"Očenaš" i na vlaškom
Šesti februar 2018. godine, vlaška nacionalna manjina u Srbiji, upamtiće kao jedan od istorijskih datuma za svoju zajednicu i jedan od krunskih događaja u minulim decenijama od kako je Vlasima, kao i svim manjinama, omogućeno da koriste svoja prava regulisana Ustavom kao najznačajnijim zakonom države Srbije.
Prema saopštenju Odbora za verska pitanja Nacionalnog saveta Vlaha, 6. februara ove godine, u Beogradskoj patrijaršiji, Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve sastao se sa predstavnicima NSV i to na poziv Njegove svetosti patrijarha srpskog, gospodina Irineja. Najviši zvaničnici SPC i NSV su razgovarali o uvođenju vlaškog jezika u bogosluženje Srpske pravoslavne crkve kao i nekanonskom delovanju Rumunske crkve na teritoriji istočne Srbije.
Srbija jedina tim povodom sagovornik "Vesti" je primarijus dr medicine Siniša Čelojević, član Srbija naša otadžbina, izvršnog odbora NSV i predsednik Udruženja "Gergina", od koga saznajemo da su predstavnici NSV-a veoma iscrpno i podrobno izvestili Sveti sinod o potrebi uvođenja bogosluženja na maternjem vlaškom jeziku, jer je maternji jezik Vlaha - vlaški jezik, da je država Srbija jedina matica i domovina Vlaha Srbije i da pripadnici Vlaške zajednice za svoju crkvu smatraju jedino i isključivo Srpsku pravoslavnu crkvu.
"Pred Svetim sinodom prvi put, od kada postoji Srpska pravoslavna crkva, dakle, u tradiciji dugoj više od osam vekova, izgovorena je molitva "Očenaš" na vlaškom jeziku, što najbolje ilustruje činjenicu da je Sveti sinod imao razumevanja da čuje našu inicijativu i sada je sve u rukama Svetog sabora SPC, koji na predlog Sinoda, treba da donese konačnu odluku o predlozima Vlaške zajednice. Mi u NSV-u najiskrenije verujemo da ćemo dobiti podršku čime bismo, zaista, krunisali sva nastojanja da zajednicu Vlaha po pravima koje ima kao i sve manjine, izjednačimo sa većinskim narodom države u kojoj živimo i kojoj pripadamo", sa neskrivenim optimizmom govori Čelojević.
Činjenica je, kaže za "Vesti" predsednik Udruženja "Gergina", po aktivnostima najaktivnijeg činioca NSV-a, da se već duže vreme povremeno aktualizuje "vlaško pitanje" i to po Čelojevićevim rečima uvek kada je to u interesu susedne i nama "prijateljske" Rumunije i domaćih "rumunofila".
Čuvari identiteta
Mi Vlasi ne želimo da budemo prepreka Srbiji na putu ka Evropi a, sa druge strane, ne želimo da bilo ko postavi pitanje našeg identiteta ili da nas na silu prevedu u Rumune zarad Evrope. Ističemo da se nekanonsko delovanje RPC mora shvatiti kao izričit vid geopolitičkih pretenzija Rumunije prema severoistočnoj Srbiji i da se kao takvo mora zaustaviti - zaključuje za "Vesti Siniša Čelojević, član IO NSV i predsednik Udruženja "Gergina".
- Sa približavanjem naše Srbije Evropi ova tema se uvek ponovo aktuelizuje i zloupotrebljava. Tokom poslednje decenije i po uočeno je jako delovanje rumunske propagande prema vlaškom stanovništvu u severoistočnoj Srbiji. Republika Rumunija i Rumunska pravoslavna crkva ne kriju da im je namera da Vlahe u Republici Srbiji prevedu u Rumune. To je i suština tzv. vlaškog pitanja, koje po nama Vlasima i ne postoji.
Veoma često se uočava da Bukurešt podvlači istorijske srpsko-rumunske prijateljske odnose i podršku očuvanju teritorijalnog integriteta Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, kako bi za sebe prigrabio pravo da Vlasima u severoistočnoj Srbiji nametne rumunski identitet - otvoreno kaže sagovornik "Vesti".
Čelojević podseća da je po srpskom Ustavu svakom pojedincu zagarantovano pravo izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti. Tako se na poslednjem popisu stanovništva, 2012. godine, čak 35.330 građana Republike Srbije izjasnilo za pripadnost vlaškoj manjini. Prema rezultatima istog tog popisa, u severoistočnoj Srbiji, pripadnost rumunskoj manjini potvrdilo je 1.983 građana.
- Mi Vlasi, koji smo starosedeoci na ovim prostorima i živimo u Srbiji, uvek smo smatrali Srbiju našom matičnom domovinom, jer drugu domovinu nemamo niti želimo. Naš maternji jezik je vlaški i uvek smo se izjašnjavali i osećali kao Vlasi, nikada kao Rumuni. Svoja prava ostvarujemo u okviru Nacionalnog saveta Vlaha - NSV i nastavićemo, jer je još mnogo toga ostalo da se reši.
Činjenice ukazuju da su problemi na relaciji vlaško-rumunske manjine i pokušaja iz susedne Rumunije da se nametnu nekakva njihova viđenja i rešenja Vlasima u Srbiji, poprimila ozbiljnije razmere posle 24. januara 2012. godine kada je zvanično, posle dugotrajnih priprema i standardizacije jezika, NSV usvojio vlaško pismo. - Tada su Rumunija i domaći "rumunofili" počeli izrazitu kampanju protiv te odluke. Učestale su tvrdnje da je to izmišljeni jezik, jer je po njima maternji jezik nas Vlaha u Srbiji - rumunski. Po njima je vlaški, samo dijalekt rumunskog jezika. Naravno, mi Vlasi te njihove stavove smatramo krajnje neprihvatljivim i apsolutno ih odbijamo - kategorični su u Nacionalnom savetu Vlaha u Negotinu.
Važan susret
Da su problemi veoma veliki i da je susret sa Srpskim sinodom zbog svega veoma važan za vlašku manjinu u Srbiji govore i neki drugi argumenti. "Na javnom servisu mi Vlasi, nemamo emisije poput drugih manjina. O Vlasima se govori samo u kontekstu vlaške magije. Da li mi Vlasi imamo neko štampano glasilo? Naravno da nemamo! Posle rata samo dve godine su štampane novine na vlaškom VORBA NOASTRA u Zaječaru.
Službena upotreba jezika nije zaživela u onim opštinama gde žive Vlasi, shodno zakonskoj regulativi. Da li su imena naselja i gradova u tim opštinama napisana dvojezično? Naravno da nisu! Da li su imena institucija napisna dvojezično? Da li se u pravoslavnim hramovima, gde su sveštenici Vlasi, bogosluženje odvija na vlaškom, maternjem jeziku Vlaha?
Odgovori su negativni, naravno, da ne! S druge strane, ni Vlada Republike Srbije, ni Srpska pravoslavna crkva nisu uspele da spreče nekanonsko delovanje Rumunske pravoslavne crkve u severoistočnoj Srbiji, koje ima za cilj da se Vlasi iz vlaškog identiteta prevedu u rumunski.
Zbog toga s pravom postavljamo pitanje zbog čega se naša matična država Srbija i evropski zvaničnici ne pozabave više ovim problemima Vlaha i omoguće da sva ta prava zagarantovana zakonom i ostvarujemo, već se samo potencira na ostvarivanju prava rumunskoj manjini u severoistočnoj Srbiji.
Zajedno sa Čelojevićem, koji je srpskom patrijarhu Irineju sa velikim očekivanjima preneo sve ove probleme vlaške nacionalne manjine, u Beogradskoj patrijaršiji bili su i Radiša Dragojević, predsednik i Miletić Mihajlović potpredsednik NSV i Dragan Andrejević, predsednik Odbora za verska pitanja Nacionalnog saveta Vlaha.
