cm. Među radovima koje sam izložio su i Sveti Nikolaj Žički, Ava Justin, Sveti Petar i Pavle, kao i patrijarh Pavle.
Fresku sa figurama vladike Nikolaja i patrijarha Pavla je napravio na nagovor prote Milomira Vlaškovića, paroha iz Leposavića.
- Za ovu fresku mi je trebalo oko dve nedelje posla. Započnem rano ujutro i onda sve dok se ne smrkne. Neki put i po noći ukoliko su rokovi takvi da posao mora da se što pre završi - priča za "Vesti" ovaj 48-godišnji umetnik rodom iz Nikšić koji se u fresko slikarstvo zaljubio 2014, kad je sa suprugom otišao u Leposavić na Kosovu. Do tada se bavio isključivo slikao ikone.
- Te godine prota Milomir me je pitao da li bih mogao da oslikam lik Isusa u crkvi zato što sam prethodno, u okviru ikonopisačkog ateljea "Minić" naslikao više hiljada ikona od kojih je većina završila u domovima naših ljudi u dijaspori. Kada mi je postavio to pitanje, ja sam na belom zidu već "ugledao" lice Isusa na način na koji sam zamislio da će biti najbolje freskopisan. Radio sam dan i noć tu fresku i potom su usledili pozivi i iz drugih hramova u izgradnji da im pomogne u završetku unutrašnjosti - objašnjava Potpara.
Tako je, tokom leta 2016, oslikao crkvu Vaznesenja Gospodnjeg u Pridvorici kraj Leposavića, a već sledeće godine je paralelno oslikavao hramove Sv. Nikole u Štrpcu i Sv. Grigorija Bogoslova u Livađu kraj Lapljeg Sela. Poslednjih četiri godine radi i na oslikavanju crkve Sv. Vasilija Ostroškog u Leposaviću. Tamo je osmislio i originalni ornament, spoj dizajnerskog umeća i ikonopisačkog dara o kome se više nego pohvalno izjasnio i najpoznatiji srpski heraldičar Dragomir Acović.
Od Ljubljane do Bara
Sticajem okolnosti Potpara je oslikavao crkve po celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, sem Makedonije.
- Radio sam na oslikavanju manastira u Donjem Budačkom kod Karlovca, zatim restauraciju Saborne crkve Sv. Ćirila i Metodija u Ljubljani, kao i Crkveno-kulturni centar pri ovoj Sabornoj crkvi. U Janji kod Bijeljine sam učestvovao u oslikavanju crkve, kao i u hramu Jovana Vladimira u Baru. U crkvi Svetog Konstantina i Jelene u Inđiji sam radio živopis - nabraja samo neke od crkava koje je oslikao.
Baš kao i u onoj narodnoj "nije kome je namenjeno, već kome je suđeno", tako je i Potpara svoj životni poziv odabrao skoro pa slučajno jer je sve ukazivalo da će se baviti isključivo dizajniranjem automobila.
- Davne 1996. godine sam uradio redizajn Zastavinih modela automobila i tadašnjem rukovodstvu ove fabrike se to toliko svidelo da smo bili na korak od dogovora da počnu i da se prave
Međutim, to je bilo vreme sankcija, pa je ceo projekat obustavljen na neodređeno vreme, a Zastava je potom prodata - priča naš sagovornik.
Osam godina kasnije mogao da se zaposli i u čuvenom Mercedesu, ali su ga dug jezik i vaspitanje da ne trpi nepravdu i laž koštali svetske karijere auto dizajnera.
Supruga novinarka
Iza svakog uspešnog muškaca stoji uspešna žena. U slučaju Slavka Potpare to je Gordana, dugogodišnji novinar više beogradskih listova i televizija.
Gordana Potpara je i ratni vojni izveštač. Deo onoga što je videla i preživela pretočila u knjigu o Republici Srpskoj Krajini.
- Poslednji novinski izveštaj iz Knina pre nego što su ga zauzele hrvatske snage poslala je upravo moja supruga. Poslednjih desetak godina je pisala svojevrsnu hroniku Krajine koja će se baviti svim događajima u RSK od osnivanja do pada, avgusta 1995. godine.
- Po ideji pokojnog premijera Zorana Đinđića, dvadeset petoro najtalentovanijih srpskih dizajnera je te 2004. godine otišlo na usavršavanje u Dajmler Krajsler - Mercedes. To je bio projekat saradnje naše i nemačke vlade, a pre nego što smo otišli imali smo brojne sastanke i sa našim i sa nemačkim diplomatama. Na svakom od tih sastanaka se za celokupnu situaciju u Srbiji krivio isključivo Slobodan Milošević i njegov režim. Na kraju, kada mi je prekipelo preko glave, ustao sam i rekao: "Za situaciju u Srbiji je najviše kriva Evropa." Niko mi ništa nije odgovorio, a posledica toga je to da mi niko u Nemačkoj nije ponudio posao, mada su svi bili oduševljenim mojim idejama. Očigledno mi je bilo suđeno da se bavim fresko slikarstvom - kaže Potpara.
