Slavila tri decenije od razvoda
U restoranu Belički kej u Jagodini, Mirjana Milovanović, rođena u Isakovu kod Ćuprije, na privremenom radu u Švajcarskoj, 1. aprila je obeležila 30 godina razvoda ili, kako je kazala, 30 godina slobode.
Ali, sve je bilo u duhu srećne svadbe koju nije imala, samo bez "mladoženje": orkestar trubača Bojana Stamenkovića iz Predejana, ispred restorana dočekuje goste, unutra još jedan, sedmočlani sastav narodne i druge muzike, okićena svečana sala.
Dovezla se u kabrioletu
Priča za roman
Nismo postavljali dodatna pitanja jer je sve toliko bilo neobično da smo Mirjanu Milovanović sa njenim gostima ostavili bez reči, da nastave tamo gde su muzičari za trenutak zastali. Napolju je već bila duboka noć kada smo se, pre nego što smo ušli u automobil, još jednom okrenuli ka restoranu iz koga se čula muzika. Kroz glavu je prostrujalo pitanje: Koji to novinski tekst može da opiše svu suštinu jedne sudbine i koliko toga nismo pitali i zapisali? Jer, za Mirjaninu priču nije dovoljan ni čitav roman.
Sunce se polako zaklanjalo iza krovova kuća odlazeći na počinak kada se iz pravca Ćuprije pojavio beli kabriolet ručne izrade koji spreda liči na sitroen. Za volanom njegov vlasnik Vladimir Conić, koji ga je, kako nam je kasnije rekao, sam izradio od delova starih automobila, ali i praveći karoseriju koja samo liči na druge marke četvorotočkaša. Iza vozača stoji slavljenica Mirjana u beloj svadbenoj haljini, sa bidermajerom u ruci, sama, pa nam se za trenutak činilo da će iz mase "svatova" koji su čekali dolazak "mlade" svakog trenutka da iskoči i "mladoženja". Međutim, nije bila prvoaprilska šala, već godišnjica slobode.
Trubači su dopratili "mladu" do ulaza u restoran gde je ona, kao da je venčanje, a ne jubilej razvenčanja bacila i bidermajer. Uhvatila ga je njena sestra od strica Zorica Veljković našalivši se:
- Sada je na mene red.
Ali nam je i rekla:
- Ne spominjite to, ubiće me muž!
Gordana stigla iz Amerike
Unutra krcato, oko 70 zvanica, od Ciriha do Ćuprije, a među njima i jedna s drugog kontinenta. Pozdravljajući sve goste lično, Mirjana Milovanović je naglasila da je pored njenih najbližih s majčine strane, a među njima i majke, osamdesetpetogodišnje Kristine Jonić, u sali i Gordana Stajić iz Amerike, koja je iskoristila katolički Vaskrs da dođe i vidi ovo neobično veselje, iako pre ovog nije poznavala slavljenicu već je celu priču čula od Mirine rođake sa kojom radi u istoj firmi.
Iako je u sali sve ličilo na pravu svadbu, samo bez mladoženje, nije moglo da promakne da Mirjana u sebi, na duši, nosi duboku ranu. Bila je ona i raspevana i razigrana, kao i gosti, ali njena mini konferencija za štampu, pre početka veselja, otkrila je svu suštinu ovog neuobičajenog događaja. Prvo, njene odluke da posle razvoda 1988. godine zadrži muževljevo prezime, a zatim i da do danas ostane sama.
Mladoženja s glavom u šlagu
Posebnu pažnju privukla je torta koja je bila "adekvatno dekorisana" - umesto zagrljenih mladenaca na vrhu, figura mladoženje bila je okrenuta glavom nadole. Neposredno pre sečenja torte, Mirjana je uhvatila figuru mladoženje za noge i bacila je preko leđa.
Udali su je roditelji kada je imala samo petnaest godina za Peru Milovanovića iz susednog sela Vlaške. Rodila mu je dva sina, 1971. Rašu, a godinu dana kasnije i Mirka. Venčanje i svadbeno veselje koje Mirjana nije želela su usledilo tek posle toga. Od njih ima petoro unučadi: Aleksandru, Acu, Bojana, Damjana i Andriju. U braku je bila punih 18 godina, a onda je odlučila da se razvede.
- Moj brak je bio prava noćna mora: alkohol, ljubomora, tortura - pričala nam je Mirjana. Shvatila sam da je jedini izlaz razvod. A sada takođe znam da ni jedna žena tako nešto ne sme da trpi jer u tom slučaju i deca trpe. Mala pauza, a onda je dodala:
- Deca su to drugačije shvatila i zato ih i ne viđam. Zvala sam ih da danas budu sa mnom, ali su oni to odbili. Valjda zato što im je ocu danas rođendan... Naravno, ovo poslednje je rekla tek onako, a u njenim očima se videlo da to poklapanje datuma nema nikakve veze s njihovim odsustvom
U sali se ove Mirine reči nisu osećale. Pevalo se i igralo. Slavljenica je prednjačila. I u igri i u pesmi. I u jednom i u drugom vrlo uspešno.
Dobrotvor
Znajući njenu priču, pomislili smo, život baš ume da režira. I taman kad smo odlučili da slavljenike ostavimo da se vesele i spremali se da pođemo, videvši da gosti ostavljaju pozamašne novčane poklone, pitali smo Miru:
- Je l' ovo za novi početak?
Njen odgovor nam je tek tada osvetlio ovu ženu i iz drugog ugla. Potvrdio nam je koliki ona nosi bol u duši, a koliko je u suštini plemenita:
- Sav novac koji sam dobila ići će u dobrotvorne svrhe. U Aleksincu poznajem jednu porodicu sa petoro dece od kojih se jedno leči od teške bolesti, a u Nišu još jednu, sa dvoje dece, čiji je otac teško bolestan, pa ne može da ih izdržava. Pored dela pomoći koji će im pripasti, porodici u Nišu od prošle godine šaljem po 100 evra mesečno za iznajmljivanje stana. Ipak, bez njihovog odobrenja, ne bih o imenima.
