Zvali turiste, stigle izbeglice
Prizivali turiste, dobili migrante. Ovako bi se u najkraćem mogla opisati situacija proistekla iz odluke srpske Vlade od pre pola godine da uvede bezvizni režim za građane Irana, što je učetvorostručilo broj migranata iz te zemlje. Sa brojke od 120 u septembru 2017, broj Iranaca je prema podacima Komesarijata za izbeglice, krajem prošlog meseca stigao na 482.
Dodatni porast može ubrzati i uvođenje avionske linije između Teherana i Beograda, najavljeno je za ovaj mesec. Spekuliše se da je država ovakav potez povukla kako bi odobrovoljila i odvratila Teheran od svake mogućnosti priznanja Kosova, ali je ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić kategoričan da je reč o jačanju turizma, pa se zalaže za iznalaženje nekakvog rešenja.
- Šteta bi bilo da se vratimo na vizni režim. Politički i diplomatski ne bi bilo korisno, a i ekonomski je štetno, jer želimo što veći broj iranskih turista - rekao je Ljajić.
Da je broj Iranaca u ukupnom broju migranata koji su zatražili azil, porastao sa tri na 12 odsto, za "Vesti" kaže pomoćnik Komesara za izbeglice Srbije Ivan Gerginov, ali i ističe da ta brojka nije velika.
- Od 6.000 Iranaca koji su posetili Srbiju, njih 482 je, zaključno sa februarom tražilo azil, što govori da nema mesta panici - pojašnjava on uz napomenu da prema sporazumu, bezvizni režim podrazumeva 30 dana boravka državljanina Irana u Srbiji.
Ako i posle tog perioda ostanu, boravak je, kaže Gerginov, bez osnova, pa moraju da traže azil i dokažu da su im argumenti jaki.
Izlaz u Grčkoj
- U Srbiji je oko 3.800 izbeglica u kolektivnim centrima, a situacija je sa zemljama EU koje se graniče sa nama, takva da ne znaju da li bi i dalje na sever ili nazad na jug. Shvataju da su u Srbiji u bezizlaznoj situaciji sa malim šansama za dalje, pa se povratak u Grčku kao članicu EU, pojavljuje kao mogući izlaz - kaže Gerginov.
Podaci Komesarijata kažu da je posle uvođenja bezviznog režima, u septembru 2017, bilo ih je 125 Iranaca koji traže azil, u oktobru 185, novembru oko 290, decembru 440, pa januaru 2018. 450, a poslednji podaci iz februara pokazuju da ih je bilo 482.
Ukoliko ne dokažu, dobijaju izgon iz Srbije, što ne znači da će i otići, jer ne budu i fizički izbačeni. Beograd nema sporazum o readmisiji sa Teheranom. To prema rečima Radoša Đurovića, direktora Centra za pomoć tražiocima azila, znači da ne može da deportuje državljane Irana u njihovu zemlju, ukoliko u Srbiji borave bez osnova. Iranci se prema podacima ove organizacije visoko kotiraju u broju izbeglica u Srbiji, a kako otkriva Đurović za "Vesti" na početku 2018. su zauzeli drugo mesto iza Avganistanaca na listi tražilaca azila.
- Građana Avganistana je bilo 101 u januaru, pa slede iz Irana, njih 95, Pakistana 94, a onda Sirija sa 46 i Irak sa 36 zahteva - naveo je Đurović koji smatra da ne treba dizati paniku, jer uvođenje direktne aviolinije nije imalo za cilj novu rutu.
Ipak, ljudi iz Irana imaju religijske i političke probleme, pa često i osnov za azil, ako im se tvrdnje pokažu kao istinite.
- Da li će i dalje tražiti azil u Srbiji i u kolikom broju, ne znamo i ne možemo sada da pretpostavljamo i prognoziramo - ukazao je Đurović.
