Među školarcima u Srbiji caruju seks, droga i alkohol
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je poražavajuće rezultate istraživanja o ponašanju i navikama srpskih đaka petog i sedmog razreda osnovnih, kao i prvog razreda srednjih škola širom zemlje. Školarci sve ranije počinju da piju, konzumiraju psihoaktivne supstance (narkotike) i cigarete, zanimaju se seksom, a škola pada sve niže na listi prioriteta.
Da ne voli školu navelo je 38,4 odsto učenika. Devojčice imaju pozitivnije mišljenje o školi od dečaka, kao i mlađi đaci. Školske obaveze su znatno opterećenje za 38 odsto đaka, na šta se najviše žale dečaci, kao i učenici prvog razreda srednjih škola.
Vežba tek trećina
Oko 33 odsto devojčica i dečaka je u nedelji koja je prethodila istraživanju bilo fizički aktivno svakog dana bar sat vremena, dok je petina navela da je svakodnevno fizički aktivna van školske nastave. U svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica.
Zla kob rijalitija
Sociolog Ratko Božović ističe da su ratovi, sankcije i krize doveli do poremećaja u sistemu vrednosti roditelja današnje dece.
- Porodica kao institucija je doživela propast. Postoji veliki jaz između roditelja i dece, a odnosi se zasnivaju na sukobima. Tehnologija je potpuno slomila tradicionalnu porodicu. Potpuni haos u društvu formira frustriranu omladinu koja lebdi iznad neprivlačne stvarnosti - kaže Božović za "Vesti".
Telefon najbolji drug
Otuđenost je sve strašnija. Najveći broj učenika za svakodnevnu komunikaciju sa prijateljima koristi SMS (53,8 odsto), instant poruke (Vajber, Votsep, čat aplikacije 54,5 odsto), telefon i internet programe 48,8 odsto, a najmanje njih koristi Fejsbuk, Tviter, Instagram, igrice i mejl.
On ističe da je agresija kod dece, prema sebi ili drugima, posledica činjenice da su frustrirani. To izaziva sve veće vršnjačko nasilje. Prema Božovićevim rečima, razvijaju se ekstremna ponašanja dece kao odgovor na frustraciju odraslih. Omladina je promiskuitetnija, sklona alkoholu, drogama, brže se odrasta.
Božović ukazuje da mediji formiraju sistem vrednosti mladima.
- U novinama i na televiziji, rijaliti programi su najdominantniji. U njima vladaju nasilje, razvrat, perverzije... Mladi se uče kako je takvo ponašanje prihvatljivo i deca postaju sve brutalnija, a kod kuće za to dobijaju podršku. Da bismo to prekinuli, moramo sve radikalno da menjamo, a to je sada vrlo teško. Naučili smo da živimo u mraku i teško je iz njega izaći - zaključio je Božović.
Nedostatak discipline
Psiholog Zoran Milivojević ističe da je prevelika popustljivost dovela do brojnih problema u ponašanju dece.
- Način na koji roditelji vaspitavaju decu povezan je sa izgradnjom psihičkih struktura i tipa ličnosti dece. Poslednjih decenija prevladao je model vaspitanja u kom se insistira da je roditeljska dužnost da usrećuju decu. Danas, kada je odraslo nekoliko takvih generacija vidimo da ovakav model pravi štetu stvarajući novu patologiju. Reč je o razmaženoj i prezaštićenoj deci. Uprkos visokoj inteligenciji, ona postaju ličnosti koje ne žele da odrastu, koje su sebične i narcisoidne, i slabo kontrolišu impulse, nemaju radne navike... Zbog toga dugo ostaju sa roditeljima - kaže za "Vesti" Milivojević.
On dodaje da roditelji većinom ne umeju da disciplinuju decu, pa ona bez velike bojazni konzumiraju alkohol ili marihuanu.
- Ne postoji strah od posledica, jer posledica najčešće nema. Sve im je dostupno toliko, da više ne znaju šta će od sebe. Takvo ponašanje dovodi do brojeva koji su poražavajući - zaključuje Milivojević.
Dijeta od petog razreda
Kada je u pitanju ishrana, mladi nemaju dobro razvijene navike. Samo 19,3 odsto jede voće svakog dana, ali čak 43 odsto svakodnevno konzumira slatkiše. Doručak tokom radne nedelje preskače polovina đaka. Međutim, tokom vikenda kada su im kod kuće roditelji doručkuje čak 83,9 odsto njih. Samo 21 odsto ispitanih đaka svakodnevno konzumira povrće. Skoro petina dece pije gazirana bezalkoholna pića više od jednom dnevno.
Takođe, sve je veći procenat devojčica petog razreda koje su mršave, ali su stalno na dijeti. Čak 40 odsto smatra da ima višak kilograma, a trećina ispitanih je na nekoj vrsti redukovane ishrane.
Prema nezvaničnim podacima, psihijatri dnevno u domovima zdravlja registruju i do 15 devojčica dnevno sa kliničkim oblikom poremećaja u ishrani, odnosno anoreksijom. Dečaci s druge strane smatraju da su previše mršavi, iako je oko 35 posto učenika gojazno.
Strast uz blagoslov roditelja
Najčešće se u svet seksa učenici prvi put upuste s 15 godina. Međutim, svega jedna četvrtina seksualno aktivnih koristi neki vid zaštite od neželjene trudnoće i polnih bolesti. Čak 80 odsto učenika smatra da je prekid snošaja pouzdana metoda za zaštitu.
* Imalo polni odnos 22 odsto
* Tvrde da su nevini 75 odsto
* Odbilo da se izjasni 3 odsto
Pri tom, dve trećine seksualno aktivnih reklo je da njihovi roditelji znaju za to, kao i da poznaju partnera sa kojim su intimni.
* Prosečan srpski 11-godišnjak već je probao alkohol. Prema rezultatima, čak 34,3 odsto ispitanika je konzumiralo alkohol nedelju dana pre ankete. Čak četvrtina ispitanika se opila bar jednom.
* Većina je bar jednom probala cigaretu, a oko 15 odsto puši svakodnevno. Oko 90 odsto njih prvu cigaretu zapalilo je u 15. godini.
* Marihuanu je probalo 12,5 odsto đaka, među kojima prevladavaju srednjoškolaci, njih 70 odsto.
* Oko 15 odsto đaka navelo je da je u poslednjih nekoliko meseci učestvovalo u zlostavljanju drugog učenika ili učenice, a 17 odsto smatra da su bili žrtva vršnjačkog nasilja. Čak 73 odsto đaka smatra da maltretiranje rečima i preko interneta nije nasilje.
Zadovoljni životom
Iako se možda često žale da ih boli glava, stomak, noga, da im srce preskače i da im je muka, naročito kad treba izbeći kontrolni zadatak, dve trećine učenika ocenjuje svoje zdravlje kao odlično, a u pogledu kvaliteta života 79,7 odsto njih ocenjuje svoj život sedmicom na skali do 10.
Da nije baš sve tako tamno govori podatak da čak 82 odsto anketirane dece kaže da dobija od porodice potrebnu emocionalnu podršku i pomoć.
Podrška prijatelja, doživljava se kao manja od podrške porodice. Tako od 66 do 70 odsto dece pozitivno odgovara na pitanja da li prijatelji pokušavaju da im pomognu, računaju li na njih kada imaju problem i da li dele radost i tugu.
Da su nam deca zadovoljnija nego što mislimo pokazuje i podatak iz istraživanja da skoro tri četvrtine petaka, sedmaka i učenika prvog razreda srednje škole otvoreno razgovara s ocem o stvarima koje ih muče, a sa majkom probleme deli čak 86 odsto njih. Isto toliko učenika smatra da u porodici razgovaraju o bitnim stvarima.
