Baš-Čelik sa Dona
U poseti Beogradu i Srbiji bio je proslavljeni i nadaleko čuveni ruski sportista Sergej Burlakov. Većini njegovo ime ništa ne znači. Kada kažemo da je reč o čoveku koji je pretrčao maraton u Njujorku, šampionu Rusije u pucanju, majstoru borilačkih veština i osobi koja je uspela da savlada čuvenu trku Ajronmen, odnosno 550 kilometara plivanja, trčanja i vožnje biciklom, svakome može delovati impresivno, ali ne i neverovatno. Ono što njega izdvaja od ostalih vrhunskih sportista, jeste da je sve to postigao bez ruku i nogu, sa čeličnim protezama na nogama.
Reč je o ruskom Baš-Čeliku, osobi nesvakidašnje sudbine, tragične, ali i šampionske. Burlakov je u posetu Beogradu došao kao deo delegacije ruskog Sindikata policije i bezbednosnih službi, koja je posetila kolege iz Policijskog sindikata Srbije. Za čitaoce "Vesti" on prepričava svoju životnu priču i kako je od osobe koja je praktično mogla život da provede u krevetu kao invalid postao pobednik.
Saradnja sa Kusturicom?
Ovaj nesvakidašnji ruski sportista upoznao je i proslavljenog srpskog režisera Emira Kusturicu. Razgovarali su da možda Kusturica o njemu napravi film. Kako kaže Burlakov, pozvao ga je u svoj grad da bude gost i vidi kako živi i trenira.
Zarobljen u vozilu
- Rođen sam 1971. godine u mestu Taganrog, kod Rostova na Donu. Završio sam srednju tehničku školu i otišao u vojsku. Službovao sam u oblasti Čita, na samoj rusko-kineskoj granici. Jednog dana komandir me je poslao na zadatak. Sa mnom je bio vozač koji nije bio odgovarajuće obučen za upravljanje vojnim vozilom. Bila je oštra zima 1991. godine, veliki sneg - počinje svoju priču Burlakov.
Dok su se vozili razlokanim putevima, izleteli su sa puta i pali sa litice u ponor dubine 15 metara.
- Vozač nije bio povređen i izvukao se iz vozila. Uplašen, misleći da sam mrtav pobegao je. Ja sam ostao zarobljen u vozilu. Ostavio me je samog celu noć da ležim na mrazu. Dok sam satima ležao na temperaturi od minus 45 stepeni, razmišljao sam da li će neko doći i spasti me - nastavlja Sergej.
Srećom, ujutru su ga našle dve žene koje su krenule na posao i prebacile ga u bolnicu. Da nisu naišle, verovatno bi se smrzao nasmrt.
- Pet dana su se lekari borili da mi spasu ruke i noge koje su bile promrzle. Toliko su bile stradale da su postale potpuno crne od mraza, pa su se doktori uplašili da ću dobiti gangrenu. Zato su lekari na kraju odlučili da mi amputiraju ruke i noge i tako spasu život - priseća se.
Nakon toga usledio je mukotrpni oporavak koji je trajao pola godine.
- Pošto sam se oporavio, počeo sam da tražim sebe u novim uslovima. Našao sam se u sportu, atletici, trčanju. Pre toga sam se bavio ruskim borilačkim veštinama. Kada sam dobio proteze na nogama, počeo sam polako da se privikavam na nove okolnosti i trčim. Najviše sam voleo da trčim distance od 100, 200, 400 i 800 metara, skok udalj i bacanje diska - prepričava Burlakov kako je počeo da živi novi život.
Iako hendikepiran zbog nedostatka ruku i nogu, uspeo je vrlo brzo da postane pravi atleta. U šampionatu Rusije za invalide oborio je stare i postavio nove rekorde. Takmičio se u plivanju u četiri stila i na raznim distancama. Tu je takođe postao šampion Rusije u kategoriji paraolimpijaca.
- Najveće uspehe postavio sam u streljaštvu, pucanju iz vintovke, to je ruska streljačka puška. Tu sam se takmičio u opštoj konkurenciji, sa ljudima koji imaju ruke. Postavio sam svetski rekord u pucanju sa 600 metaka, 60 puta sam pogodio u centar mete, što donosi po 10 poena. Zatim sam se takmičio i u triatlonu, možda najzahtevnijoj atletskoj disciplini. Tu sam takođe postao međunarodni šampion. Uspeo sam da završim izazov Ajronmen, odnosno Čelični čovek. To je izazov gde se vozi bicikl 180 kilometara, pliva četiri kilometra i trči maraton na 42 kilometra. To je bilo u Sočiju septembra 2016. godine i te deonice sam uspeo da završim za 11 sati i 50 minuta - prepričava ovaj ruski atleta šta snaga volje može da učini.
Tu nije bio kraj njegovim rekordima i iskušenjima koji bi bili nepremostiva prepreka i za zdrave ljude. Nastavio je da ređa uspehe.
Policijada u Banjaluci
Dugo je imao želju da dođe u Srbiju, jer je mnogo slušao o srpskom narodu.
- Doći ću ponovo ovde, to mi je želja. Prvi sledeći dolazak biće u Republiku Srpsku, na poziv Sindikata zaposlenih u MUP-u Republike Srpske. U aprilu će se održati policijska olimpijada, takozvana Policijada u Banjaluci. Svojim primerom hoću da pokažem šta ljudska volja može da postigne. Želim da budem motiv drugim takmičarima, ali se neću takmičiti. Međutim, ukoliko budu želeli, poneću svoju pušku kojom sam postavljao svetske rekorde i učestvovaću u takmičenju u pucanju i pokazati svoje umeće - kaže Burlakov za kraj ispovesti za "Vesti", unapred se radujući ponovnom dolasku u Srbiju i Republiku Srpsku.
- Avgusta 2017. godine učestvovao sam u još zahtevnijem takmičenju, takozvanom Sajbermenu, za šta sam i odlikovan. To je izazov u kome treba pokazati izuzetnu izdržljivost gde većina sportista koji imaju ruke i noge, ne bi moglo da ga završi. U pitanju je prelazak distance od 550 kilometara, odnosno 10 kilometara plivanja, 421 kilometar vožnje biciklom i 84 kilometra maratona. Takmičenje je održano na Altaju, tri dana mi je trebalo da ostvarim ovaj podvig - prepričava Burlakov svoje neverovatne uspehe, na kojima bi mu pozavideli mnogi profesionalni sportisti.
Međutim, ni na tome ne želi da stane. Ove godine namerava da učestvuje na verovatno najzahtevnijem takmičenju na svetu. Na Uralu u Rusiji. Od 8. do 24. juna se održava takmičenje, a tokom svakog od tih pet dana treba da se prepliva, pređe biciklom i pretrči po 226 kilometara. Svaki dan po jedan Ajronmen podvig.
Sa verom u Boga i sebe
Kada ga pitaju šta ga tera na takve podvige, kaže da je životnu devizu smislio dok je učestvovao u nečuvenim naporima tokom trke Sajbermen.
- Jedna misao mi se sve vreme vrtela kroz glavu, dok sam na protezama trčao tu distancu i posmatrao zdrave ljude oko mene koji me gledaju u neverici kako trčim tu distancu. Tada sam shvatio da "sa verom u Boga sve je u tvojim rukama, ali je sve u tvojim rukama čak i ako ih nemaš". Tu devizu sada je usvojila i jedna pravoslavna organizacija sa kojom sarađujem, "Sveti Nikolaj Japanski". Od te organizacije sam dobio i medalju za svoje uspehe - kaže Burlakov.
Posle svih uspeha koje je ostvario i nesreće koja mu se dogodila, Burlakov ističe da nema nameru da stane. Činjenica je da je za njega samo nebo granica.
- Imam dva života. Jedan pre i drugi posle nesreće. Oženjen sam, imam sina od 16 godina, koji je rođen na isti dan kao i ja, 26. maja. Diplomirao sam posle nesreće na univerzitetu u Rostovu na Donu i radim kao trener i predavač sportistima. Živim i dalje u Taganrogu, a u slobodno vreme se bavim promocijom sporta i društvenog rada ...
Ginisov rekorder
Priznanje za Burlakovljeve sportske uspehe stiglo je i iz Ginisove knjige rekorda, u koju je ušao. Prva je osoba, invalid te vrste, koja je istrčala ceo maraton. Uspeo je trčeći sa zdravim ljudima, među 12.000 učesnika, da istrči 42 kilometra maratona u Njujorku 2003. godine. Prvi je čovek koji je sa protezama na nogama to uradio, a za taj podvig trebalo mu je šest sati, 56 minuta i 33 sekunde. Amerikanci su mu posle ovog uspeha ponudili da ostane i živi u SAD, da dobije stan, posao, državljansto, ali je to odbio i nastavio da živi i niže uspehe u Rusiji.
