Jaja koja se ne lome i ne boje
Vaskršnji praznici mogu se obeležiti i jajima koja nisu snele kokoške, morke ili patke, niti su ofarbana i kuvana.
To pokazuje Lozničanin Ljubiša Nedeljković koji je majstor za pravljenje jaja od stiropora, ukrašenih papirnim tračicama, samo što sa njima nema tucanja.
Ovaj nekadašnji violinista, bubnjar, basista i kontrabasista izveštio se u dekupažu, tehnici dekorisanja predmeta tako što se po njima lepi komadići papira u boji. Penzionerske dane provodi praveći ukrasna jaja i u tome je postao pravi majstor. Kako kaže, važno je strpljenje i volja, dok se veština stiče tokom rada.
- Deluje teško, ali nije kada se čovek upusti u rad i poskida cake. Najvažnije je imati dobru šemu koja precizno određuje gde šta ide, na kojoj visini i razmaku i onda je lako. Motiv može biti bilo šta, a izgled i boje su stvar ukusa i osećaja za lepo. Ne znam koliko sam do sada uradio ovih jaja koja osim kao dekoracija za Vaskrs mogu biti ukras cele godine - kaže Nedeljković.
Prema njegovim rečima, prvo se napravi jaje od stiropora, uglavnom veličine kokošjeg jajeta, mada može i veće, a onda se oboji i premaže lepkom. Tračice papira u boji se posebnim alatom namotavaju i ti elementi lepe po jajetu. Pričvršćuju se čiodicama koje se posle uklanjaju. Pošto su trakice vlažne od lepka, važno je staviti ih tako da se zalepe, a ne iskrive. Potrebno je biti strpljiv da svaki deo bude na pravom mestu kako bi se na kraju sve lepo uklopilo.
- Za jedno jaje treba najviše osam sati, može i koji sat kraće, ako motiv nije složen. Ispraksirao sam se, pa sad radim nekoliko jaja istovremeno, jedna namažem lepkom i, dok se suše, pripremam papir i tako u raznim fazama radim više komada - veli Nedeljković .
Pokloni
- Uradio sam do sada i jaja veličine guščijeg i nojevog, ali su odavno poklonjena. Uglavnom se svima sviđaju i mnogima sam ih dao na poklon. Ovo radim da se zabavim i što bolje ispunim penzionerske dane - kaže Nedeljković, koji ima još ideja o nekim drugim ukrasnim predmetima od papira.
