Tragedija za koju niko neće odgovarati: Tri godine od pada helikoptera u Surčinu
Na današnji dan pre tri godine u Surčinu se srušio transportni helikopter Mi-17 Vojske Srbije, u kojem je poginulo sedmoro osoba - četvorica pripadnika VS, dvojica medicinskih radnika i beba stara pet dana.
U letelici su poginuli pilot major Omer Mehić, pilot kapetan Milovan Karić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović. Helikopter Mi-17 se srušio "složenim" vremenskim uslovimaa 13. marta 2015. pri povratku iz Raške, odakle je prevozio životno ugroženu bebu iz Novog Pazara.
U izveštajima je zaključeno da su uzroci udesa ljudski faktor, kao i "niz propusta u planiranju, organizaciji i rukovođenju letom". Navodilo se i da je tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić direktno kontaktirao s komandantom 204. vazduhoplovne brigade, generalom Predragom Bandićem, koji je bio na godišnjem odmoru i kome je izdao naređenje da se vojnim helikopterom krene u akciju spasavanja bebe. Time je preskočen lanac komandovanja u vojsci jer je ministar prvo morao da se obrati načelniku Generalštaba Ljubiši Dikoviću.
U javnosti se vodila velika rasprava o tome zbog čega je helikopter, uprkos teškim i složenim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na beogradski civilni aerodrom, a ne na vojni u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, kao i ko je odlučio da se leti za Beograd, a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.
Vojni izveštaji zaključuju da su uslovi leta bili ispod propisanog meteorološkog minimuma za oblačnost i vidljivost, kao i da je pilot Omer Mehić insistirao da sleti na Banjici (VMA), a potom i u Batajnici, a ne u Surčinu, gde su pali.
Više javno tužilaštvo u Beogradu je 15 meseci posle pada helikoptera saopštilo da neće biti pokrenut krivični postupak protiv osoba koje učestvovale u pripremi i izvršenju zadatka. Kako je Tužilaštvo navelo, Komisija za osnovno ispitivanje udesa i Komisija za ispitivanje vanrednog događaja nisu utvrdile da je to delo izvedeno iz nehata ili sa umišljajem.
U predistražnom postupku ustanovljeno je i da je u lancu komandovanja bilo propusta, ali da oni nemaju krivično pravnu težinu, već eventualno disciplinsku. Ministar Gašić kao civil nije mogao biti obuhvaćen vojnim disciplinskim postupkom, ali vojna lica jesu. Sedam meseci od nesreće, 23. oktobra 2015, Vojni disciplinski sud dvojici generala Živaku i Bandiću zabranio je napredovanje u službi narednu godinu, odnosno dve godine. Proglašeni su krivima za "propuštanje radnje na koju je lice u službi ovlašćeno radi sprečavanja nezakonitosti ili štete", a Bandić i za prekoračenje ovlašćenja.
Uprkos zahtevima opozicije za hitnu smenu, tadašnji ministar Gašić zbog ove nesreće nije smenjen, niti je podneo ostavku. Neposredno nakon incidenta rekao je da “ne oseća nikakvu odgovornost i da bi sve ponovo uradio isto kada bi mogao”.
Smena je usledila gotovo godinu dana kasnije, ali zbog dugog incidenta. Dužnosti je zvanično razrešen 5. februara zbog sekisističkih komentara upućenih novinarki Zlatiji Labović.
