Muzej u kući
Cvetni dezeni, košulje sa izvezenim prelepim motivima, jarke boje, od kojih dominira crvena, seljačko platno, kako se ovde naziva, ali pliš i somot, izloženi su u vatrometu lepote, nazvanom vlaška nošnja iz Kobišnice, koji je povodom minulog festivala vlaške muzike Gergina odlučila da podari ljubiteljima lepog i tradicionalnog, Verica Todorović iz nadaleko čuvenog gastarbajterskog sela u Krajini.
U njenoj kući na bezbednom mestu, po strogo poštovanim pravilima preuzetim od starijih, nalazi se dvadesetak kompletiranih nošnji, koje samo čekaju trenutak da ukrase nečiju žensku figuru.
Lepotu otrgla od zaborava
Na brojne čestitke i izraze oduševljenja publike na otvaranju izložbe Verica je skromno izjavila da joj je drago što može da otrgne tu lepotu od zaborava i da će to i ubuduće raditi.
- Predstavlja mi veliko zadovoljstvo da mlađe naučim da cene to što su im preci ostavili u nasleđe -kaže Verica, koja u Kobišnici živi od rođenja 1965. godine, a koja je prema sopstvenom sećanju tradiciji i njenom očuvanju posvećena od kada zna za sebe, a posebno od trenutka kada je kao devojčurak zaigrala u kulturno-umetničkom društvu svoga sela. Reč je o izložbi koju bi, definitivno, poželela da postavi svaka ustanova kulture, a u slučaju Negotina poklonjena je ljubiteljima tradicije i lepog zahvaljujući Muzeju Krajine, Kulturno-umetničkom društvu "Voja Čurić" iz Kobišnice i Udruženju za očuvanje kulture i tradicije Vlaha Gergina.
Videli je i Amerikanci
- Narodna nošnja je ručno izrađena, tehnikama tkanjem, vezom, raznobojnim koncem i perlicama. Izložbu čine delovi nošnje: suknje, kecelje, košulje, bluze, marame, ukrašene stilizovanim cvetovima i šarama. Izložbu je videla i delegacija američke Ambasade u Beogradu, sa atašeom za kulturu Erikom Kin na čelu, koja je nedavno boravila u Negotinu povodom otvaranja izložbe posvećene stogodišnjici diplomatskih i kulturnih odnosa Srbije i SAD-a, od 1918. do 2018. godine, autora Bore Dimitrijevića i Miladina Miloševića - objašnjava Emila Petrović.
Izloženo je više kompletiranih nošnji, razni delovi tradicionalne odeće Vlaha, a na pitanje otkuda joj sve to bogatstvo koje je otkrila pogledima oduševljene publike Verica kaže:
- Moja nošnja je nasleđena od majke i svekrve. One su ih nasledile od svojih majki i baka. Nošnju sam zavolela još od malih nogu gledajući baku i prabaku kako tkaju i ulažu snagu i ljubav u cvetne dezene. Radile su najviše noću, čak i posle vrlo napornih dana, kada su bile umorne. Nošnju su marljivo čuvale od oštećenja, redovno su je provetravale i štitile ih lišćem oraha, a kasnije i naftalinom.
Evropa čula za folkloraše
- Za pedesetak aktivnih članova KUD-a "Voja Čurić" iz Kobišnice u toku je aktivna sezona s obzirom na to da su od početka meseca akteri tradicionalne manifestacije izvornog narodnog stvaralaštva Susreta sela. Folkloraši na najbolji način potvrđuju publici zbog čega se vlaške igre iz Kobišnice igraju u mnogim gradovima Srbije kao i u zemljama EU- kaže Verica.
Košulja od svile
Neki delovi nošnje su stari preko 100 godina. Imam košulju koja je izvezena svilom dobijenom od svilene bube. Da, baš tako, od svilene bube! Odgajila ih je moja baka po majci, a izrađena je pretpostavljam, između 1937. i 1940. godine", s ponosom ističe Verica, inače veoma aktivna članica KUD-a "Voja Čurić" iz Kobišnice, na čijem se čelu nalazi njen suprug Jova, kao predsednik i umetnički rukovodilac.
- Veoma sam aktivna u našem društvu u Kobišnici i staram se da naš ansambl bude odgovarajuće obučen za nastupe, posebno za takmičenja gde prisustvuju stručni ljudi koji umeju da prepoznaju autentičnost nošnje - kaže Verica.
Verica Todorović koja od rođenja živi u Kobišnici, a koja nikada nije ni razmišljala da rodno mesto zameni inostranstvom, uz redovne poslove domaćice uspešno vodi brigu o svom domaćinstvu.
Njena bračna zajednica sa suprugom Jovanom meri se decenijskim stažom od punih 37 godina, tokom kojih su izrodili dvojicu sinova.
