Vera ne popušta, Crkva nam je utočište
"Gospode, podiluj"! Ovo je jedan od podrugljivih komentara kojim su preplavljene društvene mreže posle afera koje su zapljusnule Srpsku pravoslavnu crkvu, narušavajući poverenje i poštovanje građana prema instituciji koja je kroz istoriju bila stub i tvrđava našeg naroda. Kada je nedavno objavljena vest da su u Mrčajevcima sa 27 kilograma droge uhapšeni sveštenik Milan Jordović i bivši veroučitelj Zoran Marinković, obučen u žensku odeću, mnogi su pomislili da je reč o izmišljenoj vesti. Ispostavilo se da je reč o čistoj istini.
Ubrzo su mediji objavili sliku popa iz Drugovca Nenada Obradovića kako leži na traktorskoj prikolici pored mrtvačkog kovčega, uz optužbe da je opelo služio mrtav pijan. Bruka je zapečaćena novim skandalom - priveden je sveštenik iz Kruševca Stefan Mitrović kod koga ga je pronađeno 52 grama kanabisa i 55 grama amfetamina. "Božji ljudi" kao junaci crnih hronika razljutili su, ali i rastužili javnost koja se setila i ranijih optužbi protiv nekih vladika za nemoral, blud i pedofiliju.
Mnogi i pored toga smatraju da "nestašne" pastire ne treba poistovećivati s Crkvom, a takav stav deli i većina čitalaca "Vesti", sa kojima su naši reporteri na ovu temu razgovarali u Evropi, Australiji i Kanadi.
Aleksandra Dodić
Toronto, Kanada
- Članovi Srpske pravoslavne crkve su verujući ljudi. Oni veruju u Boga i veruju da je svaki sveštenik izabran od vladike da služi u svojoj parohiji kao duhovni otac i da vodi računa o duhovnom životu crkve. Znači, mi smo dužni da odamo poštovanje svešteniku koje mu pripada kao pastiru kome je dato u dužnost da vodi računa o svom stadu (parohijanima). Kao u svakoj zajednici i u svakidašnjem životu, nailaze i problemi. Kako se nesuglasice rešavaju zavisi od ljudi. Kakav god da je problem, mora se rešavati na civilizovan način, i u dijalogu. U isto vreme moramo biti svesni da svi pogrešimo u nečemu, a to neki put izgubimo iz vida. Sveštenici su isto samo ljudi kao i svi mi, skloni da pogreše, ali i da uvide gde su problemi. Ne, pravoslavci ne gube poverenje u svoju Crkvu, ma koliko problema ona imala. Vera u Srpsku pravoslavnu crkvu ne popušta ni u kom slučaju, ona je naše utočište. Najbliža je slovenskoj duši i temperamentu našeg naroda.
Zoran Marković
Pariz, Francuska
Zoran Marković, dve decenije žitelj Pariza, strukom vrsni električar i hobijem odlični harmonikaš, predani je vernik, poštovalac pravoslavlja, a nedavne negativne prozivke sveštenstva ovako tumači:
- Ne mislim da te afere utiču na Srpsku pravoslavnu crkvu. Uostalom i popovi su ljudi, među njima, kao i među drugim ljudima ima loših, a na osnovu nekoliko loših pojedinaca, rekao bih izuzetaka, ne može se generalisati cela Srpska pravoslavna crkva. Ja, eto, imam uzor u patrijarhu Pavlu, a nikako u lošim primerima.
Vitomir Janić,
Redemarkt/Urbah, Nemačka
- Crkva je naša svetinja koju treba da posećuju svi kao ja. Ne sviđa mi se što čujem da se kradu pare u crkvi. A prosto nisam mogao da verujem da je jedno svešteno lice u stanju da diluje drogu.
Tako obrazovan čovek da to radi, to mi nikako nije jasno. Zbog čega se to radi, ne znam. U drugim hrišćanskim zajednicama se pojavljuju još lošije stvari, ali oni to sakriju na fin način ispod tepiha, a mi od manjih stvari napravimo nešto veliko.
Radovan Žarevac
Vintertur, Švajcarska
- Smatram da ponašanje sveštenika utiče na poverenje u SPC. Bahato ponašanje pojedinih sveštenika utiče do te mere da se mnogi pitaju čemu sve ovo vodi. Ali ne zaboravimo da je to isto pitanje bilo postavljano i ranije jer setimo se samo patrijarha Pavla koji je pešice išao ulicom kada se zaustavio crni audi, a iz auta sveštenik koji vozi taj auto pita patrijarha da li hoće da ga poveze, na šta mu je Pavle odgovorio:" Beži đavole". Preki sud biće merilo svemu ovozemaljskome.
Lazo Perić
Garhing, Nemačka
- Bolje bi bilo da nema tih afera među sveštenicima, ali za mene lično to nije razlog da menjam odnos i mišljenje prema Crkvi, jer iskreno verujem u pravoslavlje i našu Srpsku pravoslavnu crkvu. Ja sam odrastao u porodici sa šestoro dece, odgajani smo na pravoslavlju i poštovanju naše Crkve. Još pamtim kako smo sa roditeljima postrojeni išli u crkvu na Mladu nedelju ili veći praznik. U kući se redovno postilo i mi deca smo se toga pridržavali. Ti odlasci u seosku crkvu bili su važni za nas decu, ali i naše roditelje, jer smo sveštenika poštovali kao nešto više, u njega i njemu smo verovali i iskreno ga cenili. Posle službe stariji su razgovarali kod crkve uz rakiju, a mi deca smo igrali lopte na igralištu. Možda su mi i zato odlasci u crkvu bili dragi i ništa mi nije bilo teško. Takav odnos imam i danas prema sveštenicima i našoj Crkvi.
Rade Vlajić
Melburn, Australija
- Ko sam ja da bilo kome sudim? Hristova Crkva je jedno, a jedan čovek pa makar bio i sveštenik je nešto drugo. Jedan čovek se ogrešio o zakon i za to će odgovarati, i ja ne vidim vezu između SPC-a, tog sveštenika i mog odnosa prema učešću u liturgiji.
Mnogi više neće u hram
Goran Batakov
Beč, Austrija
- Svakako afere oko sveštenika utiču na ugled Srpske pravoslavne crkve i poverenje naroda u tu instituciju. Te afere su nanele ogromnu štetu crkvi i mnogi su počeli da razmišljaju da li uopšte više da idu u crkvu. Sveštenici nas uče da moramo da budemo primerni, poštujemo sve, a onda oni truju našu decu drogama. Te afere su doprinele da sve više ljudi više ne veruje sveštenicima i ne gleda ih više s poštovanjem.
