I za rak ima leka!
Vest da revolucionarna vakcina protiv raka koja napada tumore po celom telu ulazi u fazu testiranja na ljudima pružila je nadu obolelim, ali i onima koji su u strahu da će im tumor biti dijagnostikovan. Optimizam je prisutan jer je informacija o revolucionarnoj vakcini objavljena u poznatom naučnom medicinskom časopisu "Science Translational Medicine", dok iza istraživanja stoje naučnici s još čuvenijeg američkog Univerziteta Stanford.
Drugim rečima, iza ove priče ne stoje nadrilekari i opsenari već višegodišnje naučno istraživanje.
Dr Siniša Radulović je direktor Službe za naučnoistraživačku delatnost Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i kaže za "Vesti" da ovaj pronalazak može da bude da obećavajući, ali da će testiranje na ljudima trajati desetak godina.
- Vesti ovog tipa koje su zasnovane samo na eksperimentalnim životinjama mogu da budu izuzetno zanimljive i obećavajuće, ali tek treba onaj glavni posao da se uradi. Kako sve to preneti na pacijente? Koga izabrati, koju dozu, pokazati da li je taj koncept efikasan kod ljudi i kod kojih bolesti. Ta faza traje sigurno sedam, osam, pa i 10 godina. Dakle, nije to nešto na šta ćemo sutra ili iduće godine dobiti odgovore - kaže za "Vesti" Radulović.
Ekspanzija imunoterapije
Između principa da nada poslednja umire i da ljudima ne treba davati lažnu nadu "Vesti" su na ovu temu razgovarale sa dr Sinišom Radulovićem, jednim od najboljih domaćih poznavalaca inovacija u savremenoj medicini na polju lečenja čoveka obolelog od tumora.
Pošto je smanjio euforiju koju mogla da izazove najava postojanja vakcine protiv smrtonosne bolesti, dr Radulović podseća da ceo koncept imunoterapije, na čijim principima su radili i istraživači sa Stanforda, poslednjih godina doživljava ekspanziju.
- Koncept imunoterapije sada je vrlo aktuelan. To nije bio slučaj za skoro 100 godina muka da se imunoterapiji nađe mesto u lečenju raka. I to neuspešnih muka. Da objasnim: nama je u glavi bilo da ako je nekom opao imunitet, onda treba da mu ga povećamo i to će mu pomoći u lečenju. Taj stav bio je apsolutno pogrešan - objašnjava dr Radulović.
Skupi lekovi
Mnogi lekovi na principu imunoterapije se primenjuju i u Srbiji.
- Tako se leči melanom, nadamo se i karcinom pluća, uglavnom sve bolesti pokušavaju da se leče lekovima na tom principu. Neki tumori reaguju, a neki ne. Tako se ne zna ni koji će pacijent reagovati na njih. Trenutno se svi borimo da dobijemo što više tih lekova, ali nisu idealni. Imaju mnogo neželjenih dejstava, neki uzrokuju i pojavu autoimunih bolesti, a i "toksični" su za Republički fond za zdravstvo - priča dr Radulović.
Visoka cena ovih lekova utiče na to da Fond za zdravstveno osiguranje mora dobro da odmeri koje će staviti na listu. Jer ima lekova koji svakom petom pacijentu produže život, ali četvoro njih, nažalost, nema šansu.
Preokret u istraživanjima
Bio je pogrešan, nastavlja naš sagovornik, zato što se karcinom u razvoju, dok još ne može supklinički da se otkrije, obezbedi i na njega čovekov imunitet ne može da utiče.
- Drugim rečima, nije tačno da ćemo ubiti karcinom ako povećamo imunitet. Nemoguće je. Obesite mačku o rep ovo što po novinama čitamo da lek povećava imunitet i pobeđuje rak - kaže dr Radulović.
Onda su se pre desetak godina istraživači zapitali da li je njihov pristup imunoterapiji dobar ili treba obrnuti stvar.
- Da vidimo kako to tumor zaustavlja naš imunološki sistem? I nađeno je da on ima neke proteine recepertore koje razvije dok je još mali. Pošto se to saznalo, cela imunoterapija okrenuta je naglavačke s ciljem da se blokira to što tumor radi. Nema više stimulacije imuniteta, nego se radi blokada njegove blokade - objašnjava dr Radulović.
Izlečeno 90 odsto miševa
Naučnici sa Stanforda tvrde da samo jedna injekcija u tumor podstiče imunološku reakciju organizma posle koje su napadnuti svi tumori koji su eventualno metastazirali.
Primena na ljudima biće sprovedena nakon što je testiranje na miševima prošlo "zapanjujuće dobro".
Devedest odsto testiranih životinja bilo je izlečeno nakon samo jedne injekcije, a lek je delovao čak i kod miševa kod kojih se rak proširio celim telom.
Ostaje još da se vidi kako će i čovekov organizam da reaguje.
Fantastičan uspeh
Prof. dr Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da je istraživanje sa Standforda budućnost u lečenju od tumora.
- Budući da je to potvrđeno na eksperimentalnim životinjama, ne znači da će uspeti i na ljudima. Ali je princip isti - da se telo nauči da se brani, odnosno da ćelije ubice nauče da pronalaze ćelije raka i da ih eliminišu. To je fantastično - objašnjava profesor Džodić.
On navodi da naučnici hoće da primene lek na ljudima sa limfomima u četvrtom stadijumu.
- Treba angažovati dobrovoljce. To je jedini pravi put u lečenju kancera. Nema lekova spolja ni hemioterapije koja može da izleči rak kao ćelije ubice - kaže dr Radan Džodić.
Terapija od pola miliona evra
Dr Radulović navodi da se u svetu pojavila još jedna modernija, takozvana CART
terapija.
- Reč je o genetski modifikovanim ćelijama sa zadatkom da napadaju ćeliju tumora. Za tu terapiju nam treba tumor i T-ćelija koju namestimo da ciljno ubija isključivo tumor. To je lek koji se napravi u laboratoriji samo za konkretnog pacijenta - objašnjava.
Dve američke i jedna kineska firma su se već pojavile sa ovim medikamentom, za koji se ispostavilo da dobro reaguje u lečenju limfoma i leukemije, ali se još ne zna kako će reagovati na tzv. solidne tumore.
I opet, cena! Kako je sama proizvodnja specifična i namenjena konkretnom pacijentu, to je i njegova cena oko pola miliona evra.
