Trovačima odrešene ruke
Da li će krivci za nepropisno uskladištenje ili ilegalno ostavljanje otrovnog otpada na teritoriji Srbije odgovarati, pitaju se građani nedeljama "bombardovani" otkrićima novih i novih lokacija sa opasnim otpadom? Za ovakve slučajeve zakon predviđa između šest meseci i pet godina zatvora. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan misli da su predviđene kazne blage, jer je reč o zločinu prema sopstvenoj zemlji i narodu, zbog čega će ministarstvo predložiti daleko strože kazne.
Da sudski epilog ide traljavo govori i podatak da su do sada podignute dve optužnice za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca, a da se trenutno vodi samo jedan sudski proces za neadekvatan tretman otpada, i to u Zaječaru. To javnosti ne uliva nadu da će vinovnici biti kažnjeni.
Više od 100 tona otpada, koji je neadekvatno uskladišten, pronađeno je na tri lokacije na području Pančeva i Bavaništa. Lokacije je u ponedeljak obišao ministar Trivan, a ispostavilo se da se one u Pančevu nalaze na posedu firme Eko 21, registrovane za skladištenje i tretman otpada.
Istorijski otpad čeka analizu
Istorijski otpad, koji se odnosi na "zaostavštinu" nekadašnjeg hemijskog giganta Viskoza, već godinama je problem za građane Loznice o čemu je Ministarstvu za zaštitu životne sredine pisao i gradonačelnik ovog grada. U odgovoru "Vestima" šta će se konkretno preduzeti povodom apela Lozničana, u Ministarstvu kažu da je za ovu godinu planirano 100 miliona dinara te da će odmah nakon završene analize lokacija i količina istorijskog otpada započeti i njegovo uklanjanje i pravilno zbrinjavanje. Podsećaju i da je u prethodnom periodu iz fabrike u Loznici uklonjena značajna količina opasnog otpada.
Zanimljivo da je vlasnik firme bio u inostranstvu u to vreme. Trivan je najavio da će još jednom proveriti da li su poštovani uslovi za registraciju firmi za upravljanje otpadom. U Srbiji ima 113 registrovanih firmi za upravljanje otpadom, a prema rečima ministra, samo se 10 do 15 "ozbiljno bavi tim poslom".
Važeći zakon predviđa da ako onaj ko je generisao otpad nije u prilici da ga odloži onda je to zadatak za lokalnu samoupravu, a ako lokalna samouprava nema sredstava, onda republika mora da priskoči u pomoć. Za sve to je potrebno dosta novca, tim pre što država još uvek nema postrojenja za preradu opasnog otpada. Ako već sami ne vodimo računa o vlastitoj životnoj sredini, na to nas primorava Brisel, jer je poglavlje 27, koje se odnosi na ekologiju i postizanje određenog stepena zaštite jedno od ključnih u pregovaračkom procesu za članstvo u EU.
