Sirotinji i smrt luksuz
Beda hara Srbijom, a sada je stigla i u kuću Dragana Dimitrijevića, iz Glogovca kod Jagodine, gde jedu hleb jer im ga plaća šurak iz Švajcarske. Dragan je s ukućanima dva meseca živeo, jeo i spavao kraj mrtve majke Milke jer nije imao novca da je pristojno sahrani, a jedina nada mu je bila da će mu pare poslati supruga koja je otišla u Švajcarsku još 1986. godine.
Dragan nije sakrio majčinu smrt da bi uzimao njenu penziju. Pokojna Milka i Draganov otac primali su po 11.000 dinara (oko 90 evra) poljoprivredne penzije, a to je bio jedini prihod u kući.
Dragan priča da je Milka preminula 1. februara u 88. godini.
- Zajedno smo večerali. Ujutru sam je nekoliko puta pozvao "majko, majko", ali nije odgovarala. Kako je zaspala, tako je i ostala. Čekao sam da mi supruga Grozda, koja je švajcarska penzionerka, pošalje novac kako bih je sahranio. Pare nikako nisu stizale i nisam znao šta da radim. Od opštine ili Centra za socijalni rad nisam hteo da tražim novac za pogrebne troškove da nikome ništa ne bih dugovao - priča Dragan.
Repriza užasa
U Glogovcu se 2005. već dogodio sličan slučaj, kada je telo Radmile Vulić (78) njena snaha Dušanka čuvala tri meseca. I ona je policiji izjavila da nije imala para da je sahrani.
On ne zna koliko bi čuvao mrtvu majku da neko od komšija nije prijavio da staricu ne viđa u dvorištu. Policija je u kući pronašla leš u raspadanju. Obdukcija je pokazala da je Milka umrla prirodnom smrću, da nema povreda i ne postoji nikakva sumnja na nasilnu smrt. Ukućani su boravili u kuhinji, a Dragan kaže da su otvarali vrata da se greje i sobica u kojoj je bila majka.
- I otac Milan je gotov. Ima 83 godine, ne može više ni da hoda. Celog života se mučio, pravio ciglu... Mom sinu Nenadu je najteže, Milka ga je odgajila - kroz plač priča Dragan.
Mladi i očajni
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od prošle godine, 25,5 odsto građana je siromašno ili u riziku da to postane. Najveću stopu rizika od siromaštva imaju porodice koje čine dvoje odraslih s troje ili više izdržavane dece (49,8 odsto), kao i nezaposleni (48 odsto). Oko trećine samozaposlenih je u riziku od siromaštva, kao i 15,4 odsto penzionera. Ipak, najugroženiji su punoletni mladi. U riziku od siromaštva je njih 32, 7 odsto, dok jekod maloletnika to slučaj s 30, 2 odsto.
Od supruge Grozde Persić još očekuje novac, ali kaže da je ona na rehabilitaciji u nekoj banji nadomak Beograda jer je operisala kičmu.
- Nadam se i da će mi šurak Dragi Trailović, koji radi u Švajcarskoj, poslati novac. Dragi nam je u prodavnici uplatio hleb za šest meseci unapred. Struju su nam isključili pre dve i po godine. Supruga je uplatila dug, ali nikako da nas uključe. Ona je 1986. godine otišla u Švajcarsku, a ja nisam pošao, jer sam imao puno stoke - jeca Dragan.
On ne može ni da ostvari penziju koju je zaradio u Pomoravki, jer nema ni ličnu kartu. Trenutno, kaže, prikuplja dokumentaciju, ali to je za njega skupo.
Nekom pravda, nekom psihijatrija
Banka je sat vremena pre zakazane javne prodaje odustala od stana pukovnika Božidara Milosavljevića (88) koji je umalo otišao na doboš zbog dugovanja prethodnog vlasnika. Gotovo u isto vreme, bivši oficir Miodrag T. (63) završio je na psihijatriji, jer je ispred Narodne skupštine je pretio da će se ubiti, kako bi skrenuo pažnju na sudski postupak koji ga muči 20 godina. Miodrag je pretio replikom pištolja, ali se pronela glasina da je imao bombu, pa je kontradiverziona jedinica morala da pregleda automobile oko skupštine.
Kao što su "Vesti" pisale, pukovnik Milosavljević za sebe kaže da je veteran svih ratova od 1941. godine. Kupio je stan, ali nije stigao da upiše vlasništvo u katastar, niti je prilikom potpisivanja i overe ugovora kod notara znao da je prethodni vlasnik uzeo kredit uz hipoteku. Banka je kasnije aktivirala hipoteku, jer prethodni vlasnik nije vraćao dug. Javni izvršitelj sada je otkazao prodaju, iako su se već javili potencijalni kupci koji su uplatili depozit. Takođe je najavio zahtev katastru za brisanje zabeležbe o hipoteci kako bi pukovnik Milosavljević mogao da uknjiži stan.
Pravda je pobedila, ali tek posle osam meseci mučenja i samo zahvaljujući medijskoj pažnji koja je data slučaju.
Nezaposleni ne može u zatvor
Radoljuba Ristića, nezaposlenog i siromašnog mladića iz Kuršumlije, nisu primili u u Okružni zatvor u Prokuplju kako bi odležao prekršajnu kaznu od 20 dana jer nije imao ličnu kartu, pa nije mogao da se proveri njegov identitet.
Radoljub je nekako prikupio nešto para, kupio cigare, čokoladice, sokove i uredno došao pred kapiju. Objasnio je da je ličnu kartu oštetio i ponudio vojnu knjižicu, ali uzalud. Do kuće je stopirao jer je sve pare potrošio na pripreme za robiju.
On je ipak uporno pokušavao da odleži kaznu, pa je otišao u policijsku stanicu u Kuršumliji da mu očitaju oštećenu ličnu kartu, ali su mu odgovorili da to ne mogu da učine dok ne napravi novi prekršaj.
- Celo popodne prelazio sam ulicu van pešačkog prelaza, išao u policijsku stanicu da se kao svađam, ali bez uspeha. Totalno su me ignorisali. I sada ne znam šta više da radim da odležim to što mi sleduje. Neću da dođu po mene kada dobiju nalog kao da sam kriminalac - kaže Radoljub.
