Dijaspora ište dobre vesti
Informisanje dijaspore je jedan od mojih prioriteta i smatram da svi građani Srbije živeli u matici ili izvan nje, zaslužuju tačne, istinite i blagovremene informacije - ističe Aleksandar Gajović (66), državni sekretar za informisanje u Ministarstvu kulture i informisanja, koji je bio gost Dopisništva "Vesti" u Beogradu. Pritom je istakao i veliki značaj postojanja našeg lista.
U čemu se, prema Vašem mišljenju, ogleda značaj "Vesti", jedinog dnevnog lista srpske dijaspore?
- Informisati ljude koji ne žive u Srbiji, a njih nije malo, jako je važno za našu zemlju i građane. Svakog jutra pratim sve objavljeno, pa čitam i "Vesti". Vaše novine su mi ostale u sećanju iz ranijih godina, a to ste i sada, kao jedini dnevni list za rasejanje. Informisanje je danas potreba, a razlog više je što mediji lagano preuzimaju ulogu jednog od vodećih činilaca našeg društva i svakodnevice.
Šta ste zacrtali kao misiju na dužnosti sekretara za informisanje?
- Pre svega, želim da ojačam položaj novinara, da imaju status koji objektivno zaslužuju i određenu sigurnost, da ne rade pod presijom i stegama. Finansije su veliki problem i bojim se da bez pomoći države mnogi mediji neće opstati, ali smo tu da i finansijski pomognemo, pre svega tamo gde nam zakon dozvoljava. Ne direktno, već kroz projekte i konkurse, a otvoreni smo za svaku saradnju i pomoć savetima prema svim redakcijama koje to žele.
Kao neko iz novinarske branše, kako sagledavate medijsku scenu?
- Državni sekretar sam svim medijima, bez obzira da li simpatišu vlast ili ne i sa svima spreman da u civilizovanom tonu razgovaram i polemišem. Pre ove pozicije, bio sam glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Ilustrovana politika", a pre toga sam godinu i po proveo u Ministarstvu kulture, kao pomoćnik ministra informisanja i član radne grupe koja je radila na tri medijska zakona, usvojena 2014. Moju misiju vidim kako je zakon propisao u radu na normativi, a čine je medijski zakoni koji u mnogim članovima dobacuju do drugih zakona.
Uvek veran "romantičarima"
Navijač ste OFK Beograda, popularnih "romantičara" i aktivni u tom klubu. Imate li vremena za fudbal?
- Aktivan sam u Upravnom odboru jedinog kluba za koji sam ikada navijao i ta ljubav ostaje do kraja života. Sada imam manje vremena zbog posla, ali ne prođe dan da se ne čujem sa Upravom kluba i vidim šta se događa. Ostvario sam kontakt sa Ministarstvom sporta i sekretarijatom u gradu, pa eto "zloupotrebljavam" položaj da bih klubu bar malo pomogao. Za sport su mi rezervisane subote i nedelje, a volim i fudbal malih terena. Nedavno sam gledao jednu utakmicu i, zanimljivo, video bar tri igrača koji bi mogli da naprave fudbalske karijere. To znači da nam talenta u sportu ne nedostaje.
Da li možete da pojasnite na koji način?
- Puno je reči bilo, a i još su aktuelna tema napadi i pritisci na novinare, pretnje... Ministarstvo se time ne bavi direktno, ali snažno osuđujemo svaku vrstu ovih pojava prema novinarima i drugim građanima. Medijska normativa upućuje svakog da potraži pomoć nadležnih, pa treba prijaviti policiji koja radi sa tužilaštvom. Naše ministarstvo podstiče da se, ako je nekakvog ataka bilo, to procesuira i publikuje u medijima i da se čuje kako su ti slučajevi okončani. To je, i preventiva, jer kada pretite i budete kažnjeni, pitanje je da li ćete se usuditi da ponovo radite isto.
Zbog čega neki slučajevi godinama nisu rešeni?
- Ima i toga, ali rekao bih da medijska slika Srbije nije nimalo drugačija, ni bolja ni lošija nego u drugim zemljama EU. Kod nas je situacija izbalansirana između kritičkog i nekritičkog, angažovanog i neangažovanog, odgovornog i neodgovornog novinarstva.
Šta mislite o poplavi tabloidnih medija u Srbiji?
- Medije ne delim, ali sam mišljenja da postoje loši mediji i loši novinari i oni koji su dobri. Loših i dobrih imate svuda, a što se diskriminacije novinara tiče, nije to učestala pojava. Nisu, u tom smislu, značajnije izloženi pritiscima, sudeći bar prema zvaničnom broju njihovih obraćanja policiji i tužilaštvu.
Kako komentarišete optužbe da je na delu medijski mrak?
- Ne mogu sa tim nikako da se složim, iako neka udruženja i koalicije insistiraju na tom pojmu i non-stop tvrde kako treba osloboditi medije. Primetio sam da su mnogi počeli da me citiraju, jer od prvog dana kada sam preuzeo dužnost izrekao sam da kada bi čitali zakone, videli prava i obaveze i ponašali se u skladu sa njima, ne bi bilo nikakvih problema. Ali, ljudi to ne rade.
Šta Vam novinari najviše zameraju?
- Bilo je zamerki da sam se malo odvojio od profesije i postao prepotentan, što ne odgovara istini. Bio sam i ostao novinar, a funkciju obavljam marljivo i posvećen sam joj u interesu kolega. Radim odgovorno, savesno, moralno i časno, onako kako sam radio tokom čitave karijere. Pošto sam iz branše, osećam kako diše novinar, mogu da shvatim sve probleme, ako ih ima i odgovorim na sva pitanja. Mislim da moj angažman može da ohrabri profesiju da će im biti bolje.
Pravnik u novinarstvu
* Saša Gajović je rođen 26. decembra 1951. u Beogradu, gde je završio Pravni fakultet.
* Kao srednjoškolac je pisao za "Politiku", a "80-ih se zaposlio u "Politici Ekspres", potom bio glavni urednik časopisa "Pop-rok", "Sveta kompjutera" i pokretač izdanja "Huper". Bio je timu koji je utemeljio RTV Politika, i pomoćnik urednika, a TV karijeru nastavio je na Trećem, pa Prvom programu RTS-a i Džu info. Pre dolaska u Ministarstvo kulture i informisanja bio je glavni urednik nedeljnika "Ilustrovana politika".
* Dobitnik je Politikine nagrade "Huper", Zlatne značke KPZ Srbije, Zlatnog beočuga KPZ Beograda i VIP nagrade za novinarski iskorak 2017. Autor je više knjiga, a uredio je i priredio veći broj izdanja Lagune.
Smatrate li da ste napravili neke pomake u sferi informisanja?
- Stvari se kreću nabolje, očekuje se medijska strategija, a ne treba zaboraviti da su to pravila od kojih zavisi jedno od poglavlja na putu ka EU. Zato je dokument kojim se usaglašavamo sa evropskim standardima važan. Zakonima pre četiri godine harmonizovali smo se s medijskom praksom, dobili najbolje preporuke i ponosan sam kao neko ko je radio na njima. Međutim, kada sam se vratio u Ministarstvo i počeo te zakone da čitam ponovo, primetio sam da ih je nagrizao zub vremena. Na primer, malo smo se posvetili internet i onlajn izdanjima, a bez toga je sada nemoguće. Po usvajanju medijske strategije, do kraja godine planiramo da pristupimo izmenama i dopunama tih zakona.
Zbog čega je novinare podelila medijska strategija?
- Ne bih to nazvao podelom, jer je protiv strategije mala grupa, a mnogo više njih uz mene, što sam video kada sam krenuo Srbijom. Ta mala grupa organizovana, ima svoje punktove, medije, okrugle stolove, panele i povremeno me pominju u negativnom kontekstu, ali me nikada na te diskusije nisu pozvali da kažem šta mislim. U tome je jedan od problema našeg novinarstva. Onima koji me napadaju, moja vrata su otvorena i znaju da mogu da kažu šta misle, ali nikada nisu došli.
