Trnovit put do glasova
Informacija da bi srpska dijaspora uskoro mogla da dobije svoju partiju izazvala je i prve reakcije. Većina podržava ovu ideju uz objašnjenje da, ako već država ne čini dovoljno da zaštiti interese svoje mnogoljudne zajednice van otadžbine, onda neka to učini novoformirana stranka!
- Naravno da pozdravljam ovu odluku. Dijaspora bi definitivno trebalo da ima veći uticaj na politička dešavanja u zemlji i bez sumnje bi trebalo da se nađe neki adekvatan modus njihovog učešća u parlamentu. Ali, sama činjenica da neko osniva stranku dijaspore ne znači i da će imati prednost, odnosno da će biti u drugačijem položaju od bilo koje druge partije. Pri tome, da bi se neko ozbiljno bavio politikom, potrebno je da ima politički program i ideologiju oko koje će se ljudi okupiti. Tu su, zatim, i novac ljudi na terenu, kao i uticaj u različitim segmentima društva. U Srbiji je već ogroman broj registrovanih stranaka sa raznim programima i ideologijama, pa ako ta buduća stranka ima ambicije da deluje u otadžbini, onda nije dovoljno da u fokusu ima samo probleme dijaspore, već bi morala da se bavi i dnevnopolitičkim događajima iz zemlje. To bi onda podrazumevalo da rukovodstvo stranke bude stalno u Srbiji - ocenio je Srđan Srećković, poslednji ministar ukinutog Ministarstva za dijasporu.
Pozitivni pritisak
I Aleksandar Čotrić, bivši čelnik Ministarstva za dijasporu, pozdravio je ideju da dijaspora dobije svoju političku stranku u Srbiji, ali takođe upozorava na činjenicu da je bavljenje politikom ozbiljan posao koji zahteva puno novca i dobru infrastrukturu.
- Pozdravljam ideju i želim im mnogo uspeha na političkoj sceni Srbije u nastojanju da dobiju podršku pre svega od naših ljudi koji žive u inostranstvu. Formiranje pokreta, a kasnije stranke, možda je način da se glas srpske dijaspore čuje još glasnije i da se razmatra mnogo ozbiljnije nego što je sada slučaj - ističe Čotrić.
On dodaje da je puno problema koji tište dijasporu, a dosad nisu rešeni.
- Možda je ovo način da se napravi uticaj na državu da uradi ono što je do nje, odnosno da odgovorni u Vladi Srbije shvate da je naša dijaspora veoma značajna, mada dosad nije imala takav tretman. Podsetiću da već već četiri godine nemamo direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a već godinama se ne povećavaju sredstva namenjena za sufinansiranje programa dijaspore. Jedan od velikih problema je što se i dalje teško dobija državljanstvo Srbije ili što se ne posvećuje dovoljna pažnja dopunskim školama na srpskom jeziku. Otuda je inicijativa za formiranje stranke dijaspore po meni jedna vrsta pozitivnog pritiska da ova pitanja počnu da se rešavaju - ističe Čotrić.
Rezervisana mesta
Prema Čotrićevim rečima, odnos matice prema svojoj dijaspori morao bi da se sistemski reši, što bi značilo da se predstavnici Srba iz inostranstva nađu u Skupštini Srbije.
- Od početka se zalažem da se, pored postojećeg oblika glasanja, za našu dijasporu uvedu i rezervisana poslanička mesta za predstavnike u Skupštini Srbije na isti način na koji je to urađeno u velikom broju evropskih zemalja. Podsetiću da se takav model već primenjuje u Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Makedoniji. Otuda je pravi trenutak da se u sklopu budućih ustavnih promena nađe i ova, upravo zbog velikog broja naših ljudi u inostranstvu - zaključio je Aleksandar Čotrić.
Formiranje stranke - ozbiljan posao
Aleksandar Čotrić upozorava da je formiranje političke stranke veoma ozbiljan posao.
- Da bi se danas u Srbiji postigao bilo kakav politički uspeh, potrebno je imati ne samo veliki novac, već su potrebni i mediji, zatim infrastruktura koja se dugo i teško formira. Osim toga, program stranke ne sme da pokriva samo jedan segmetn društva, već i sve druge, kako bi se dobila podrška i onih koji nisu u dijaspori. Na sve to je potrebno naći ljude koji su dovoljno energični, a pri tom nisu iskompromitovani da bi sve to sproveli u delo. Bez svega ovoga teško je danas pozicionirati se na političkoj sceni Srbije - objašnjava Čotrić.
Uticaj kroz institucije
Za Ivana Kostića, predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije, ideja o formiranju političke stranke dijaspore je dobra, ali se postavlja pitanje njihovog uticaja, odnosno efekata na budući položaj dijaspore.
- Podržavam ideju o formiranju stranke dijaspore i smatram da svako treba da se bori na način za koji veruje da može da doprinese popravljanju položaja Srba u dijaspori. Posebno zato što je naša dijaspora godinama očekivala pomoć države u rešavanju nekih stvari, a da malo ili ništa od toga dosad nije urađeno. Međutim, da bi se neko ozbiljno bavio pitanjima dijaspore potrebno je da ima ozbiljnu logistiku, strukturu, budžet i kvalitetne ljude koji će stati iza svega. Moj principijelni stav je da je to moguće isključivo kroz državne institucije, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova i Upravu za dijasporu i Srbe u regionu: Moguće je i kroz Skupštinu i Vladu Srbije nešto učiniti na poboljšanju položaja srpske dijaspore. To su institucije koje treba da odlučuju o položaju srpskog naroda kroz konkretne mere. Političke stranke, bez obzira na njihove želje ili ambicije, ipak ne mogu da zamene aktivnosti države jer nemaju taj autoritet - naglašava Kostić.
