I dijaspora stub turizma
Sezona je sajmova i prezentacija, a protekle nedelje je bio epicentar Berlin, gde je održana na Internacionalna turistička berza ITB. Posle Istanbula, krajem januara, i tek završenog sajma u Beogradu, stožeri srpskog turizma su stigli u nemačku prestonicu, na jedan od najvažnijih događaja za tu privrednu granu u svetu.
- Ovo je globalni sajam i ovde ste pred očima celog sveta. Za nas su veoma važna prva dva poslovna dana, kada imamo i najveći broj kontakata i bukvalno se planetarno dogovaramo sa tur-operatorima - kaže Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda (TOB) - kaže Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda.
- Sajam u Istanbulu nam je bio podjednako važan kao i ovaj u Berlinu jer najviše gostiju imamo iz Turske i najveći broj ostvarenih noćenja. Na tom sajmu je naš štand proglašen za najposlovniji, a s obzirom da je to peti po redu svetski sajam, onda se stvarno radi o uspehu.
Evropa u malom
Noćni život Beograda već dugo nije najveći magnet koji privlači strane turiste.
- U protekle četiri godine rast se ne zasniva na noćnim klubovima, splavovima i slično, već pre svega na porodicama i mladim ljudima. Odavno Beograd nije "Bangkok Balkana", već ga sada zovu "novim Berlinom" po njegovoj umetničkoj i kreativnoj sceni, a takođe i 䂡rselonom" , dok za one s one druge strane okeana izgleda kao Evropa u malom. To su sve stvari zbog kojih imamo tako veliki rast, posebno iz Zapadne Evrope - kaže Popović.
Popović nije bez razloga podsetio na Tursku, jer je Nemačka evropska zemlja sa najvećim brojem građana turskog porekla i veoma značajni dogovori se očekuju u Berlinu za sve ono što nije dovršeno u Istanbulu.
- U međuvremenu smo imali kolege iz Velike Britanije. Britansko tržište je jedno od najbrže rastućih kada je Beograd u pitanju i to su sad postale značajne brojke. Podaci za nemačko i britansko tržište su jednaki i kreću se na godišnjem proseku od 20 odsto rasta noćenja iz tih zemalja. Posebno skrećem pažnju na Nemačku koja je tri ili četiri godine u samom vrhu tržišta na globalnom nivou i uvek između drugog do šestog mesta po broju noćenja u Beogradu, tako da nam je ovo tržište veoma značajno - naglašava direktor TOB-a.
Na sajmu se dogovara i sa čitavim regionom.
- Jutros smo imali prvi sa ekipom tur-operatora i direktorkom TO Republike Srpske Nadom Jovanović, o kružnim turama koje kreću iz Beograda - kaže Popović i istice značaj okupljanja svih turističkih subjekata na ovakvim mestima.
Večiti interes Nemačke
Kada se govori o Zapadnoj Evropi, nemačkih gostiju je najviše i to će tako ostati kada se izuzme region.
- Taj interes Nemačke u turističkom smislu za Srbiju raste bukvalno na dnevnim osnovama. Posle njih, dolazi čitava plejada zemalja kao što je Bugarska, zemlje bivše Jugoslavije, Rusija je u značajnom porastu, Kinezi (mesečno raste broj turista za jedan i po put), a brzo rastuća tržišta su, takođe, i Italija, Velika Britanija, SAD, Kanada... Nadam se da "Vesti" mogu da pomognu da se upustimo u istraživanje koliko je od tih ljudi sa stranim pasošima, u stvari, pripadnika druge, treće i četvrte generacije naše dijaspore - predložio je Popović.
Na pitanje da li i srpska dijaspora i nove generacije koje odrastaju u rasejanju i veoma malo znaju o poreklu svojih roditelja, baba i deda, postaju jedna nova ciljna grupa, Popović je najpre zahvalio i rekao da bi voleo da ga uvek to pitaju:
- Veoma malo se radilo na tome. Beograd kao brend u čitavom svetu ima svoje posebno mesto, međutim, ono što bi trebalo da nam bude cilj u narednom periodu je okretanje prema dijaspori. Trebalo bi ići stopama jedne Irske kada je reč o odnosu prema dijaspori. Pre tri-četiri godine smo imali "godinu dijaspore", ali je ona, nažalost, prošla prilično nezapaženo. Vrlo dobro poznajem situaciju i smatram da je to jedan od stubova na kojem bi trebalo da se zasniva turistička ponuda ne samo Beograda, već čitave Srbije.
TOB je prva krenula sa posebnim predstavljanjima Beograda u svetu uz slogan "Go Belgrade!"
U tome su se turistički poslenici najviše oslonili na konzularna predstavništva i našu dijasporu.
- Ta sinergija između između DKP-a ,TO Beograda i dijaspore se pokazala kao jako dobar recept, kao što se desilo u Beču. Naše promocije idu od Čikaga pa sve do Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sada imate fluktuaciju naše dijaspore u zemlje gde ona nikada ranije nije bila. Nekada je to bila Australija, sada su Emirati.
Beograd je posebno značajan kada je u pitanju treća-četvrta generacija, jer oni mahom gube kontakt sa mestima odakle su im preci došli i prevashodno dolaze u Beograd.
- Mi smo to shvatili, ali pored Beograda, to mora da se radi na nivou čitave Srbije.
Popović je imao posebnu poruku za kraj:
- Vidim u svemu tome značajnu ulogu vašeg medija koji je globalan i toliko dugo radi sa dijasporom i za dijasporu. U tome treba da nađemo ključ koji bi pomogao da ostvarimo uspeh kakav je zabeležila Republika Irska, gde 70 miliona ljudi u svetu tvrdi, dakle oni lično ističu da su poreklom Irci! Imidž i ugled Srbije poslednjih nekoliko godina je mnogo drugačiji nego u prethodnom periodu i sada svako sa ponosom može da kaže da je porekom odavde. To je činjenica koja će nam pomoći da posebno mlade ljude, koji vrlo malo znaju o svojoj zemlji, dovedemo u Srbiju i da kad se vrate budu ponosni na ono što su videli u zemlji porekla.
Prestonice Balkana
Broj noćenja u glavnom gradu već dostiže cifru od 60.000 godišnje.
- Od evropskih prestonica Beograd najbrže raste u turizmu. Prosečna evropska stopa rasta je do sedam odsto, a ako se uzme u obzir da je kod nas 20 odsto, to dovoljno govori - ističe direktor TOB-a.
Ukupan prihod od turizma u Beogradu za prošlu godinu biće, kako se očekuje, najmanje 750 miliona evra, što je više od polovine ukupne zarade od turizma u Srbiji, koja dostiže milijardu i 250 miliona evra.
- Beograd je kapija, polazište za Zapadnu Evropu kada se dolazi u našu zemlju i u region. Direktorka sajma u Solunu je rekla za Beograd da je glavni grad Balkana - citira Popović.
S obzirom na brzinu kojom grad raste i menja se, nije lako aktuelizovati ni turističke kataloge i brošure.
- Od marta ćemo imati mnogo novih infrastrukturnih projekata u Beogradu, a onda ih treba sve uvrstiti. Već nam je tu fontana, a vrlo brzo na red dolazi Kosančićev venac, koji je potpuno preuređen. Odmah posle toga ćemo imati pešačku pasarelu, koja ide sa Kalemegdana do Beton hale, a posle otvaranja Muzeja savremene umetnosti prošle godine, ovog 28. juna će se konačno otvoriti i Narodni muzej堔o su sve stvari koje treba ugraditi u kataloge, ali to su slatke muke nas zaposlenih u turizmu i dobro je dok je tako - kaže direktor TOB-a.
